![ТикТок и крај западног мита о слободном тржишту](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.03/thumbnail/65fff4d1e239870b6e0ba780.jpg)
Хип-хоп Епстин и глобални агенти нихилизма
![Хип-хоп Епстин и глобални агенти нихилизма](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.04/thumbnail/66126acde18ab5b60a08e421.jpg)
Прошле недеље америчка полиција обавила је претрес кућа у Мајамију и Лос Анђелесу које припадају реперу и музичком продуценту Шону Комбсу, познатом по надимцима Паф Деди и Пи Диди, а на основу приватних тужби које га терете за секс трафикинг, силовање и сексуално злостављање различитих особа, међу којима има и малолетних лица.
Комбс је наравно негирао све оптужбе, још је на слободи, наоружан тимом скупо плаћених адвоката али, с обзиром на тежину кривичних дела која му се стављају на терет и лавину негативних реакција у јавности, чини се да је само питање тренутка када ће се наћи иза решетака.
Против Комбса у новембру прошле године тужбу је прво поднела његова бивша партнерка и “ар-ен-би” певачица Касандра Вентура која је оптужила познатог репера да ју је годинама силовао, подводио другим мушкарцима и физички злостављао.
Након те тужбе, која је окончана вансудском нагодбом, уследила је крајем фебруара ове године тужба Роднија Џонса, музичког продуцента који је годинама сарађивао са Комбсом, у којој га терети за хомосексуално злостављање, уцене и претње убиством које су биле део уигране стратегије помоћу које је Комбс остваривао свој утицај унутар музичке индустрије.
Џонс тврди да је прави циљ раскалашних секс журки и наркоманских баханалија по којима је Комбс био нашироко познат, заправо, био снимање компромитујућих видео записа и уцена других славних особа и њихово увлачење у контролисану мрежу злоупотребе моћи. Џонс је такође навео да је Комбс бисексуалац а да нарочиту слабост има према младим дечацима које воли да “пробија” до славе у замену за сексуалне услуге. Међу онима који су прошли ту Дидијеву “школу” били су музичке звезде Ашер и Џастин Бибер које је Комбс узео под своје док су још били практично деца.
О Дидијевим мефистофелским склоностима одавно колају различите гласине, многи инсајдери из индустрије су га повезивали и са нерешеним убиствима Биги Смолса и Тупака Шакура, као и другим криминалним радњама, али је до сада уживао неку тешко објашњиву заштиту од полиције и кривичног гоњења.
Од свог најранијег детињства Комбс је носио породични терет криминалитета и насиља. Наиме, његов отац Мелвин Комбс био је познати дилер дроге који је сарађивао са црначким легендама њујоршког подземља какви су били Френк Лукас и Ники Барнс. Убијен је када је Дидију било само три године, наводно као казна за то што је ушао у федерални програм за заштиту сведока како би сведочио против својих шефова.
Његов син, који је одрастао у изобиљу и по приватним школама, брзо је скренуо пажњу на себе као промотер журки и један од предузимљивих ловаца на таленте у дискографској кући Клајва Дејвиса, човека који је открио Витни Хјустон, Бруса Спрингстина и многе друге велике музичке звезде. У то време причало се да је Дејвис имао нарочито присан и интиман однос са својим младим помоћником Комбсом коме је помогао да оснује властиту дискографску кућу “Бед бој рекордс”.
![](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.04/original/66126b10b69cf7f35d0b107a.jpg)
Постигнут је велики успех када је Комбс лансирао Ноторијуса Бига, талентованог бруклинског репера, корпулентне појаве и фаталистичке филозофије, који је комплексним римама и живописним причама о животу у гету освојио топ листе и високо дигао лествицу за њујоршку школу хип хопа.
Уследио је велики ривалитет са Тупаком Шакуром и реперима са Западне обале, ривалитет који се, нажалост, завршио у крви, јер су у сачекушама убијени и Тупак и Ноторијус Биг. Негде управо од тог несрећног тренутка креће и велики глобални успон хип-хопа, жанра који је изграђен на митологији гангстераја и насиља, а Шон Комбс, као један од његових најутицајнијих корифеја, зарадио је огромне паре и стекао статус неприкосновеног моћника. Свој капитал додатно је увећавао лукративним пословним подухватима као што је продаја вотке “Сирок” и линије доњег веша “Шон Џон”.
Његов волшебни успон и пад коме сведочимо ових дана подстакли су многе коментаторе да се запитају да ли је заправо читав хип-хоп био диригована психолошка операција и медијски пројекат који је служио за заглупљивање и даље потчињавање афроамеричке заједнице.
Током осамдесетих година прошлог века хип-хоп (извођачи попут Ран Ди-Ем-Сија, Паблик енемија и Кеј-Ар-Ес ван) углавном је био сирова музика потлачених урбаних слојева која је имала изразито ангажовани, антиестаблишментски набој и која је служила друштвеном и политичком освешћивању тамнопуте популације у САД.
Међутим, од почетка деведесетих и појаве групе Ен-Даблју-Еј креће успон такозваног гангстерског репа који је у мејнстрим Америке и читаве планете донео вулгарне приче о продаји дроге, сексуалном разврату и глорификованом насиљу. Људи попут Доктор Дреа, Паф Дедија, Шуг Најта и Џеј Зија, сви са “путером на глави” и подебелим криминалним досијеима, били су изабрани да буду извођачи радова и манекени једног силеџијског имиџа и аутодеструктивног животног стила који, као коначну дестинацију, има или ковчег или затворску ћелију.
Мало је позната чињеница, коју је у једном подкасту недавно открио покајани ветеран гангстерског репа Ајс Кјуб, да су власници приватних затвора у САД исти инвестициони фондови ("Блек рок", "Вангард", "Фиделити") који држе све велике дискографске куће, те да кроз промоцију криминалног начина живота обезбеђују себи мастан профит кроз повећан прилив затвореника и државног новца за њихово чување.
Познати тамнопути конзервативни новинар и коментатор Џејсон Витлок те личности које промовишу “затворску културу” назива глобалним агентима нихилизма, јер су својим деловањем допринели општој моралној деградацији и ширењу поразног осећаја да живот нема никакав виши смисао изван материјалистичке и хедонистичке равни.
Комерцијализација и глобализација хип-хоп музике и њен извоз изван америчких граница учинио је да широка одећа (налик затворској), тетоваже и крими сленг постану обавезан део стајлинга и вокабулара омладине широм света. Довољно је погледати домаће музичке топ листе и видети на њима закаснеле, балканизоване одјеке онога што су Пи Диди и њему слични радили још пре тридесет година.
Ту су паралеле са Епстином неизбежне, јер иако делује да ће Шон Комбс, као и Епстин, платити цену за своја злодела, сва је прилика да ће они прави, безимени рибари људских душа, који се крију иза корпоративних титула и фантомских инвестиционих фондова, остати некажњени за ментални и духовни геноцид који су починили над поколењима широм света.