Социјални џет лег- када је устајање након викенда тешко

Имате слободан викенд, не морате да се пробудитее рано ујутру како бисте кренули на посао па устајете сат или два касније, него што бисте могли током радне недеље. Такође, увече померате време одласка на спавање с обзиром да желите да изађете са пријатељима. Резултат ове промене је дуже спавање током слободних дана, него током радне недеље; а спавамо у природном ритму нашег тела. Међутим, већ у понедељак осећате умор и поспаност. Управо сте доживели социјални џет лег. Доктор Тил Ренеберг, творац овог термина, објашњава да је промена распореда спавања на овај начин као промена временских зона.

"Замислите да летите авионом у петак увече из Париза за Њујорк или из Лос Анђелеса за Токио, а у понедељак се вратите назад. Међутим, када стигнете на друго место, сунце излази и залази у друго време, а ваше тело ресетује сопствени биолошки сат како би се прилагодило. У случају друштвеног џет лега, поремећај биоритма постаје хроничан, јер особа остаје на истом месту", сматра доктор Ренеберг.

Зашто се социјални џет лег јавља код неких људи, а код других не

Процењује се да овај поремећај ритма спавања, погађа око две трећине становништва. Људи имају различите навике и потребе за сном, које се називају "хронотипом". Хронотип је у великој мери регулисан биоритмом, а на њега утичу генетика и животна средина, које доприносе стварању различитих хронотипова у одређеној популацији, у распону од раноранилаца до "ноћних птица", а већина људи је негде између ова два екстрема. Друштвени (пре свега школски и радни) распореди значајно утичу на индивидуалне афинитете спавања код већине популације. Несклад између радних и слободних дана, између друштвеног и биолошког времена, је социјални џет лег. Истраживање је показало да су квалитет сна и психолошко благостање повезани са индивидуалним хронотипом и/или друштвеним џет легом. Једно друго истраживање, које је обухватало 500 волонтера који су се изјашњавали о квалитету сна, о томе како се тренутно осећају, како су се осећали претходне недеље, као и да ли су користили неки од стимуланса (кофеин, никотин, алкохол, исл.), показало је да би распоред рада (и школе) требало прилагодити хронотипу кад год је то могуће.

Како ове промене могу утицати на здравље

Најновија истраживања показује да је ова промена у распореду спавања повезана са гојазношћу. За сваки сат друштвеног џет лега, ризик од прекомерне тежине или гојазности расте за око 33 посто, каже истраживач др Тил Ренеберг, професор хронобиологије на Универзитету у Минхену. Његова претходна истраживања показују да ова појава, иако обично није тако екстремна као поремећај сна који се види код радника по сменама, и даље може имати велики утица на здравље. "Уколико доживљавате више социјалних џет легова, већа је вероватноћа да ћете постати пушач, да ћете више пити алкохол или конзумирати више кафа, а вероватно сте и депресивнији од остатка популације", каже доктор Тил.

Истраживање које је обухватало људе старости од 30 до 54 године, који су иначе здрави и раде током дана, пратило је њихове навике одласка у кревет током 7 дана. Током ових дана, 85 посто учесника ишло је у кревет касно и будило се касно. Закључено је да, што је већа била разлика изјмеђу времена одласка у кревет и времена буђења, то је већи социјални џет лег и чешћи су ризици од дијабетеса и срчаних обољења. Код посматране групе су забележени нижи добар холестерол, повећани триглицериди, већа резистенција на инсулин и више телесних масти.

Да ли постоји решење овог проблема

Доктор Ренеберг сматра да дневно светло може помоћи. Његова препорука онима који рано устају и осећају да им је потребна помоћ да раније оду на спавање, је више изложености сунчевој светлости ујутру, а њено избегавање поподне и увече. Људи који би желели да остану дуже будни, би напротив требало да покушају да добију више сунчеве светлости поподне и увече, каже доктор. 

У савршеном свету, цео став друштва према сну би се променио, сматра доктор Ренеберг. На пример, радни распореди би били усклађенији са биолошким сатом и радно време би почињало касније, како би могло касније да се иде на спавање. Спавање би требало да добије више поштовања, сматра овај научник.