Шта крије звездано небо? Вештачка интелигенција и астрономи имају одговор

Док већина нас сматра неуронске мреже новим и још увек недовољно истраженим трендом, астрономима оне увелико помажу у истраживањима непрегледних космичких хоризоната. Међу првима, за помоћ вештачкој интелигенцији су се обратили научници Универзитета у Аризони још давне 1990. године, а и преко 30 година касније моћ технологија верно служи астрономима: међу последњим открићима је и стварна величина црне рупе у средишту галаксије М87, која је далеко тамнија и већа него на оригиналној слици.

Еволуција технологије: од посматрања голим оком до вештачке интелигенције

Пре свега 150 година, човек је космос посматрао само голим оком или уз помоћ телескопа и све што је могао видети биле су звезде и тек понека планета. Нешто касније, научник Едвин Хабл показао је да у космосу постоје не само звезде, већ и небројано много галаксија, али и других објеката. Развој и унапређење технологије са временом су дали јаснији и прецизнији увид у то шта се налази над нашим главама, као и које претње поједини објекти у свемиру могу представљати по нашу планету. Почетак 2010. године, у свет астрономије донео је вештачку интелигенцију, која је на самом почетку служила за распознавање законитости издвајања галаксија, будући да је у астрономији истраживање често попут "тражења игле у пласту сена", а тек у 1 посто случајева постоје назнаке да су у питању далеке галаксије.

Машинско учење и Ајнштајнова теорија релативитета

Са развојем технологија, вештачка интелигенција постала је неприкосновена "звезда професије", па је тако почетком ове године научни тим из Јужноафричке Републике уз помоћ машинског учења успео је да открије јединствени објекат који може представљати остатак експлозије двеју масивних црних рупа након њиховог судара! Хипотетички, добијени подаци могли би послужити као основа за нову анализу Ајнштајнове теорије  релативитета и отворити ново поглавље у науци.

Нови "свемирски" опсерваторијум у Чилеу

Наредна година са собом доноси још један велики пројекат, који би било немогуће реализовати да није вештачке интелигенције: наиме, у току је изградња опсерваторијума Вере Рубин у Чилеу, која ће моћи да генерише фотографије космоса у толико високој резолуцији, да ће за њихово приказивање бити потребно преко 1500 екрана! И не само то, очекује се да ће захваљујући овом пројекту, у наредних десет година бити генерисано око 500.000 терабајта података, а све захваљујући алгоритамској обради свих досадашњих информација. Поређења ради, то је готово 50 пута више информација но што се налази у Библиотеци конгреса Сједињених Америчких Држава.