Русија највећи страни инвеститор у БиХ у 2023. години: Турска на петом, Немачка на шестом месту

Прилив директних страних инвестиција у Босну и Херцеговину у првих девет месеци 2023. године износио је 1,4 милијарде конвертибилних марака (КМ), односно око 767 милиона евра, што је до сада највиши забележени износ, показују подаци Централне банке БиХ. Страна улагања у периоду јануар - септембар 2023. године већа су за 23,9 посто у односу на исти период претходне године, пише сарајевски портал "Кликс".

Драстичне разлике у нивоу незапослености у европским државама: Ови региони имају највећи проблем

Највећи инвеститор у БиХ у првих девет месеци 2023. године била је Руска Федерација, која је у БиХ инвестирала 312 милиона КМ, односно око 160 милиона евра. Претпоставља се да је позадина овога избегавање међународних санкција које су наметнуте Русији због сукоба у Украјини. Уколико ово упоредимо с истим периодом прошле године, тада је Русија повукла за првих девет месеци 34 милиона КМ.

Русију следе Холандија и Хрватска које су у БиХ пласирале 166, односно 165,1 милиона КМ инвестиција. Иза њих је Велика Британија с инвестицијама од 163,4 милиона КМ, а затим Турска са 120 милиона КМ.

Немачка je у БиХ ове године инвестирала 92,3 милиона КМ, а Аустрија 79,8 милиона КМ. Италија и Словенија су у БиХ инвестирале 65,3 односно 60 милиона КМ. Србија је у БиХ пласирала 51,7 милиона КМ. У Босну и Херцеговину су још инвестирали Швицарска, Белгија, Чешка, Кипар, Црна Гора, Француска, Литва, Луксембург, Мађарска.

Највише инвестиција у производњу кокса и нафтних деривата

Неке земље су повукле своја ранија улагања у БиХ, међу њима највише Пољска, и то 22 милиона КМ, следили су Кувајт (-7,9 милиона КМ), Данска (-3 милиона) и Ирска, која је из БиХ повукла скоро милион КМ.

Немачке инвестиције у Србији прикочиле: Престигли их и Румуни

Према подацима Агенције за унапређење страних инвестиција (ФИПА) у првој половини 2023. године највише страних инвестиција је усмерно у области "Производња кокса и рафинираних нафтних производа" (283,6 милиона КМ), "Финансијске услужне дјелатности, осим осигурања и пензијских фондова" (127,7 милиона КМ) и "Трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима" (107,6 милиона КМ).

Значајна повећања регистрована су и за делатности: "Производња и снабдевање електричном енергијом, плином, паром и климатизација" (89,8 милиона КМ), "Производња папира и производа од папира" (66,9), "Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима" (59,0), "Производња хемикалија и хемијских производа" (53,5) и "Производња базних метала" (51,4 милиона КМ).