Култура
Прва позоришна представа у Београду пре 155 година: Драма "Ђурађ Бранковић", зарада 2.316 грошева
Комад мађарског писца Кароља Оберњика одигран је у гостионици "Код енглеске краљице", а "само извођење је примљено врло лепо од публике и позоришне критике", писали су тадашњи хроничари
Пре тачно 155 година, 22. новембра 1868. (по новом календару), изведена је прва театарска представа у српској престоници, што се уједно води и као дан почетка рада Народног позоришта у Београду.
Била је то инсценација комада "Ђурађ Бранковић", историјске драме у пет чинова, мађарског писца Кароља Оберњика, најпознатијег управо по овом делу у којем је насловни лик истакнут кроз приватну трагедију – Турци му ослепљују синове, а ћерку Мару одводе у султанов харем.
Драма "Ђурађ Бранковић" коју је превео и прерадио тек постављени управник националног театра Јован Ђорђевић, одиграна је у гостионици "Код енглеске краљице". Пре представе изведена је композиција "Српска увертира" Дpaгутинa Реша, а уводну реч о позоришној уметности, драмској књижевности и дотадашњим драмским изведбама у Србији одржао је књижевник Mилopaд Поповић Шапчaнин, касније председник српске владе.
"Само извођење је примљено врло лепо од публике и позоришне критике", навео је Боривој С. Стојковић у "Историји српског позоришта од средњег века до модерног доба".
У архиви Музеја позоришне уметности Србије сачуван је извештај с ове премијере: "Од данашње представе 'Ђурађ Бранковић' пало је у позоришни ковчежић 2.316 гроша."
Иначе, адаптирана сала "Код енглеске краљице" била је дом представама Народног позоришта наредних годину дана. Наиме, Позоришни одбор је склопио 3. октобра 1868. уговор с парохом Саборне цркве Милошем Сушићем о коришћењу простора у некадашњој Космајској улици број 51 за потребе извођења представа док траје изградња зграде.
Глумачка дружина је у поменутом простору играла до краја маја 1869. године – извела је 75 представа, и то 20 домаћих и 43 страна дела – да се малобројна београдска позоришна публика не би заситила пред отварање зграде националног театара на данашњем Тргу републике, a које је свечано почело с радом 30. октобра 1869. премијером "Посмртне славе кнеза Михаила" Ђорђа Малетића.
"Првом представом комада 'Ђурађ Бранковић' у сали 'Код енглеске краљице' стварно је почео рад Народног позоришта, а публика и штампа, одушевљени оснивањем значајне уметничке установе и игром глумаца, у томе су видели велики и узбудљив, културно-историјски догађај", констатује Боривој С. Стојковић.
Ипак, додаје, тек прва представа у новој згради која се претворила у импозантну националну свечаност, онако како је то истицао Јован Ђорђевић, значила је и почетак правог, динамичнијег културно-уметничког живота у престоници.
