Усамљеност: Пошаст 21. века

Људи имају урођену потребу за повезивањем са другима, али се многи често осећају усамљено. Усамљеност је стање узнемирености или нелагоде које настаје услед јаза између жеље за повезивањем са другима и стварних искустава у социјалној комуникацији.

Чак и неки људи који су окружени већим бројем људи током дана, као и они који су у дуготрајном браку и даље могу осећати усамљеност. Истраживања сугеришу да усамљеност представља озбиљну претњу благостању, као и дугорочном физичком здрављу.

Близина и дубља повезаност, блискост са другим људима су изузетно важни за ментално здравље. Ако ова повезивања изостану, могуће је да ће се развити различита патологија и менталне болести. 

Без обзира да ли особа живи у некој врсти изолације или не, осећај недостатка друштвене повезаности може бити болан. С обзиром на потенцијалне здравствене последице за оне који се осећају као да имају мало друштвених веза или их уопште немају, широко распрострањена усамљеност представља велики друштвени изазов.

4 ментална проблема која се најчешће јављају услед усамљености:

Депресија

Стање депресије и усамљеност скоро увек иду заједно. Уколико неко нема јаке и стабилне односе са породицом и/или пријатељима, постоји велика вероватноћа да ће у неком делу живота патити од депресије. Истраживања су показала да је депресија много чешће изазвана усамљеношћу, него обратно.

Социјална анксиозност

Социјално анксиозни поремећај прати велика анксиозност и страх који може ићи до осећања ужаса у свакодневним друштвеним ситуацијама. Некада је називана социјална фобија, и јавља се у ситуацијама када особа не сме да изађе из куће. Међутим, постоје и блажи облици који могу бити изражени у смислу да особа осећа да се не допада другим људима или да мисли да није вредна квалитетних пријатељстава.

Болести зависности

Многобројна истраживања зависности, показала су да се особе које сматрају себе усамљенима, приликом првог пробања наркотика, имају веће шансе да постану зависници, било да је у питању коцкање, алкохолизам или интернет.

Све више деце коцкара: Први пут са оцем на клађење

Патолошко сакупљање/гомилање ствари

И док је патолошко сакупљање најчешће категорисано као опсесивно-компулсивни поремећај, у њему постоји елемент "попуњавања празнине". Он настаје јер особа није успела да у животу оствари значајна познанства и пријатељства, па има потребу да физичким куповинама или скупљањима надомести празнину коју оссећа.

Поред повезаности са симптомима депресије и другим облицима менталних болести, усамљеност је фактор ризика за срчана обољења, дијабетес типа 2 и артритис, између осталих болести. Истраживања показују да су усамљени људи двоструко склонији да развију Алцхајмерову болест. 

Истраживања су доказала:

• Друштвена изолација значајно је повећала ризик од преране смрти, а он може да се мери са ризиком од пушења, гојазности и физичке неактивности

• Социјална изолација је била повезана са око 50 посто повећаним ризиком од деменције

• Лоши друштвени односи (које карактерише друштвена изолација или усамљеност) били су повезани са 29 посто повећаним ризиком од срчаних болести и 32 посто повећаним ризиком од можданог удара

• Усамљеност је била повезана са већом стопом депресије, анксиозности и самоубистава

• Усамљеност међу пацијентима са срчаном инсуфицијенцијом била је повезана са скоро 4 пута већим ризиком од смрти, 68 посто повећаним ризиком од хоспитализације и 57 посто повећаним ризиком од посета хитној помоћи

Битно је разликовати усамљеност од самоће

Самоћа подразумева да особа није у друштву других људи, али то не мора нужно бити непријатно осећање. Самоћа често може бити пријатна, ствар личног избора и потребе да се неко време посвети само себи, својим мислима, телу, одмору, хобијима.

За разлику од самоће, усамљеност је по свом квалитету увек непријатно осећање, нежељена је и може се јавити чак и када је особа окружена великим бројем људи. Усамљеност је везана за квалитет нечијих односа, пре него за број веза које човек остварује. Квалитет односа огледа се у заједничким вредностима, поверењу, искрености, сарадњи, усемерености ка истом циљу.

Две врсте усамљености 

• Ситуациона усамљеност се осећа онда када смо у ситуацији у којој нису присутни нама важни људи, са којима бисмо волели бити, док структурална усамљеност подразумева да нема других блиских особа са којима се осећамо повезано. У случају када особа осећа ситуациону усамљеност, односно када нису присутне особе за које је емоционално везана, уз осећање усамљености јавља се и недостајање, које је својеврсна потврда љубави (фалиш ми, недостајеш ми).
• Структурална усамљеност јавља се као осећање у односу на целокупну животну ситуацију, где се особа осећа неповезано са другима. У случају структуралне усамљености, особи може бити тешко да препозна да се ради о осећању усамљености, јер се такво стање доживљава као емоционална празнина. 

Како победити усамљеност

• Улагати у оне односе који су тренутно задовољавајући или имају потенцијал да буду квалитетни. Увек бирајте људе из своје околине, а мање онлајн дружења, јер су управо најновија истраживања открила да електронска комуникација не стимулише ослобађање окситоцина (хормона среће) или смањење кортизола (хормона стреса). 
• Прекинути комуникацију са онима са којима нам односи не изгледају добро или немају потенцијал да постану бољи и квалитетнији. 

У трагању за бољим односима са другима и превазилажењу усамљености, битно је покренути се, али и константно радити на тим односима. на овај начин се можете поново повезати и упознати са новим људима који имају са сличне животне вредности.