Како научити хиперсензитивно дете да управља својим емоцијама

Високосензитивно дете приметиће када имате нову одећу, ако се нешто промени у кући, а видеће и емотивне промене код других људи. Оваква деца дају невероватне комплименте јер примећују и најситније детаље, а најдивније грле. Међутим, све ствари које их чине тако јединственим такође им изазивају велику невољу. Ако примете да су изостављени из игре или разговора, они то схватају веома лично.

Према проценама стручњака, свако пето дете има веома осетљив темперамент. Веома осетљива особа је често екстремно емпатична, интуитивна и добра у "читању" других. Због тога су изразито пажљиви, промишљени и осећају ствари.

Али, веома осетљива деца такође могу постати претерано стимулисана околином или претрпаним распоредом обавеза. Јаки мириси, грубе текстуре или напорни појединци могу бити много за ове осетљиве малишане. Они такође осећају телесне сензације и могу се жалити на болове у телу.

Јаке емоције могу отежати живот овој деци, осим ако не науче како да их регулишу. Иако се ово природно учи током времена, постоје начини на које можете помоћи свом детету да култивише емоционалну свест и усвоји здраве вештине суочавања са различитим емотивним стањима.

Важно је да дете препозна и дефинише како се осећа, а ево како му можете помоћи:

1. Учити их о емоцијама и именовати осећања

Деци ће различита осећања кроз која пролазе у почетку бити страна, али родитељ им може помоћи тако што ћете та осећања назвати на одговарајући начин. На пример, уколико је дете тужно или узнемирно када родитељи одлазе на посао може се рећи: "Ти си тужан што се опрашташ са мамом која мора да иде на посао" или када је мало веће дете, можете рећи "Тренутно изгледаш тужно".

Такође могу се користити сликовнице или видео записи, како би се детету указало на различите емоције ликова из приче. Када научимо дете да именује осећања која се јављају, оно ће временом изградити емоционални речник и доћи до нивоа у коме ће моћи да идентификује осећања и разговара са родитељем о њима. То ће им помоћи да науче основе правилног изражавања својих осећања. Повремено би требало постављати питања попут: "Шта мислиш како се овај лик осећа?" Вежбањем ће се побољшати способност детета да препозна своје емоције.

2. Раздвојити осећања од понашања

Такође је важно да деца науче како да изразе своје емоције на друштвено прикладан начин. На пример, гласно вриштање усред продавнице, цвиљење или показивање беса у школи, није у реду. Рећи деци да могу да осете било коју емоцију коју пожеле, у реду је да се осећају љуто или стварно уплашено; али, јасно им дати до знања да имају избор у томе како ће реаговати на та непријатна осећања.

Иако имају пуно право да буду љути на некога, то им не даје дозволу да их ударе. Такође, могу се осећати узнемирено што је у продавници понестало њиховог омиљеног сладоледа, али то не значи да је у реду да се ваљају по поду плачући и ометајући друге. Важно је дисциплиновати понашање, али не и емоције.

3. Потврдити њихове емоције

Понекад родитељи ненамерно умањују осећања детета, говорећи на пример: "Престани да драмиш, није то тако важна ставр", јер се тиме учи дете да су његова осећања погрешна. Свако осећање је валидно, а на родитељу је задатак да им покаже да разуме како се осећају и да буде емпатичан. У исто време, требало би помоћи детету да схвати да су емоције пролазне и да начин на који се сада осећа неће трајати заувек, и да ће некад трајати краће од неколико минута.

Схватање да њихова осећања, као и сузе, долазе и одлазе, могу помоћи детету да остане смиреније усред емотивног тренутка.

4. Показати прихватање

Иако можда не разумете зашто се дете осећа како се осећа, може помоћи уколико кажете детету да разумете да проживљава неке емоције, и да је то у реду. Деца би требало да науче да препознају, разумеју и носе се са оним што доживљавају, а осећај да су "виђени" и прихваћени може много помоћи.

Неки претерано сензитивну децу могу сматрати слабијом и претпоставити да се њихова осетљивост може поправити, али овакав начин размишљања је штетан и нетачан. Плакање, љутња и фрустрираност нису лоше ствари, нити су знакови слабости. Требало би бити сигуран да дете зна да га прихватате онаквим какво јесте.

5. Научити дете да регулише емоције

Када је у питању регулација емоција, способност регулације јаких емоција зависи од узраста и развоја детета. У предшколском узрасту, многа деца су способна да уче како да регулишу своје емоције.

Ево неколико корисних вештина које можете научити своје дете како би научило да управља својим емоцијама:

• Вежбајте дубоко дисање - Научите своје дете како да полако и тихо удише кроз нос, а затим издахне кроз уста. Можете то да урадите са њима неколико пута у тренутку када је дете узнемирено, али их охрабрите да то сами примене када је потребно.
• Бројењем до смирења - Научите дете да одврати пажњу од узнемирујућих мисли бројањем. Бројање плочица на плафону, бројање до 10 или одбројавање до 100 само су неки ментални задаци који би могли да умање осећања. 
• Направити паузу - Дозволите свом детету да себи да кратак тајм-аут или питајте наставника за дозволу да дете изађе из учионице на гутљај воде или минут приватности у ситуацијама када треба да се сабере. 
• Направити "комплет за смирење" - Напунити кутију стварима које помажу детету да се смири (или развесели). Бојанке и бојице, налепнице, слике у којима дете ужива и умирујућа музика су само неке ствари које могу да заинтересују њихова чула и помогну им да управљају својим емоцијама.
• Решити проблеме са својим дететом - Ако дететове емоције стварају проблеме:нико не жели да се игра са њим јер стално плаче или не може да учествује у физичком васпитању, јер се наљути ако изгуби, требало би радити заједно на решавању проблема. 
• Препознати шта највише утиче на расположење - Разговарати са дететом о стварима које воле да раде када се осећају срећно, на пример да се играју напољу, читају књигу или певају своје омиљене песме. Записати те ствари и реците им да су то њихови "појачивачи расположења". Када се осећају лоше, охрабрите их да се укључе у једну од ових ствари како би им се помогло да се изборе са својим осећањима.

6. Показати детету да ће увек бити тешких ситуација и да су оне пролазне 

Не би требало ослобађати дете од сваке тешке ситуације или свих животних проблема је контрапродуктивно. За успех и квалитет живота, детету је потребна вежба да научи како да се носи са различитим емоцијама у различитим окружењима.

Да ли дозволити детету да прескочи школски дан, јер знамо да има проблема да контролише своју фрустрацију, а очекује га контролни из математике? Иако можда звучи примамљиво, оваква ситуација ће се десити више пута у животу, а деци би требало дати прилику да науче како да управљају својим осећањима уместо да их родитељи штите од њих.