Хладни рат некад и сад: Берлински зид је пао, али се историја није зауставила | Дан увече

Деветог новембра 1989 године, влада ДР Немачке саопштила је да њени грађани могу слободно посећивати Савезну Републику Немачку и Западни Берлин, а на крилима те најаве пао је и чувени Берлински зид, који је од изградње 1961. године симболисао хладноратовску поделу света.

Пад Берлинског зида пре 37 година означио је крај једне епохе, али и почетак великих обећања о свету без подела, сукоба и идеолошких граница. Запад је прогласио победу, а либерална демократија и слободно тржиште представљени су као једини могући пут у будућност. Шта је Исток добио од обећане неолибералне утопије и да ли се пред нашим очима руши поредак настао након пада Берлинског зида, тема је којој се бави вечерашња емисија "Дан увече" на РТ Балкан.

"То је иначе Гебелсов појам, постављање тог зида између истока и запада", каже проф. др Слободан Рељић, социолог и новинар.

У Европи после 1945. де факто нема суверених држава, а Берлински зид је био симболична граница совјетске и америчке окупације. Амерички мислилац Френсис Фукујама је 1989. схватио као хегелијански "крај историје" и тријумф неолиберализма, каже Рељић, али је његов колега Имануел Валерстин (аутор После либерализма) одмах спознао да су Исток и Запад одржавали једни друге, и да падом једног почиње суноврат другог. 

"Славите сопствену пропаст", писао је Валерстин и навео да је либерална ера трајала од француске револуције 1789. до 1989. године. Зараде су у САД последњи пут порасле 1972. године, подсетио је Рељић, тако да је Запад "на крви источне Европе је продужио свој живот на 10-15 година".

Годишњица пада Берлинског зида: Ломови у источној и средњој Европи и промене граница

Новинар Дарко Делић сматра да је 1989. била пре свега духовни феномен, јер физика зависи од метафизике.

"Пад Берлинског зида је донео последње златно доба Европе", каже Делић, описујући га као "последњи трзај човечанства које је веровало да има неку будућност" у културолошком, спортском и медијском смислу. 

На Западу је настајало интернет и рејв култура, као одраз идеје "што би се свађали кад можемо да се волимо", наводи Делић. Од распада Совјетског савеза и Југославије до протеста у Кини, на Истоку је то искуство било другачије.

Берлински зид је, каже Делић, био симбол једне идеје која је веровала да може да се сиђе са точка капитализма, да би на крају дојучерашњи комунисти постали месије капиталистичких реформи.

"Хладни рат траје и дан данас, постао је топли", каже Делић.

На Рељићеву констатацију да је култура Запада "култура освајања" и насиља, у којој све завршава у оружју, Делић је истакао да је идеја Истока да са таквим нечим може да мирољубиво коегзистира у ствари била суманута.

Чак и у СР Југославији, где је социјализам званично опстао до 2000, Запад је добио ментални рат, подсећа Делић. Говорило се о претварању Србије у Швајцарску или Шведску, а не Кубу или Северну Кореју, док је људима било битно да имају избор између пет чоколада.

Рељић је подсетио да је та производња потражње у ствари начин на који је Запад рушио и срушио Исток, представљајући као слободу нешто што је "још горе ропство".

"Слобода је само манипулативно средство оних који владају светом", поручио је Рељић.