За настанак природних дијаманата потребне милијарде година, а научницима само 150 минута

Дијаманти могу да се добију и у лабараторији, а нова научна метода заснована је на мешавини течних метала. Као резултат процеса је настанак вештачког дијаманта за неколико минута, а настају на температури од 1.025 степени. Тим који стоји иза иновативног приступа, предвођен истраживачима са Института за основне науке у Јужној Кореји, уверен је да се процес може убрзати како би се направила значајна разлика у производњи синтетичких дијаманата.

Растварање угљеника у течни метал за производњу дијаманта није сасвим ново. Компанија Џенерал Електрик је користила ове процесе још пре пола века користећи растопљени сулфид гвожђа. Али такви методи су и даље захтевали притиске од 5–6 гигапаскала и дијамантско "семе" за које би се угљеник могао да веже:

"Открили смо метод за настанак дијаманата при притиску од 1 atm и на умереној температури коришћењем легуре течног метала", пишу истраживачи у свом објављеном раду.

Смањење притиска је постигнуто коришћењем пажљиво одабране мешавине течних метала: галијума, гвожђа, никла и силицијума. Унутар графитног кућишта направљен је вакумски систем који је веома брзо загревао, а затим хладио метал док је био изложен комбинацији метана и водоника.

Ови услови узрокују да се атоми угљеника из метана шире у растопљени метал, делујући као "семе" за дијаманте. После само 15 минута, мали фрагменти дијамантских кристала испресовани су из течног метала тик испод површине, док је два и по сата експозиције произвела непрекидан дијамантски филм.

Иако се концентрација угљеника који формира кристале смањила на дубини од само неколико стотина нанометара, истраживачи очекују да се процес може побољшати уз неколико корекција.

Истраживање су још увек у раној фази, али аутори нове студије сматрају да овде има много потенцијала и да би се други течни метали могли уградити да би се добили слични или чак бољи резултати, пише Сајанс Алерт.