Магазин

Дан пролећа у Русији означава крај сурове руске зиме

"Пролеће почиње онда када можете да пустите папирне бродиће низ реку", каже руска изрека. Традиција пуштања папирних чамаца у воду датира још из 19. века, а према речима историчара, у руском царству се на овај начин призивало пролеће и топло време. Без обзира на бродиће, и за разлику од других земаља, у Русији пролеће званично почиње 1. марта. Овај дан се зове и Дан пролећа, улице и тржни центри се украшавају цвећем, које као да говори да је суровој руској зими коначно дошао крај.
Дан пролећа у Русији означава крај сурове руске зиме© freepik/v.ivash

Пролеће није само годишње доба, већ и један од древних симбола обнове и поновног рађања природе, а наши преци били су убеђени да заједно са суровом зимом, мећавама и хладноћом, одлазе и све недаће, болести и свакодневни проблеми. Уместо њих, са првим зрацима сунца и пупољцима долазе радост, срећа и напредак. У руској историји постоје три легенде које се везују за долазак пролећа, а свака од њих, на посебан начин представља борбу између добра и зла. Које се легенде везују за долазак можда и најлепшег годишњег доба, које је симбол поновног рађања природе и њене обнове и како су настали први весници пролећа - висибабе?

Борба храброг момка против Аждаје која је заробила Сунце у свом замку

Са окончањем зиме, Сунце је решило да у виду лепе девојке сиђе на земљу и дочека пролеће, али, чим је њен мили лик дотакао земљу и почео да игра, страшна Аждаја ју је отела и заробила у свом замку. Сунце се угасило, земљу је оковао мрак и живот на њој претио је да се угаси. Тада се ниоткуда појавио храбри момак који је својим јунаштвом желео да спаси Сунце: провео је пуних годину дана тражећи замак грозне Аждаје, а када га је нашао, позвао је да се боре. Опака борба трајала је неколико дана и ноћи а на крају је победу однео храбри момак, који је Сунце избавио из заточеништва. Сунце је одмах огрејало земљу: природа је оживела, птице су поново кренуле да цвркућу, а деца радосно да певају. Нажалост, без обзира на победу, јунак није дочекао да види Сунце - издахнуо је од рана које му је нанела аждаја, а на месту где је његова крв проливена никле су прве висибабе.

Легенда о висибаби

Још једна легенда везана за Празник Пролећа везује се за борбу Пролећа и Зиме. Наиме, 1. марта Пролеће је изашло из шуме и видело како покрај трновитог жбуна, тик уз саму стазицу, испод снега извиру - висибабе. Пролеће је, желећи да помогне почело да откопава висибабe, склањајући снег са њихових латица, али се Зима, видевши да се Пролеће труди да помогне висибаама, узјогунила. Бесна на Пролеће, пустила је хладан ваздух и снег како би осујетила Пролеће у његовој лепој намери. Тада је Пролеће висибабе покрило рукама како би их заштитило од грозне зиме и уболо се на трн - кап њене крви пала је тачно на висибабе од чега су оне оживеле. Тако је Пролеће победило Зиму.

Борба Пролећа и Зиме као борба добра и зла

Борба добра и зла води се од када је света и века, а ова легенда говори управо о таквој једној борби. Све учесталије битке које су представљале борбу добре и лоше стихије, доносиле су честе промене временских прилика последњих дана фебруара и почетком марта: са једне стране био је Херој-Зима, немилосрдан и хладан, који је чинио све да Сунце не угреје, док се са друге стране Херој-Пролеће мужевно борило за сунчеве зраке, ослобађао Сунце из леденог плена и давало му сјај без обзира на све. Дешавало се да Пролеће не однесе победу у првој борби, па се оне настављају и неколико седмица, све док 20. марта не наступи пролећна равнодневница, када је Пролеће дефинитивно односило победу над Зимом. У знак обележавања те победе, све је почињало да цвета, а дани бивали све топлији.

Традиције и веровања која се везују за први дан пролећа

Скоро петнаест векова руски преци обележавали су 1. марта почетак Нове године који је означавао и почетак рада у пољу, а обележавао се у част бога пролећа и плодности Јарила. Како је овај дан кроз историју био веома важан, до данас су се сачувала и поједина народна веровања и традиције:

  • Првог дана пролећа било је забрањено радити, а сматрало се да ће оном ко ову забрану прекрши читава година проћи узалуд - сав труд биће "мачку о реп".
  • Ситан новац се провог дана није бројао - тако нешто слутило је на несрећу, а приликом плаћања новац се није давао право у руке, сматрало се да се тако даје и читав иметак.
  • Женама је било забрањено да се баве било каквим ручним радом, а прање веша сматрало се великим грехом. Жена која би се огрешила би читаве године водила борбе са здрављем.
  • Првог марта се никако није причало о проблемима, нити жалило на оно што живот са собом носи - преци су веровали да ће их само бити још више ако се тада буде причало о њима.
  • Занимљиво је да се ни деца нису хвалила - да се не урекну.

Прослава првог дана пролећа

Празник Дан пролећа је један је од најишчекиванијих за све становнике Русије. Чак и ако се деси да 1. марта буде јака мећава и жесток мраз, расположење деце и одраслих је весело, јер ће право пролеће ускоро свакако наступити доносећи са собом радост и срећу. У ишчекивању да ће природа из дана у дан почети да се мења, и да ће све около ускоро почети да буја, овај празник се одржава сваке године. Први дан пролећа у Русији уједно је и празник радости и среће, наде и љубави. 

image