Како је руска економија победила санкције Запада

Потврђује се мишљење руског председника Владимира Путина да економија државе функционише "много боље него што су, не само наши противници, већ и ми сами предвиђали" да ће укупан домаћи производ (БДП) пасти за "10, или 15, чак 20 одсто".

Међународни монетарни фонд (ММФ) је, наиме, управо проценио да ће руска привреда, усред низа западних санкција, током ове године порасти за 0,3 одсто, а у 2024. за 1,2 одсто.

То су драматична побољшања у односу на претходну процену ММФ-а о смањењу БДП-а од 3,4  одсто у 2023. и порасту од 0,6 одсто у потоњој години. ММФ је објавио да је БДП Русије током 2022. умањен за 2,2 одсто (ранија процена је била 3,4 одсто).

ММФ, такође, очекује да ће извоз сирове нафте из Русије, и уз ограничење цене од 60 долара по барелу, остати релативно велики, а трговина и даље преусмеравати ка земљама које нису увеле санкције. Поврх тога, постојаност руске економије помаже у подстицању глобалног раста који треба да достигне 2,9 одсто током 2023.

ММФ као да сугерише како, изгледа, не успевају настојања западних земаља да ослабе Москву због сукоба у Украјини. У прилог томе иде и скорашња студија из Швајцарске да је, упркос медијским извештајима о повлачењу многих страних компанија из Русије после 24. фебруара 2022. и почетка војних дејстава у Украјини, мање од девет процената међу око 1.400 компанија из Европске уније (ЕУ) и Групе 7 затворило најмање једну своју подружницу.

Студија је објављена у време када су званичници и пословни лидери у Давосу на Светском економском форуму заговарали јачање војне и економске подршке Кијеву. Истовремено, постављана су закулисна питања колико дуго ће глобална пословна заједница моћи да изолује Москву и пронађе нова тржишта за енергију, метале и храну.

У марту 2022. је америчка министарка финансија Џенет Јелен самоуверено предвидела да ће "руска економија бити девастирана"... Тадашња, 40-одневна британска премијерка Лиз Трас је поручила: "Морамо разорити руску економију… Морамо бити сигурни (...) да је руска економија толико осакаћена да није у стању да настави да финансира Путина и његову ратну машину."

У многим западним круговима владао је неоправдани тријумфализам заснован на потцењивању економских могућности Русије, или на прецењивању утицаја санкција које јој је "златна милијарда" једнострано завела.

У првим данима борби у Украјини тешко је било поверовати у садашње најаве из извештаја ММФ-а да ће привреда Русије расти током 2023. и 2024. брже од Велике Британије (минус 0,6, потом раст од 0,9) и Немачке (са растом од незнатних 0,1, затим 1,4 одсто). Русија би, према ММФ-у, у 2024. надмашила и привредни раст у САД, пројектован на само један проценат.

Руска економија јесте после 24. фебруара доживела шок због невиђеног система санкција Сједињених Америчких Држава и ЕУ. Инфлација је брзо порасла, на 16,7 одсто у марту у односу на исти месец 2021, затим 17,8 у априлу на дводеценијски врхунац, због наглог слабљења рубље која је пала на рекордно низак ниво. Но, од тада је Русија превазишла низ тешкоћа.

Путинову самоувереност, "упркос невиђеним спољним притисцима", како говори, ових дана потврђују и подаци федералне службе за статистику Росстат. Индустријска производња је остала стабилна, опала је за само 0,6 одсто, у доброј мери захваљујући и растућој наменској индустрији. Тако треба да буде и у 2023. током које "Блумберг економикс" предвиђа раст од два одсто.

Приходи у буџету виши за 10 одсто

Уопште, забележен је раст у кључним сегментима. Производња енергије порасла је за 0,1 одсто у односу на ниво из 2021. Произведено је 535 милиона тона нафте чије су цене значајно порасле због утицаја санкција Запада. Производња угља је порасла за 0,4 одсто на 437 милиона тона, а количине течног природног гаса за 8,1 одсто. Последично, руски произвођачи и извозници гаса остварили су добар профит у последње две године и значајно повећали допринос националном буџету.

Укупно, 2022. су приходи савезног буџета порасли за 10 процената и износили 27,8 билиона рубаља (преко 407 милијарди долара). Но, трошкови су такође порасли за 25 одсто, премашивши 31 билион рубаља (454 милијарде долара). Дефицит савезног буџета износио је 2,3 одсто БДП-а.

Тај мањак је и даље један од најбољих показатеља међу чланицама Групе 20 (Г-20). Но, Путин је упозорио владу да доследно ради на очувању одрживости јавних финансија.

Но, у неким сегментима је производња опала, на пример, код хемијских производа за 3,8 одсто, текстила за 8,3 одсто... Током 2022. је у Русији произведено само 450.000 путничких аутомобила, пад од 67 одсто, јер су се из земље иселили велики међународни произвођачи аутомобила.

Укупно узев, међутим, раст производње створио је нова радна места и, према Путину, "помогао смањењу незапослености на најнижи ниво у модерној историји Русије". У новембру 2022. стопа незапослености у земљи са преко 146 милиона становника износила је 3,7 одсто.

Инфлација је на крају 2022. била 11,9 одсто, мање него што су предвиђали Централна банка и влада. Процењује се да ће инфлација пасти испод циља од четири процента у другом кварталу ове године.

У Русији су се цене повећавале, али су плате благо порасле у читавој привреди, барем номинално. Повећане су минимална зарада и пензије (два пута). Приходи најсиромашнијег дела становништва такође су увећани за 27,8 одсто номинално, па је стопа сиромаштва оборена на 10,5 одсто у трећем кварталу.

Русија и даље највећи светски извозник пшенице 

Производња хране је порасла за 0.4 одсто. Русија је прошле године сакупила највећи забележени принос жита - 153,8 милиона тона, повећање од 26,7 одсто у односу на 2021. Род пшенице је током 2022. достигао 104,4 милиона тона.

Очекује се да ће Русија задржати позицију највећег извозника пшенице на свету, мада западне санкције представљају изазове за трговину земље. Процене су да ће до краја пољопривредне сезоне 30. јуна, бити испоручено укупно од 50 до 57 милиона тона због велике потражње за руским пољопривредним производима.

У спољнотрговинској размени је Русија у 2022. увећала суфицит за готово 86 одсто, на "незабележених"  227,4 милијарде долара. Девизне резерве су 1. јануара 2023. биле четврте највеће на свету, износиле су 581,9 милијарди, уз пораст у децембру за 14,7 милијарди. Треба, међутим, имати у виду да је на Западу од почетка рата у Украјини заплењено око 300 милијарди руске имовине, поред осталог, и девизни приходи.

Председник Путин је, међутим, упозорио да ризици повезани са технологијама, инфраструктуром и транспортним инжењерингом нису смањени. Нарочито се очекује наставак рада у високотехнолошким индустријама на замени увоза.

Руска економија се брзо прилагодила ситуацији коју су створиле санкције. Томе су помогле акције владе ради реформи и финансирања – за то има довољно средстава – и као дела процеса антисанкцијског прилагођавања државе. Руска економија се помера ка Азији, наравно Кини, али и Индији, Малезији, Индонезији, и развија се по другачијем моделу од оног који постоји од 2000. године.

У ствари је Русија у 2022. постала девета највећа светска економија када се БДП мери номинално, односно по текућим ценама. Према ММФ-у је Русија у 2022. са БДП-ом од 2,1 билиона долара надмашила Италију, Бразил и Јужну Кореју и ушла међу 10 највећих економија на свету.

Такав раст ММФ повезује са јачањем рубље и повећањем цена сировина чији је произвођач Русија. Рубља је у 2022. била трећа национална валута по јачању у односу на амерички долар, после бразилског реала и мексичког пезоса, а пре сингапурског долара. Рубља се тренутно размењује за 70 према долару, око 10 одсто је јача него пре завођења санкција.

Међутим, када се БДП мери методом паритета куповне моћи (ПКМ), односом цена у националној валути за исту робу или услугу у различитим земљама, онда процена за Русију вреди 4,65 билиона долара, а она је шеста у свету, тик иза  Немачке. Штавише, ”Ворлд економикс”, огранак лондонске издавачке компаније ”Информејшн сервис”, која БДП по методи ПКМ увећава за неформални сектор, процењује да је у 2022. вредност руског БДП-а била чак 5,54 билиона долара, на основу чега би Русија била пета у свету, тик иза Јапана.

Чак је и конзервативни лондонски недељник ”Економист” констатовао да је за Русију 2022. прошла много боље од очекиваног. Часопис, који постоји већ 180 година, сматра како економски подаци "у реалном времену" дају забрињавајућу слику Западу. Тренутно је руска економија у бољој форми него што се очекивало. А у међувремену, Европа, оптерећена високим ценама енергије, једним од бомеранг ефеката самоуведених санкција, пада у рецесију…