Путинове речи сугеришу да би сукоб у Украјини могао да траје годинама

Руски председник Владимир Путин прокоментарисао је, током састанка с мајкама руских војника, да сада сматра да су споразуми из Минска из 2014. и 2015. били грешка. Објаснио је да Москва у то време није знала каква су осећања становништва Донбаса погођеног сукобом, и надао се да би Доњецк и Луганск на неки начин могли да се интегришу с Украјином под условима одређеним у Минску.

Мински споразуми

Међутим, професор Дмитриј Трењин, члан Руског савета за међународне послове, истиче да је могуће да је Путин био спреман да новим властима у Кијеву да шансу да реше то питање и поново изграде односе с Москвом, што по његовом мишљењу потврђују и његови поступци, и разговори с тадашњим украјинским председником Петром Порошенком. Путин се наводно надао да би ствари могле да се реше с Немцима, Французима и америчким руководством.

Признања грешака су ретка међу актуелним лидерима, истиче Трењин у анализи за "РТ интернешенел", али су важна као показатељи лекција које су научили.

То искуство очигледно је навело Путина да покрене специјалну војну операцију у Украјини пошто осам година раније Москва није требало да верује Кијеву, Берлину и Паризу већ је требало да се ослони на сопствену војну моћ не би ли ослободила своје становништво на подручју Украјине.

Другим речима, садашње пристајање на примирје налик оном потписаном у Минску била би још једна грешка која би омогућила Кијеву и његовим подржаваоцима да се боље припреме за наставак борби.

Није добро време за преговоре

Трењин у анализи додаје и да руски лидер схвата да многе нације које се нису придружиле антируској коалицији, од Кине и Индије до Индонезије и Мексика, заговарају прекид ратних дејстава будући да су њихови економски изгледи нарушени руско-украјинским сукобом. Отуда и званичне изјаве Кремља да је Москва отворена за дијалог, али само на основу постојеће геополитичке реалности – да су Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје део Руске Федерације. Треба напоменути и да Москва није повукла циљеве специјалне војне операције, који укључују демилитаризацију и денацификацију Украјине.

Што се Кијева тиче, пошто је напокон постигао оперативне успехе на бојном пољу, украјински председник Владимир Зеленски формално је забранио све контакте с Кремљом.

Реалност је, истиче руски професор, да главне стране укључене у сукоб у Украјини, односно Вашингтон и Москва, не сматрају садашњост или блиску будућност добрим временом за преговоре.

Из перспективе САД, упркос санкцијама које је Запад увео Русији и недавним неуспесима које је руска војска доживела у Харкову и Херсону, Москва је далеко од тога да буде поражена на бојном пољу или дестабилизована на унутрашњем плану.

Из руске перспективе, свако примирје или мир који оставља Украјину као "антируску", непријатељску државу, једнак је поразу.

Чини се да ће се рат наставити до 2023. године, а можда и након тога. Разговори вероватно неће почети пре него што било која страна буде спремна да попусти.