Магазин
Руске космичке станице "Луна": Од прве летелице у историји до лунарне базе Русије
Након скоро 50 година, руска свемирска летелица "Луна-25" запутила се ка природном Земљином сателиту, а њено слетање на јужни пол Месеца 21. августа ишчекује читав свет. Током своје дуге историје, руска космонаутика донела је многа епохална открића без којих данас не бисмо имали ни упола сазнања о томе каква је површина нашег природног сателита, а ни лунарну честитку за Међународни дан жена исписану ровером на његовој површини.
Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе биле су у правој правцатој Месечевој трци - ко ће постићи већи успех и учинити више научних откића. Руси су тада ка Месецу послали чак 24 свемирске летелице, надајући се да ће тиме постати и први колонизатори Земљиног природног сателита, али ипак, та титула је отишла у руке Американаца. Без обзира на то, совјетски космонаути и истраживачи су имали невероватне резултате. Какве су то чудесне свемирске летелице ЛУНА, од којих се последња, "Луна-25" ка Месецу запутила 11. августа ове године?
"Луна-1" - прва лунарна летелица на свету
Прва свемирска летелица на свету послата ка Месецу 2. јануара 1959. године носила је симболичн назив "Луна-1", а иако је њена брзина била за то време веома упечатљива, она нажалост није успела да стигне до самог Месеца. Промашивши циљ за 6 хиљада километара и ушавши у хелиоцентричну орбиту, "Луна-1" постала је вештачки сателит Сунца.
"Луна-2" - открила лунарни ветар
Само пола године након "фијаска" са летелицом "Луна-1", Руси су лансирали следећи свемирски број, који је (савим логично) назван "Луна-2" и овога пута, мисија је била успешна! Руска летелица је била први објекат у историји човечанства који је стигао до Земљиног сателита и успео да открије соларни ветар на његовој површини, а на основу прикупљених података установљено је и да Месечево сопствено магнетно поље и радијациони појас готово да не постоје.
"Луна-3" - направила прву фотографију полеђине Месеца
Након прве две, ка Месецу је полетела и трећа космичка летелица (чији назив можете погодити), а она је уједно била и прва свемирска летелица која је снимила фотографију полеђине Месеца. За њену мисију везана је и једна анегдота: наиме, две године пре лета свемирске летелице, француски винар Анри Мер и совјетски конзул састали су се у Паризу, а током дружења "пала је и опклада" - да нико никада неће фотографисати полеђину Месеца. Међутим, убрзо се фотографија појавила у свим новинама света. Винар Анри Мер је, као сваки частан човек, одржао обећање и послао хиљаду боца шампањца Академији наука Совјетског Савеза. Једна од боца је завршила у рукама главног инжењера, Сергеја Корољова, а заједно са исечцима из новина и фотографијом ова флаша данас краси Музеј космонаутике.
"Луна-9" - прве панорамске фотографије Месечеве површине
Године 1966. Совјетски Савез је постигао још једно достигнуће: летелица "Луна-9" је по први пут извршила меко слетање на површину Земљиног сателита, слетевши у Oceanus Procellarum, а захваљујући томе добијено је мноштво панорамских фотографија Месечеве површине. До тада, Месец је био фотографисан само са орбите или са Земље.
"Луна-10" - први вештачки сателит Месеца
На основу фотографија и истраживања, о површини Месеца су руски научници сазнали много занимљивих чињеница, а следећи задатак био је да се истражи и простор око њега - тако је 3. априла 1966. у његову орбиту ушао и први вештачки сателит "Луна-10".
Овај сателит био је права правцата летећа лабораторија, која је за 56 дана у космосу прикупила је мноштво нових података. Међу најзначајнијим открићима су аномалије Месечевог гравитационог поља: у неким областима гравитација је била јача него у другим.
"Луна-16" - први комадићи Месечевог тла на Земљи
Захваљујући космичкој мисији "Луна-16" која је 1970. године слетела на Месец, на Земљу је стигло и парче сателитског тла -101 грам реголита који је касније научницима помогао да додатно упознају Земљин сателит.
"Луна-17" - чувена осмица на Месецу
Свемирски број "Луна-17" ка месецу је отишао са посебном мисијом - да превезе први лунарни ровер "Луноход-1". Ровер је на површини Месеца вредно радио 322 дана и прешао више од 10 километара пута, а са Земље је контролисан путем радио везе. Осмог марта 1971. године, у част Међународног дана жена, он је исписао џиновску осмицу на површини Месечевог тла.
"Луна-24" - последња летелица совјетских времена
Последњи космички брод времена Совјетског Савеза са Земље је полетео ка Месецу 1976. године, а слетевши на само ивицу кратера, "Луна-24" узела је узорак тла са дубине од чак два метра. На основу тога, руски научници дошли су до епохалног открића - на Месечевој површини има воде! Међутим, још јако дуго "Луна-24" била је и остала последња руска космичка мисија.
"Луна-25" - скоро 50 година касније Русија суверено влада космичким истраживањима
У другој недељи августа, Русија је ка Месецу послала прву космичку летелицу у савременој историји, а њен циљ је да следи у регију јужног пола Земљиног сателита и истражи потенцијални поларни ермафрост (вечни лед) и воду у њему. У будућности, Русија планира да баш на том месту успостави своју лунарну базу.
