Економија
Француски професор објашњава: Зашто би ЕУ пуцала себи у ногу конфисковањем руске имовине
Уколико дође до конфискације руске имовине, Немачка би се могла суочити са обновљеним захтевима због злочина почињених током Другог светског рата, упозорава Армин Штајнбах
Европска унија би имала много горе последице него САД у случају да се Запад одлучи на конфисковање руске имовине, упозорава професор економије на школи "ХЕЦ Париз" Армин Штајнбах у ауторском тексту за "Фигаро вокс".
Он подсећа да је Европски савет одлучио да конфискује "изузетне профите" које је финансијска установа са седиштем у Белгији "Еуроклир" остварила руковањем руском имовином, и додаје да поједине земље позивају и на конфисковање сâме имовине, а не само профита који је помоћу ње остварен.
Међутим, ЕУ би таквим потезом "пуцала себи у ногу", сматра економиста, пошто 200 милијарди евра руске имовине који се налазе у блоку далеко премашује руска средства у САД. Самим тим би и одговор Русије био много оштрији него кад би се за такав потез одлучио Вашингтон.
"Најједноставније за Русију је да конфискује имовину европских компанија, као што је више пута упозоравала", пише Штајнбах, који истиче да земље ЕУ и даље имају много имовине у Русији.
Позивајући се на податке Кијевске школе економије, он истиче да је само трећина имовине европских компанија повучена из Русије од фебруара 2022. године.
Преостала страна актива у Русији износи 285 милијарди америчких долара, од чега 105 милијарди припада европским компанијама - а што је скоро три пута више од преостале америчке имовине.
Ту су и правне последице оваквог потеза, наводи Штајнбах.
"Која год мера да се усвоји, она остаје бар у сивој зони. Историјски гледано, САД су мало мариле за оно што каже међународно право... Међутим, културне посебности Европе су суштински различите. Она је, нажалост, свесна граница свог политичког јединства и снаге. Зависна од отворених тржишта, у потпуности се придржава међународног права и мултилатерализма. ДНК Европе се заснива на одређеним правилима. Међутим, ова слика би била укаљана ако би подразумевала конфискацију у тако великим размерама, на граници законитости", истиче економиста.
У том случају, додаје да би се "инвеститори окренули од ЕУ која не поштује имовинска права".
Коначно, напомиње Штајнбах, ту је и "бумеранг ефекат" који би Немачка и Италија искусиле у случају да се овим потезом имунитет држава доведе у питање.
Ове две земље "су скоро две деценије уплетене у спор пред Међународним судом правде око обима имунитета држава по питању обештећења за жртве злочина које су починиле нацистичке снаге у Италији. Заиста, ако би имунитет држава био доведен у питање, Немачка би се могла суочити са обновљеним напорима за конфискацију имовине због злочина почињених током Другог светског рата", закључује економиста.
