"Хејтвачинг" - Зашто је гледање ''неквалитетног'' садржаја забавно
Према оксвордском речнику, службена дефиниција овог термина гласи "активност гледања ради ужитка који произилази из исмејавња и критиковања".
Читање негативних коментара на најновији филм или серију често пробуди радозналост. Након гледања првих неколико минута, брзо буде јасно да ли је у питању ''добар'' садржај или не. Упркос очигледним пропустима, жеља за гледањем постаје све већа. Поклањање пажње и времена пројектима који наизглед то не заслужују, има неколико логичних објашњења.
Лајфкоуч Грејс Мекмахон за ''Стајлист'' обајшњава да смејање апсурдним причама и ликовима помаже у ослобађању напетости, као и да ствара осећај заједништва. Читање негативних реакција других гледалаца, које се подударају са сопственим мишљењем, постаје нека врста валидације. По природи, људи воле да се жале и критикују свет око себе.
Додаје да ове врсте жаљења стварају краткорочан осећај супериорности, који се може приказати на индиректан начин. Унутрашње фрустрације избијају на површину у виду исмејавања измишљеног света, дијалога, ликова а хејтвачинг постаје терапеутска радња (и добра забава).
Све наведено објашњава зашто серије попут ''Емили у Паризу'' имају више негативних него позитивних коментара, али и даље добијају номинације за награде и освајају врх листе гледаности на ''Нетфликсу''.
Осим личних фрустрација, садржај који приказује све што ''није у реду'' са данашњим друштвом (пример могу бити ријалити емисије) омогућава отворено критиковање тема које се приказују.
Многи сматрају да ''најбољи'' садржај за хејтвачинг није онај који је стратешки намењен за исмејавање, већ мора бити направљен са искреним уверењем писца, редитеља и осталих креатора да је квалитетан.
Иако је овај феномен већином разбибрига и незванична терапија, има и одређен ризик који је већ почео да утиче на креативну индустрију. Дани Фернандез, сценаристкиња, је на Твитеру написала да масивна популарност коју одређен садржај добије искључиво хејтвачингом има велики утицај на будуће пројекте. Другим речима, велика потражња за ''јефтиним'' садржајем, макар ради ругања, значи да је потребно производити још више јевтиног садржаја.
Ипак, можда је најбоље је наћи баланс између искреног уживања у филмовима и серијама и гледања зарад апсурда. На крају је увек исплативије ''хранити'' мозак уметношћу која се заиста поштује и воли а само повремено уживати у гледању (исмевању) најновијег ''Нетфликс'' ријалитија.
