
Документ који може да промени свет: Вредности које постају темељ друштва| Дан увече

Из Москве стиже иницијатива која би могла да промени вредносну мапу света. Руска православна црква предлаже да Русија и њени савезници - чланице БРИКС-а, Шангајске организације и Заједнице независних држава - потпишу међудржавну конвенцију о заштити породице и традиционалних вредности.
Идеја је једноставна: земље потписнице обавезале би се да не доносе законе којима се легализују истополни бракови и промена пола. У темељу документа - породица као заједница мушкарца и жене, два пола одређена од рођења, и заштита детета и пре и после рођења.
Конвенција би била други корак после Декларације о заштити породице, израђене по благослову руског патријарха Кирила, којој су се већ придружиле бројне организације из Русије и света. Док Запад говори о правима појединца, Москва нуди савез око породице и поручује да је Русија упориште онога на чему почива људска цивилизација.
О овој иницијативи су у емисији "Дан увече" говорили теолог Небојша Лазић и политички филозоф и публициста Драгољуб Којчић.
Небојша Лазић је оценио да овај документ представља повратак хришћанским вредностима, данас када Европа срља у постхришћански етички кодекс и норме које легализује кроз различите законе – од најновијих закона о еутаназији, где више не постоји светост живота.
"Читава цивилизација коју ми познајемо почива на кодексу хришћанске етике. Данас, када је све то отишло у неком другом правцу и када је злоупотребљено због економије и индустријализације – јер када разорите породицу, добијате радну снагу која једино жели саму себе", истиче Лазић.

Он је нагласио да у тој промоцији егоцентризма, као основног друштвеног и антрополошког усмерења, нема идеје Бога. Према његовим речима, када немате идеју Бога, немате ни оно што се сабира око те идеје, а то је породица као "мала црква", како су је дефинисали свети оци.
Лазић наглашава да ова иницијатива заправо представља враћање нормативним и конзервативним вредностима. То је кодекс враћања и чувања цивилизацијских тековина и заштите породице као основног стуба друштва, заједнице и државе. Окретање од таквог система егоцентричности, како наводи, суштински представља покушај супротстављања униполарном свету.
Он објашњава да када посматрамо униполарни свет кроз пропаганду, филмове и музику, видимо да он до краја исцрпљује систем егоцентризма.
"Тамо где постоји его, где постоји самољубље и само 'ја, па ја', разорен је сваки облик осећаја припадности другоме и другачијем. На крају, нарушена је основна Божја заповест, а то је љубав према Богу и љубав према ближњима. Људи који немају породицу, који не воле породицу и који су усмерени само на себе, воле друге само онолико колико себе препознају у њима, а то представља врхунац, једно самољубље", закључује Лазић.
Лазић сматра да је иницијатива покушај да се кроз норматив закона, и враћање вредностима, редефинише однос према животу и социолошки поглед на свет.
Филозоф и публициста Драгољуб Којчић посебно истиче да Русија никада није била теократска држава. Према његовим речима, Руси чак ни у средњовековној држави нису имали теократску власт, већ је то била власт која се држала традиционалних вредности које су, истовремено, и универзалне вредности.
Он напомиње да смо у обавези да логички размотримо каква је ситуација у западној хемисфери хришћанства, пре свега у Римокатоличкој и протестантској цркви, истакавши да је то друштво које је од Француске револуције наовамо секуларизовано.
Којчић објашњава да су они хипостазирали секуларност и заправо направили отклон од традиционалних вредности које су биле исказане кроз цркву. Он појашњава да не мора религиозност или приврженост религијској и црквеној традицији да буде само вера у оностраност и Господа у било ком друштву, али је она, између осталог, сигурно утемељена на моралној компоненти Десет божјих заповести.
Међутим, како каже "секуларно друштво Запада је заправo 'са прљавом водом из корита избацило дете'".
"Секуларизација је наставила да корацима од седам миља осваја западну хемисферу, а ни источна није остала имуна на то. Међутим, дошло је до великих аномалија које је та секуларизација отворила, а то значи да је почела да враћа друштво на стање без моралних регулатива, без етике и вредносног система", истиче Којчић.
Он оцењује да би секуларизам ипак требало да води рачуна и о теолошким порукама које су вечне и универзалне.
"Ми се налазимо у времену у коме највећи изазови декомпонују нормално стање човечанства, укључујући међународно право и мирнодопски начин разрешавања конфликата. Од тога нема ништа, јер већ преко стотину година се најбруталнији ратови и крвопролића спроводе управо у то име", закључује Којчић.



