Видео
Небојша Малић у "Релативизацији": Главни цензори друштвених мрежа налазе се у ЕУ и њеним службама
САД су за време Бајденове администрације прибегавале цензури тако што је све било измештено у НВО, фондове, а то је ишло преко ЕУ. Како се САД и ЕУ односе према слободи штампе и зашто организације за заштиту новинара имају двоструке аршине према новинарима?
Када активисти попут Христа Грозева и Михаела Мартенса уверавају да је употребљен звучни топ на великом скупу, који је на позив студената у блокади одржан у Београду 15. марта прошле године, онда је то још један разлог за бригу, јер указује на улогу страних служби у овим нашим догађајима. Овако новинар и преводилац Небојша Малић оцењује догађаје у вези са чувеном афером "Звучни топ" у емисији "Релативизација" новинарке и ауторке Љиљане Смајловић.
"Ако људи који су доказано експозитуре служби – довољно је информација у јавности да се повуче линија утицаја између организација преко којих обавештајне службе контролишу новинаре – када ти људи почну да говоре како смо срце Европе, а до јуче смо били дивљи Исток...'Срце Европе' је када треба да нас бију. Једино што нас вади у овој ситуацији је што је Мартенс почео да прича ту причу о звучном топу неколико дана после објављивања 'црно на бело' записника да се направи афера 'Звучни топ' и да се преко медија пласира у Брисел ради притисака на власт", истакао је Небојша Малић.
Новинар "Недељника" Александар Радић међу првима је тврдио да је на скупу наводно употребљено звучно оружје, а говорећи о онима који су устали у његову одбрану, Малић оцењује да се ради о одбрани наратива, а не самог Радића.
Смајловићева и Малић подсетили су на чињеницу да када је прекинуто финансирање УСАИД-а, "сазнања" неких организација као што је "Белингкет", која су цитирана сваког дана – одједном су пресушила.
Малић је објаснио да се они који су их бранили као стожер западног новинарства сад понашају као да нису били битни, већ су прешли на прозивке Илона Маска због укидања УСАИД-а. Гост "Релативизације" је навео да је један контроверзни колумниста "Њујорк тајмса" оптужио Маска да је убио 15 милиона људи, јер је, према њиховим тврдњама, затварање УСАИД-а довело до хуманитарне катастрофе у Африци.
Ауторка "Релативизације" новинарка Љиљана Смајловић казала је да су новинари "Вашингтон поста" и "Њујорк тајмса" након укидања УСАИД-а престали да медије називају "независним". Када је реч о новинарима и медијима, поменуто је и то што организације за заштиту не штите новинаре, а у том контексту и случај новинарке "Информера" Бранке Лазић, која је вређана, пљувана и поливана водом, а нико никада није рекао да у Србији има примера малтретирања новинара који раде за провладине медије.
Малић је казао да је у свим организацијама за људска права и заштиту новинара једини принцип који вреди изведен из Лењиновог "ко ће кога", те да није битно како ко ради и какве резултате постиже – него чији је.
У том контексту, подсетио је на то како је Ричард Холбрук на вечери новинарског еснафа на којој су делили награде, објавио да је бомбардован РТС и како је то било дочекано. Навео је да деведесетих година прошлог века, Срби у очима западних медија нису могли да ураде ништа добро, а непријатељи Срба ништа лоше. Истакао је и да је сада такав случај са онима који подржавају председника САД Доналда Трампа и да је то аксиом у мејнстрим медијима.
Гост "Релативизације" је истакао да има доста "синдрома Хамзе-капетана", односно лика из Његошевог Горског вијенца који је "заробио себе у туђина".
"Када сте у одређеним еко-системима не морате да погађате шта ваши шефови хоће од вас", казао је Малић.
Смајловићева је подсетила на то да је УНС неколико пута иступио и бранио новинарку Бранку Лазић, а да НУНС није, као и да Европска федерација новинара не држи до тога шта УНС каже, већ шта каже НУНС. Да ли то полази одавде, да ли има везе са финансирањем и да ли је то до људи на терену који не бране своје колеге?
Малић је казао да то надилази овдашњу праксу и да је одомаћено у новинарству у свету и на Западу.
"Ако је обично друштво издресирано да заборави шмитовску разлику између пријатеља и непријатеља, људи који су унутар политичких структура и кругова, а новинарство на Западу то и те како јесте, они то врло добро знају и неће да забораве", казао је Малић.
Смајловићева је подсетила на то да је неко рекао да је новинарство и код нас део апарата моћи, али оне моћи која није овде.
О америчком и ЕУ поимању слободе штампе
На питање каква је разлика између америчког и европског (ЕУ) поимања слободе штампе и на констатацију да се емисија "Релативизација" емитује на РТ који је у Европи забрањен, а да редакције нема ни у САД, Малић је одговорио да је дуго радио за РТ у Америци, који је затворен са почетком СВО, али не због директног притиска власти.
"Код њих је концепт слободе штампе и говора зацементиран у Уставу као Првом амандману Повеље права", казао је Малић и додао да је у САД, за разлику од ЕУ, у штампи скоро све дозвољено.
Небојша Малић објашњава да су САД за време Бајденове администрације прибегавале цензури тако што је све било измештено на НВО, фондове, британске шпијунске службе и ЕУ.
Подсетио је на то да је Тулси Габард, као шеф обавештајне службе, изнела документацију у којој се види да су преко Атлантског савета и "фект-чекера" цензурисали дисиденте као дезинформаторе о Русији, Украјини, корони итд, али да је Маскова куповина Твитера (2022. године) то пореметила.
Малић је подсетио да се ЕУ труди да преко Закона о дигиталним услугама (ДСА) отворено цензурише и да није проблем само то што је РТ забрањен у ЕУ, што је само по себи страшно, него то што су криминализовали и приватно дељење садржаја РТ.
О комунизму, мигрантима и медијима у САД
У наставку емисији било је речи о томе зашто актуелни председник САД води борбу против – комунизма. Због чега Трамп креће у борбу против комунизма, који је пао без испаљеног метка и то на дан када САД обележавају 250 година постојања, 4. јула?
Малић је навео да сви мислимо да је комунизам сахрањен 1990-1991, а да се онда вратио баш у Америку, на мала врата, у последњих 5-6 година, на домаћу политичку сцену.
Истакао је да немају брендинг као комунисти у широј јавности, али да интерно кажу да су марксисти, а реч је о покрету Демократских социјалиста, односно ултралевом крилу Демократске странке, окупљеном око градоначелника Њујорка Зохрана Мамданија.
Малић наглашава да би они у совјетском комунизму били отпадници, али да у структури америчког левичарења, они себе представљају као оне који баштине леву мисао. Истакао је да су им главна база имигранти и да се руководе политиком зависти, а не марксистичком дијалектиком или класном борбом.
На питање о антимигрантском расположењу у САД, гост "Релативизације" је истакао да је Трамп у суштини први у новијој америчкој историји који доводи у питање неке концепте који су наметнути у медијима и политици као наратив, још од 1965. када су отворена врата имиграције из трећег света. Малић наводи да постоје самозвани комунисти који нису вредносно Американци и мрзе ту земљу.
"Постоје две врсте имиграната – људи који су разумели да постоји разлог због чега је Америка другачија од њихових земаља порекла, зашто су ствари другачије и са тим су се помирили или се вратили, а имате оне који су одлучили да мењају Америку – и Трамп то сада доводи у питање", оценио је Малић.
Live
