Магазин
Вештачка интелигенција непогрешива у откривању аутизма код деце
Колико је за годину дана вештачка интелигенција напредовала показује и чињеница да се готово свакодневно сусрећемо са вестима о њеним достигнућима у медицини. Последња у низу је и та да је сада уз помоћ АИ технологија могуће код малишана открити и прве знаке аутизма и то без иједне грешке!
У задњем делу ока мрежњача и очни нерв се спајају у једно, чинећи такозвани оптички диск. Ова формација представља наставак централног нервног система, те можемо рећи да је попут прозора у људски мозак. Недавна научна истраживања која су спровели британски научници показала су да је управо из оптичког диска могуће "прочитати" да ли постоје поремећаји аутистичког спектра (ПАС), и то уз помоћ неинвазивног и потпуно безопасног ласера који се усмери ка мрежњачи ока.
Неуронске мреже "притекле у помоћ" ради дијагностиковања аутизма
Како би спровели истраживање, научници су окупили 958 малишана узраста између 7 и 8 година и уз помоћ посебног ласера направили снимке њихових мрежњача. Укупно је добијено 1.890 фотографија. Од свих учесника истраживања, половина је имала неки од ПАС, док је друга половина научницима са Јонсеи Медицинског Колеџа служила као контролна група.
Резултати тестова који показују тежину ПАС код деце и 85 посто добијених фотографија је затим убачено у конволуцијску неуронску мрежу (CNN), алгоритам дубоког учења, која је имала задатак да обједини и анализира повезаност ових показатеља. Преосталих 15 процената фотографија је коришћено за тестирање рада софтвера са вештачком интелигенцијом.
"Наши модели су дали обећавајуће резултате у препознавању веза између ПАС и типичних промена на мрежњачи. У будућности би се те промене могле користити као биомаркери за дијагностиковање ПАС", објаснили су аутори истраживања.
Биомаркери показују не само постојање аутизма, већ и тежину стања
Резултати су показали да фотографије мрежњаче могу открити не само постојање аутизма код деце, већ и степен односно тежину симптома. У својим проценама је вештачка интелигенција показала запањујуће резултате, а прецизност постављених дијагноза је износила 100 посто. Дакле, аутизам код деце је дијагностикован без иједне грешке.
Ослањајући се на досадашња открића, научници сматрају да би се оваква врста скрининга могла користити већ од четврте године живота детета. Разлог за то јесте ћињеница да мрежњача малишана расте од рођења па све до навршене четири године. Наравно, у неким наредним истраживањима биће испитане и могућности дијагностиковања аутизма и код деце млађег узраста.
