Јубиларни фестивал "Јоаким Вујић": Седам представа које треба да подстакну на промишљање

На 60. Фестивалу професионалних позоришта Србије "Јоаким Вујић", који се ове године одржава од 13. до 20. маја у Народном позоришту Ужице, биће изведено седам представа по избору селектора Зорана Стаматовића, иначе директора ужичког театра.

"Увидом у овогодишњу селекцију не могу се отети констатацији да је добар део позоришта прибегавао мањим продукцијама намењених интимнијем извођењу смештајући публику на сцени. Неке представе су осредње, неке испод жељеног нивоа, а неке уздижу театарско делање изнад досадашњих пракси у тим позориштима", истакао је селектор Стаматовића у свом извештају.

Додао је да је у време невоља и преживљавања наших позоришта вредна свака премијера, свака одржана проба, те да иако резултат тог стваралаштва није увек сјајан, вредан је хвале.

Фестивал отвара представа града домаћина "Путујуће позориште Шопаловић" (Љубомир Симовић, режија Милан Нешковић), следе "Људи без гробова" (Енес Халиловић, режија Стеван Бодрожа) рађена у копродукцији Регионалног позоришта из Новог Пазара и Београдског драмског позоришта. Треће вечери на програму је Нушићева "Госпођа министарка" у редитељском читању Оље Ђорђевић и продукцији Шабачког позоришта.

Изложба "Читање слика Љубомира Симовића" у Ужицу: Омаж великом писцу и академику

На фестивалском репертоару је и представа Крушевачког позоришта "Режим љубави" Тање Шљивар (режија Снежана Тришић), "Бог масакра" Јасмине Резе (Игор Павловић) у продукцији Краљевачког позоришта, "Коштана" Боре Станковића (Јана Маричић) у извођењу ансамбла Народног позоришта Ниш. Последња у такмичарској конкуренцији је представа "Буре барута" Дејана Дуковског (Горчин Стојановић) крагујевачког Књажевско - српског театра.

У част награђених биће изведена представа Градског позоришта Чачак "Ко игра Соњу Савић".

"Мој овогодишњи избор представа за овај фестивал не треба посматрати као најискренију жељу да буду одабрани они који се у тешким околностима боре да се врате на стазе на којима су позоришта заједнице (професионалних театара) некад била, већ да се врате добрим причама које су основ за свако добро драмско позориште, на приче које би требало да изазову одређено узбуђење и промишљање", закључио је Стаматовића.