Свет
Случај Глена Дисена: Норвешка прогања познатог професора због позива на мир и дипломатију
Шта се, до ђавола, дешава? Није ли уобичајено да се професору у Норвешкој ода поштовање и призна академска слобода да има другачије мишљење, упитао је Данијел Дејвис, некадашњи амерички официр
Норвешки политиколог Глен Дисен, један од најгледанијих независних аналитичара међународних односа у Европи, затражио је годину дана неплаћеног одсуства и 2027. намерава да проведе у Кини и Аустралији. Не због боље плате, већ зато што се, како каже, у Норвешкој више није могуће бавити научним истраживањем руских безбедносних интереса, а да те не прогласе "пропагандистом", чак "путинистом".
У разговору са америчким пензионисаним потпуковником Данијелом Дејвисом описао је кампању коју је против њега покренуо норвешки министар одбране, а наставиле невладине организације и новинари.
Глен Дисен није анонимни блогер. Редовни је професор на Универзитету Југоисточне Норвешке (УСН), раније је предавао на аустралијским универзитетима и на московској Вишој школи економије, аутор је низа књига о евроазијској интеграцији и руској спољној политици, међу њима и књиге "Russophobia: Propaganda in International Politics" (Русофобија: Пропаганда у међународној политици). Његов канал на Јутјубу има више од пола милиона претплатника, а гости су му амерички професори Џон Миршајмер и Џефри Сакс, као и многе бивше дипломате. Управо то је, чини се, његов грех: нуди простор за расправу које нема у норвешким главним медијима.
Све то је разоткривено у емисији The Daniel Davis Deep Dive у којој је Дисен открио шта га је снашло. Разговор је уследио неколико дана пошто је Дисен на свом Субстак каналу написао да се у Норвешкој наставља "брутално јавно погубљење" његове професуре и угледа.
Данијел Дејвис, некадашњи амерички официр који је 2012. и сам платио цену зато што је јавно открио како је амерички војни врх лагао о рату у Авганистану, отворио је разговор питањем: "Шта се, до ђавола, дешава? Није ли уобичајено да се професору у Норвешкој ода поштовање и призна академска слобода да има другачије мишљење?"
Грех: Цитирање западних дипломата
"Цитирао сам западне политичаре, амбасадоре, војне команданте, шефове обавештајних служби и државнике који су у последњих 30 година упозоравали да ће ширење НАТО-а изазвати сукоб с Русијом. То данас више не сме да се каже. Оно што су некада биле објективне чињенице сада се сматра спорним, проскрибованим. Кажу да је то проруски наратив, али све те флоскуле су суштински празне, служе искључиво за демонизацију онога ко износи непожељно мишљење", рекао је Дисен.
"Нико ме никада није питао за аргумент, нико за доказ онога што тврдим. Уместо тога, обруше се на тебе."
Најбољи пример је депеша бившег америчког амбасадора у Москви и каснијег директора ЦИА Вилијама Бернса. У фебруару 2008. Бернс је Вашингтону послао депешу "Њет минс њет" (Не значи не) у којој је упозорио да је улазак Украјине у НАТО црвена линија за целу руску елиту и да би спор могао да подели Украјину, доведе до насиља или чак грађанског рата и натера Русију да одлучи да ли да војно интервенише.
Како изгледа "провера чињеница"
Норвешки медији у глас понављају да су Дисенове тврдње, изнете у телевизијској емисији "Дебатен" маја 2025. "у целини или делимично оповргнуте". Јавни сервис НРК је за процену позвао државни Институт за одбрамбена истраживања (ФФИ), дакле установу која је под паском министарства одбране. Институт је проверио три тврдње, а Дисен је на сваку одговорио у тексту који је објавио "Стеиган.но".
Прва тврдња се односила на чињеницу да је пре 2014. године чланство у НАТО-у подржавало само око 20 одсто Украјинаца. "Проверавач" је узвратио да је подршка НАТО-у међу Украјинцима порасла после 2014. То јесте тачно, али не оповргава Дисенове тврдње јер је говорио о периоду пре Мајдана и Крима. Друга тврдња се односила на Зеленског и чињеницу да је у марту 2022. за британски "Економист" рекао да неким западним земљама не би сметао дуг рат, јер би исцрпео Русију.
"Проверавач" је одговорио да то нису желеле све западне земље и да то није била званична политика. Дисен, међутим, није тврдио ни једно ни друго. А чак и сам Зеленски је одмах после почетка сукоба тврдио управо то – да неки лидери на Западу прижељкују дуг рат. Снимак постоји и доступан је на интернету. Али пропагандистима који су "проверавали" Дисенове наводе то није сметало да његове тврдње прогласе "дезинформацијама."
Трећа тврдња, спорна за службено Осло, била је да су Америка и Велика Британија минирале мировни договор који је био у пролеће 2022. безмало постигнут на преговорима у Истанбулу. "Проверавач" је наговестио да се та тврдња заснива само на сведочењу шефа украјинске делегације Давида Арахамије да је тадашњи британски премијер Борис Џонсон у априлу 2022. напрасно "освануо" у Кијеву и Зеленског убедио да Украјина ништа не потписује, већ да настави борбу против Руса.
Закључак норвешког званичног "проверивача" напросто није био тачан; прозападни портал "Украјинска правда" је већ маја 2022., позивајући се на изворе из најужег круга Зеленског, објавио да је Џонсон Кијеву пренео поруку да Запад није спреман да са Путином потпише гаранције које је захтевао, чак и уколико би Украјина то хтела. Слично су потврдила и оба посредника преговора у Истанбулу, турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу и тадашњи израелски премијер Нафтали Бенет, као и украјински дипломата Александар Чали и бивши саветник Зеленског Алексеј Арестович. Реч је о међусобно неповезаним сведоцима, непосредним учесницима или онима који су информације добили директно од њих, а њихова сведочења се поклапају једна са другима, као и са руским наводима о ономе што се догађало за преговарачим столом у Истанбулу.
Чак и академска расправа на порталу "Икс-Дипло" признаје да је тешко порећи да је изненадна Џонсонова посета Кијеву пресудно утицала на исход истанбулских преговора. Укратко, чак и ако је било и других разлога, аналитичари попут Џефрија Сакса и Џона Миршајмера истичу да је био управо притисак Запада на неуспех преговора - пресудан. Прогласити то "оповргнутим", нетачним, чак "дезинформацијом" - политичка је одлука, а не провера чињеница.
"Проверавају ме ратни хушкачи и пропагандисти", истиче Дисен.
Када министар одбране изабере мету
Дејвис је био видно затечен када је чуо да је угледног норвешког професора јавно напао лично министар одбране. Упитао је: "Како то изгледа када Вас јавно испрозива министар одбране Ваше земље?"
Норвешки министар одбране Туре О. Сандвик је наиме у говору у Ослу упозорио на руску пропаганду, а на питање новинара "ко је шири", према писању "Алтингета" именовао је двојицу популарних подкастера и замерио им што у госте зову и професора Дисена. Назвао их је "некритичким сталажама за микрофон". Тако је члан владе, министар надлежан за војску, професора државног универзитета жигосао као извор непријатељске, проруске пропаганде, а новинаре укорио што уопште разговарају са њим.
"У Норвешкој сам 'отказан'. Ниједан новинар не сме да разговара са мном", каже Дисен. "Једино што их занима и што ме пропитују, јесте где сам путовао и ко ми је платио авионске карте."
Отказана трибина у цркви и догађај који је "забрањен", иако формално није
Дејвис је готово скочио са столице када је чуо за трибину са Џоном Киријакуом, бившим официром ЦИА који је први јавно потврдио да је америчка шпијунска агенција мучила затворенике и због тога одлежао скоро две године у затвору. Према Дисеновим речима, норвешки новинари су постигли да црква откаже већ најављену трибину јер је он (Дисен) наводно "контроверзан".
"Чекајте, чекајте", прекинуо га је Дејвис. "Значи организатори су били спремни да дозволе Џону Киријаку да говори, а неко из њихове сопствене земље – не може?"
"Тако је", одговорио је Дисен. "Норвешка је мала земља. Воли ред у својим редовима. Пази да сви марширају у истом строју." Организатори су потом нашли нову салу, а када новинарима није успело да испослују ново отказивање, према Дисеновом сведочењу једноставно су објавили лаж да је догађај отказан, како посетиоци не би дошли.
Дисен истиче и да разне невладине организације пишу притужбе универзитету на коме предаје, да су на друштвеним мрежама објављиване фотографије његове куће и да из свог краја добија претње смрћу... На крају је одлучио да због своје породице узме неплаћено одсуство, о чему су известили "Хроно" и "Дагбладет". Универзитет се брани да његово истраживање није криминализовано. Формално, то је тачно: није био ухапшен. Али када академик због етикетирања остане без предавања, јавних наступа и на крају без сигурног крова над главом, питање криминализације постаје пука семантика.
Није на одмет напоменути и да ретко који медиј при свему томе помене да је Дисен у мају 2025. за "Афтенпостен" изричито рекао да је "руски рат" незаконит и да крши међународно право, као и да би било најбоље да се Русија повуче и да Украјина поврати своје територије. "Моја поента је, међутим, да се то неће десити. И шта онда да радимо?" Јасно је да тако не говори гласноговорник Кремља, већ реалиста који објашњава узроке сукоба, а не оправдава га.
Норвешки премијер сада ради оно због чега су разапели Дисена
Вишак цинизма је да су управо ове седмице норвешки премијер Јонас Гар Стере и фински председник Александар Стуб разговарали телефоном са руским председником Владимиром Путином. Разговор је уместо предвиђених двадесет минута трајао сат и по, а Стере је за НРК рекао да га је на то подстакао сам Зеленски. Стере сада заступа оно на шта је Дисен упозоравао годинама: да Норвешкој, која је сусед Русије, треба директан канал са Москвом.
"Шта ће медији сад, када је ваш премијер пристао да непосредно разговара са Москвом? Хоће ли он бити следећа жртва?", упитао је Дејвис. "Не знам", одговорио је Дисен. "Али нешто мора да се промени, јер Европа губи рат против Русије и ако не промени курс, последице ће бити огромне."
"Постајемо ауторитарнији од зла на које упиремо прстом"
Дејвис, који није ни руских ни норвешких корена и нема никакав интерес да брани Кремљ, изрекао је најоштрију оцену: "(Запад) брани Украјину у име демократије. А шта је са нашом демократијом, где би требало да имамо загарантовану слободу говора? Морам да кажем: постајемо ауторитарнији од 'зла' на које стално упиремо прстом. Овде буквално терају човека, професора Дисена из његове земље." Разговор је закључио речима: "То је срамота за Норвешку, срамота за Европску унију и срамота за цео западни свет."
Дисен је приде описао и зачарани круг непостојеће европске дебате: "Можемо ли да разговарамо о томе које су руске безбедносне бриге легитимне? Не, о томе не сме да се говори. Можемо ли да разговарамо са Русима? Не, ни то није дозвољено. Дакле, мораћемо да се боримо против Руса. Како ће тај рат изгледати? Хоће ли бити нуклеаран? Не, о томе не можемо да разговарамо. Како бисмо тај рат добили, како би изгледала победа над највећом нуклеарном силом на свету? Не, ни о томе не смемо да расправљамо." И закључио: "Да имају аргументе, могли би да расправљају о томе. Али не могу. Преостале су им само цензура и ауторитарна контрола."
Не треба се слагати са Дисеном да би се схватило шта није у реду. Академик којег објављују угледни издавачи и који цитира западне изворе има право и на погрешно мишљење, а друштво има право да га изазове на расправу супротним аргументима. Ако их има. Али у Норвешкој је аргумената понестало, а етикете пљуште са свих страна.
Земља која се у свету представља као овековечени мировни посредник створила је унутар свог друштва атмосферу у којој професор који заговара мир и дипломатију уместо слања оружја, мора да спакује кофере и оде пут Пекинга и Сиднеја, док њен премијер, на ужас европских јастребова, а пре свега својих нордијских суседа Данске и Шведске, тихо преузима и заступа став због којег су Дисена послушнички медији у његовој домовини прогласили "Путиновим гласником".
Ако је то врхунац у одбрани демократије, онда нема сумње да они који је штите на тај начин заправо подржавају - демократуру. А то је суноврат демократије.
Live
