Економија
Заплена руске имовине била би аутогол за САД: Које би могле бити последице?
Претежан део замрзнуте руске имовине се налази у ЕУ, док САД држе само мали део. Међутим, Вашингтон је веома агресивно захтевао да се сва замрзнута руска имовина искористи за "обнову Украјине"
Представнички дом америчког Конгреса усвојио је закон којим је овластио извршну власт да заплени замрзнуту руску имовину, а за њега су гласали и демократе и републиканци. Предлог закона је даље упућен Сенату, а требало би да га потпише и председник САД. Стручњаци указују да би заплена руске имовине глобално била лоша порука – нарочито у економском смислу. С друге стране, када је у питању политика, продужење рата у Украјини је пројекат који су Американци свих политичких опредељења све мање вољни да финансирају путем пореза, због чега одузимање руске имовине за гласаче постаје примамљива опција.
Кинески "Глобал тајмс" пише да ће, ако овај закон ступи на снагу, то представљати катастрофалан преседан. Претежан део замрзнуте руске имовине се налази у ЕУ, док САД држе само мали део. Међутим, Вашингтон је веома агресивно захтевао да се сва замрзнута руска имовина искористи за "обнову Украјине".
Председница Европске централне банке Кристин Лагард је указала да би предлози за заплену замрзнутих руских средстава, које подржавају САД, могли да поткопају међународни поредак и да би "потенцијално доношење такве одлуке могло довести до колапса постојећег економског система".
Запад је замрзнуо око 300 милијарди долара у власништву Руске централне банке од почетка сукоба у Украјини пре две године. "Јуроклир" са седиштем у Бриселу држи око 191 милијарду евра (205 милијарди долара) имовине, а ЕУ наводно ради на томе да до јула Кијеву пошаље прву траншу од око три милијарде евра профита оствареног од руске имовине.
Савић: То је аутогол за САД, убрзаће дедоларизацију
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић каже за РТ Балкан да је свима јасна порука да, ако Запад може да одузме имовину тако моћној сили као што је Русија, онда може сваком богатом човеку.
"То и јесте манир Запада. Они то не користе често и верујем да уцењују и појединце, само не тако транспарентно. Порука је за паметне људе сасвим јасна. Цео свет тргује са доларом и то је лоша порука за људе, компаније и државе, да размисле да ли ће и даље држати своје девизне резерве у доларима, или ће прећи на неку другу валуту", каже професор.
Он сматра да је ово аутогол и за САД, јер већ неко време траје дедоларизација од стране Русије, Кине и још неких других земаља.
"Људима је потпуно јасно да Америка штампа новаца колико јој треба и да не сносе никакве последице. Када бисмо ми штампали сразмерно новца колико Америка, ми бисмо имали инфлацију од које се никада не бисмо опоравили", каже професор.
Он подсећа да је руска страна била веома јасна, са ставом да има довољно западне имовине у Русији, коју могу на исти начин да заплене.
"Више Американци психолошки желе да делују на оне који су уплашени, него што реално могу да нанесу штету Русији. Москва се, рекао бих, још пре две године опростила са тим средствима, јер зна с ким има посла. Они су прихватили ту чињеницу, јер не живе само до тога, али јасно су ставили до знања да тај поступак неће проћи некажњено", каже Љубодраг Савић.
Професор наводи да га не би изненадило да у неком тренутку и главницу руских средстава САД проследе Украјини, али напомиње да и би то била кап која би прелила чашу.
"Тај новац није склоњен у неки буџак у којем чека, већ је у банкама, финансијском систему и користи се. Они су у почетку претили да ће Русији одузети принос на та средства, односно камату на неке депозите, а очигледно да сада они иду даље. Ипак, не очекујем ја да ће то бити тако драматично како они најављују. Више је то испипавање теретна, нервирање противника, али треба да имају у виду да и Русија има арсенал својих могућих решења којима би могла да узврати истом мером", указује професор Савић.
Стакић: Запад руши сопствена правна начела
Професор Универзитета "Сингидунум" Никола Стакић каже за РТ Балкан да се одлука о заплени руске имовине коси са основним начелима права, која су управо апострофирана од западног света и нарочито у САД.
"Нарушавање тог неприкосновеног права поседовања може да доведе до одређених инвестиционих ризика. Без обзира да ли је питању руски или неки други извор капитала, то су ригидне административне одлуке које, како желим да верујем, нико не жели да активира тек тако олако, јер у будућности може да дође до неких реципрочних мера и тиме се продубљују лоши односи између глобалних играча", каже професор Никола Стакић.
Он сматра да би заплена руске имовине нарушила глобалну финансијску архитектуру која постоји годинама.
"Такве одлуке воде нас ка одступању од тих модела и јачања свести да постоји све већа потреба за регионалним аранжманима. Све је било засновано на институцијама из западног света, а овакви потези доводе управо до потребе стварања неких пандана у земљама у развоју и зато потез САД није добар", објашњава Никола Стакић.
Професор сматра да се прави један дискриминаторни преседан који даље само може да настави ту спиралу, не само нетрпељивости и нетолеранције, већ и продубљивања кризе.
"Треба да будемо реални и да сагледамо ситуацију и да схватимо да губимо те униполарне обрисе света, тако да постоје и с тог апсекта инвестиционе алтернативе где је могуће пласирати новац, а да то није западни свет. Иако су финансијска тржишта и улагање ипак најважнији у САД, њихово тржиште капитала носи малтене 50 одсто тржишне капитализације, али свака одлука која нарушава право поседовања и управљања својом имовином је у колизији са основним начелима располагања имовином и може да остави последице", каже Стакић.
"Њујорк тајмс" пише да би сам чин заплене руске имовине представљао опасност за америчку економију, јер би друге земље, а не само Русија, на њега гледале као на чин разбојништва, као и да би таква одлука могла ослабити статус долара као главне глобалне резервне валуте.
"Задржавање предности резервне валуте зависи од нашег понашања као поузданог и неутралног чувара туђе имовине. Ако почнемо да крадемо новац људи, то би могло да се промени", пише "Њујорк тајмс".
Европа би горе прошла – пуцала би себи у ногу
Професор економије на школи "ХЕЦ Париз" Армин Штајнбах у ауторском тексту за "Фигаро вокс" наводи да би ЕУ имала много горе последице него САД. Он подсећа да је Европски савет раније одлучио да конфискује "изузетне профите" које је финансијска установа са седиштем у Белгији "Еуроклир" остварила управљањем руском имовином и додаје да поједине земље позивају и на конфисковање сâме имовине, а не само профита који је помоћу ње остварен.
Међутим, ЕУ би таквим потезом "пуцала себи у ногу", сматра економиста, пошто 200 милијарди евра руске имовине који се налазе у блоку далеко премашује руска средства у САД. Самим тим би и одговор Русије био много оштрији него кад би се за такав потез одлучио Вашингтон.
"Најједноставније за Русију је да конфискује имовину европских компанија, као што је више пута упозоравала", пише Штајнбах, који истиче да земље ЕУ и даље имају много имовине у Русији. Позивајући се на податке Кијевске школе економије, он истиче да је само трећина имовине европских компанија повучена из Русије од фебруара 2022. Преостала страна актива у Русији износи 285 милијарди америчких долара, од чега 105 милијарди припада европским компанијама – а што је скоро три пута више од преостале америчке имовине.
Штајнбах указује да се ДНК Европе заснива на одређеним правилима и да би њена слика била укаљана, ако би подразумевала конфискацију у тако великим размерама, на граници законитости. У том случају, "инвеститори би се окренули од ЕУ која не поштује имовинска права".
