Професор др Дмитриј Карнаухов: Поход Пољака на Исток

Професор др Дмитриј Карнаухов предаје на Новосибирском државном техничком универзитету у Русији, а у Србију је дошао на позив Института за европске студије, где је одржао предавање на тему "Pax Polonica – како један историјски концепт практично утиче на кризу у Европи".

Професор Карнаухов је стручњак за руско-пољске односе и пољску историју, са посебним фокусом на инструментализацију и идеологизацију пољске историје, као и идеологизованих концепата историје Русије и СССР у пољској историографији.

Бајденова посета Варшави је изазвала опште одушевљење у Европи. "Политико" тим поводом пише да се "слободна Пољска и ауторитарна Русија" међусобно искључују, позивајући се на изјаву цара Николаја I Романова, који је вести о пољском устанку 1830. године дочекао речима: "А сада – или Пољска, или Русија". Како коментаришете овакву помаму у европским медијима и Бајденову посету Пољској?

Бајден је приликом посете Варшави често говорио о слободи и користио реч freedom. Али је битно разумети шта реч "слобода" значи за Пољаке. Јер, за Пољаке, "слобода" значи слободу од Русије, док за пољске елите, "слобода" не само да значи слободу од Русије, већ иду и корак даље. Смисао постојања и деловања владајућих пољских елита биће остварен тек кад Русија више не буде постојала.

У овом случају, реч "слобода" нема везе са демократијом. Сви који се и у најмањој мери противе антируском ставу пољских власти, аутоматски су дискриминисани. Шиканирају се на факултетима, укида им се слобода говора, ограничава се свако академско деловање ако се релативизује и преиспитује антируски наратив. Али то није крај: дискриминацију трпе и људи који су у мешовитим браковима. Демократија се, једноставно, суспендује у оном тренутку када се треба борити против Русије.

Зато треба разумети да, када Бајден заговара слободу у Варшави, он не прокламује демократске принципе, него позива на борбу против Русије.

Током предавања на Институту за европске студије говорили сте о пољском месијанству, о томе како себе сматрају "изабраним народом". Познато је у историографији да Американци имају слично саморазумевање. Да ли се може, имајући ту паралелу у виду, говорити о дубљем међусобном разумевању између Америке и Пољске?

Американци нису народ као Пољаци. Американци су политичка нација, и као такви представљају шаренолик комплекс састављен од бројних етничких група и елита. Имајући то у виду, и месијанство Пољака се разликује од месијанства Американаца.

Америчко месијанство је глобално и почива на уверењу да су као нација настали селекцијом свега најбољег што постоји на свету. То је темељни принцип којим они настоје да легитимишу глобално лидерство.

Пољаци су, са друге стране, етнички народ. Код њих је етничка и верска свест тесно повезана, и зато се пре може говорити о сличности јеврејског и пољског месијанства. Пољска идеја да су Пољаци "Христос међу народима" слична је јеврејском схватању изабраности. Идеја о пољском мучеништву ради вере и страдању у сукобу са суседима, а пре свега, са Немцима и Русима, аналогна је јеврејском, односно јудејском наративу. Али оно што их суштински обједињује је идеја о цивлизацијској изабраности.

Шта подразумева идеја о цивилизацијској изабраности у пољском случају?

У пољској традицији, месијанство и цивилизацијска изабраност се доживљавају у контексту њихове изабраности да шире цивлизацију на „варварском истоку“.

Шта је "варварски исток"? Па, руски простор. Технички, то подразумева "увођење" Руса у круг "цивилизованих народа", али, истовремено, и кажњавање оних који "нису способни да се издигну" из тог стања "варварства" на "виши степен". Они себе истовремено разумеју као полицајаца и учитеља. То ми, нажалост, видимо и данас.

Пољска је делимично световна држава и утицај католичке традиције је много снажнији него у другим европским земљама. Политичка и културна свест савременог пољског друштва, обликована је овим месијанством.

Сматрате ли да управо пољска католичка традиција може постати брана према наративима политичке коректности и "освешћености" који надиру са Запада, на шта се у свом обраћању осврнуо и председник Путин, спомињући настојање Англиканске цркве да прогласи Бога "родно неутралним"?

Пољска се опире тренду хиперлиберализације који доминира на Западу, и пољско друштво се снажно супротставља тим процесима.

Али, да бисмо разумели Пољску, морамо разумети политички однос између САД и Пољске. И да се Пољска нађе у позицији да бира отпор хиперлиберализацији која надире са Запада или сан о "кажњавању Русије", она, нажалост, бира ово друго. То је приоритет пољске елите.

Споменули сте да је Пољска наратив о мучеништву изградила кроз представу о страдању у сукобима са Русима и Немцима. Колико је данас у Пољској жива свест о тој традицији непријатељства са Немачком, будући да се већ тако живом одржава представа о непријатељству са Русијом?

Немачка претња по Пољску је постојала откако је Пољска као држава настала. И кроз историју, Пољска се удруживала са једним суседом против другог. То је природно.

Када је пољски краљ Жигмунд III упао у Русију током смутног времена почетком XVII века, у саставу његове војске било је доста немачких војника. Током Великог рата, пољски национални радници били су склонији сарадњи са Хабзбуршком монархијом и немачким блоком, а против Русије. Познати су покушаји маршала Пилсудског да успостави сарадњу са Хитлером против Совјетског Савеза, средином тридесетих година.

Има бројних других примера немачко-пољске сарадње, али има и супротних примера. Током Другог светског рата, Пољска је приморана да пактира са Совјетским Савезом, и тада је добила значајна проширења. Мапа садашње Пољске показује да је у њеном саставу много више бивших немачких, него руских територија. Мада, данас Пољска показује претензије према истоку, док истовремено у сарадњи са САД тражи подршку да се супротстави и Немачкој и Русији.

Савез са САД се ипак може показати веома ризичним за Пољску, у случају да САД не буду спремне да испуне обећање или промене приоритете. Пољска ризикује да наиђе на реакцију и Немачке и Русије. А ипак, за Пољску је много опаснија претња од Немачке, јер су и економски и територијално много тешње повезани, него Русија и Пољска.

Кијев заузима посебно место у пољској националној митологији. Какав је значај Кијева за Пољску, имајући у виду актуелни сукоб?

Кијев је био део територије коју је Пољска окупирала у средњем веку. Био је средиште области која је била окосница привредне, политичке и војне моћи старе пољске државе. Мапа изворне Пољске која је постојала до Лублинске уније (1569) показује територију једне мале државе. После Лублинске уније, територија Пољске се удвостручила на рачун данашње територије Украјине западно од Дњепра. Ове територије је Пољска добила од Велике кнежевине Литваније.

У склопу пољске државе Кијев је био око сто година, све до склапања тзв. Вечног мира између Русије и Пољске. Тада је руски цар купио Кијев за 146.000 ондашњих рубаља, односно 4,4 тоне сребра. Сада би то било око 2,9 милиона евра. И тада се период пољске владавине у Кијеву војно и политички завршио.

Када говоримо о поделама Пољске (сам крај 18. века), треба разумети да су Кијев и кијевска област тада већ били део Русије. И управо зато, враћање Кијева је за Пољску од великог симболичког значаја. Тиме би Пољска коначно иза себе оставила време подела Пољске и неколико векова мрачног доба своје прошлости, и вратила би се у своје златно доба, као регионална велесила.

И зато је савремени отац независне Пољске, маршал Пилсудски, покушавао да прошири пољску територију на Кијев. То се међутим завршило кобно по њега. Сада поново присуствујемо походу на Кијев – ако не непосредно, а оно свакако покушајима да Украјина падне под пољску зону утицаја. Пољској је у интересу да у региону максимално ослаби и снага Украјине и снага Русије. Кијев се свакако не би вратио у састав пољске државе, али би тако био под пољском сфером утицаја.