Два и по века америчке независности: Успон и пад глобалне империје| Дан увече

На данашњи дан пре 250 година у Филаделфији, тада једном од најзначајнијих градова у британским колонијама у Северној Америци, свечано је усвојена декларација о независности Сједињених Америчких Држава. Декларација, коју су усвојили чланови Другог континенталног конгреса, донета је у контексту револуционарног рата америчких колониста против британске круне, који је избио годину дана раније. Амерички побуњеници убрзо су добили подршку других европских сила, а Сједињене Државе постале прва независна држава на западној хемисфери.

Током 250 година постојања, Америка је постала земља контрадикција. Држава "слободних и храбрих" у којој су "сви људи створени једнаки", али која је изграђена на ропству и геноциду. Земља "америчког сна", у којој свака особа има слободу да испуни своје снове, али и у којој мултинационалне корпорације и страни лобији, а не представници грађана, често воде главну реч.

Америчку историју обележили су значајни успони и падови. На свом врхунцу, Америка је, као победница у Првом и Другом светском рату, с правом била називана једном од водећих, ако не и водећом светском силом, која је заједно са савезницима у два наврата стала на пут немачком експанзионизму.

Америка пуни 250 година: Колико дугује Русији?

Међутим, историју Сједињених Држава карактерише и империјално и неоимперијално ширење, ратови у удаљеним земљама које њени грађани слабо познају, а који су у име вредности попут "слободе" и "демократије" локалном становништву често доносили само уништење и смрт.
Америка своју 250. годишњицу дочекује у дубокој економској, политичкој и друштвеној кризи. Политичка поларизација никада није била видљивија, док је економска неједнакост већа него у било којој другој развијеној држави.

Амерички експанзионизам, који већ деценијама доминира у спољнополитичком размишљању међу елитама у Вашингтону, такође не посустаје, пошто је председник Доналд Трамп од свог повратка у Белу кућу спровео војне операције у чак седам држава – упркос обећањима које је дао током председничке кампање. Највећа од њих – израелско-амерички рат против Ирана, који је започео 28. фебруара – привремено је заустављен крхким примирјем, чија је будућност и даље неизвесна.

Да ли је Америка остала верна идеалима својих оснивача или се претворила у империју чији утицај полако слаби? Да ли је и данас република какву су замишљали творци Устава или се удаљила од њихове визије? О овим темама у емисији "Дан увече" говорили су народни посланик и политиколог Александар Павић и историчар Миле Бјелајац.

Оснивачи САД су, подсећа Павић, свесно изградили државу као републику, а не као чисту демократију, јер су страховали од "тираније већине" и владавине руље.

"Америка је замишљена као република. Бенџамин Френклин је рекао: 'Имате републику, ако можете да је задржите'. Оснивачи су били филозофски веома потковани и знали су да се чиста демократија лако може претворити у владавину масе. Зато је Устав направљен да заштити природна права и спречи да тренутна већина угрози мањину", истиче Павић.

Он подсећа да су институције попут Електорског колеџа и система поделе власти осмишљене управо како би се спречила концентрација моћи и наметање воље.

Путин честитао Трампу 250. годишњицу независности САД

"Рецимо, да не дође до тога да најбројнији, урбани центри намећу вољу свима другима. У почетку сенаторе није бирао народ, него репрезентативна тела држава чланица. То је промењено тек у 20. веку за време Вудроа Вилсона", рекао је Павић.

Историчар Миле Бјелајац сматра да се данашња Америка може посматрати у ширем историјском контексту великих светских сила.

"Поређење са Римским царством није без основа. Све велике империје имале су период успона, врхунца и постепеног слабљења. Америка је прошла сопствена унутрашња искушења – од Рата за независност и Грађанског рата до експанзије на запад и огромног индустријског развоја који ју је после Првог светског рата претворио у водећу финансијску силу света", објашњава Бјелајац.

Он подсећа да су европске силе после светских ратова остале финансијски исцрпљене, док су Сједињене Америчке Државе преузеле улогу главног кредитора и постепено постале центар глобалне економске и политичке моћи.

"После 1865. видимо даљу експанзију Америке на запад, консолидацију у крајњим западним крајевима и видимо један огроман економски развој Америке који је био продукт рата. Процветала је тешка индустрија, развој железница, железницом су повезани Пацифик и Атлантик, земља богата сировинама, свим могућим ресурсима, просто је тражила радну снагу и константан прилив. Људи угрожени различитим разлозима исељавали су се. Америка је имала тај успон и у току Првог светског рата долази до глобалних финансија. Овај сукоб је уништио традиционална колонијалне силе, које финансијски губе. Дугови који су остали били су огромни. Тако да је САД постала доминантни финансијер Европе и Европа је све до скора била један перманентни дужник и зато није могла да води самосталну политику", додаје Бјелајац.

Саговорници су анализирали и питање да ли Америка данас улази у нову фазу своје историје, у тренутку када се суочава са унутрашњим поделама, али и наставком активне спољне политике и војних интервенција широм света.