Магазин
Откривене опасне супстанце у папирним сламчицама
Иако смо скоро избацили пластичне сламке из употребе, скорија истраживања говоре да и њихове замене нису добро решење. У светлу све веће еколошке свести и бриге о утицају пластике на животну средину, папирне сламчице су брзо постале привлачна алтернатива традиционалним пластичним сламкама. Сматране као "здравија" опција због своје биоразградивости и мањег утицаја на околину, папирне сламчице су брзо пронашле своје место у ресторанима, кафићима и домаћинствима широм света.
Таман кад помислимо да је употреба папирних сламки један од добрих доприноса у очувању природе, нове студије покажу да то и није баш тако. Наиме, "еколошке" алтернативе за пластичние сламчицме садрже дуготрајне и потенцијално токсичне хемикалије, говоре истраживања.
Белгијски истраживачи су тестирали 39 марки сламки на групу синтетичких хемикалија познатих као перфлуороалкилне и полифлуороалкилне супстанце (ПФАС).
Истраживачки тим је прикупио сламке, које су купљене у продавницама, супермаркетима и ресторанима брзе хране и које су направљене од пет материјала као што су бамбус, папир, стакло. Прошле су два круга тестирања на ПФАС, а анализа је открила да је већина- чак 69 одсто испитаних сламки садрже ПФАС.
Ове супстанце се веома споро разграђују током времена и могу да опстану хиљадама година у животној средини, што је својство довело до тога да су познате као "вечне хемикалије".
Потенцијално су штетне за људе, животиње и животну средину, а пронађене су у већини тестираних сламки и најчешћи код оних направљених од папира и бамбуса.
Аутори истраживања саветују да се користе сламке од нерђајућег челика или да се у потуности избегавају, преноси "Дејли мејл".
"Сламке направљене од биљних материјала, као што су папир и бамбус, често се рекламирају као одрживије и еколошки прихватљивије од оних направљених од пластике. Међутим, присуство ПФАС у овим сламкама значи да то није нужно тачно. Такође, мале количине нису штетне, али могу да повећају хемијско оптерећење које је већ присутно у телу", каже др Тимо Грофен, научник за животну средину са Универзитета у Антверпену, који је укључен у студију.
