Филип Гашпар у "Релативизацији": Трамп је спречио забрану АфД-а

Америчка администрација је запретила прекидом сарадње са немачким обавештајним службама уколико се настави прислушкивање и притисак на највећу опозициону странку, рекао је у емисији "Релативизација" члан АфД-а Филип Гашпар

Члан партије Алтернатива за Немачку (АфД) и вишегодишњи политички саветник посланика те странке у Европском парламенту и Бундестагу Филип Гашпар изјавио је да је одлука да се овој странци придружи 2018. године носила и професионални и лични ризик, јер је АфД већ тада била изложена снажној стигматизацији.

Гостујући у емисији "Релативизација" Љиљане Смајловић, Гашпар је говорио о политичком успону те странке, притисцима и етикетирању њених чланова као нациста, али и о односу немачког друштва према Русији, Украјини и Израелу.

"Данас је много једноставније наступати или отворено говорити да радите за АфД. Понекад је то била чак и животна опасност", истакао је Гашпар.

Испричао је да је на почетку политичког ангажмана у Хамбургу морао да крије где живи, као и да су чланови странке били изложени нападима.

"Било је случајева да су колегама, чак и посланицима, паљени аутомобили, било је физичких напада", навео је он.

На његову одлуку да се политички ангажује утицала је и забринутост због промена у Немачкој након мигрантске кризе 2015. године и политике тадашње канцеларке Ангеле Меркел, као и то што није желео да за неколико деценија размишља о томе да ли је могао нешто да учини, а да није ни покушао.

"Нисам хтео да гледам својим очима како та земља иде тамо где не треба. Нисам хтео да гледам како нестаје Немачка коју сам волео", нагласио је Гашпар.

Испричао је да га је политички ангажман коштао и појединих пријатељстава, а да су се последице могле одразити и на свакодневни живот, укључујући запослење и приступ банкарским услугама, само зато што је, како истиче, члан наводно фашистичке странке.

"Изгубио сам и пријатеље. Било ми је смешно што су ме разумели неки људи од којих сам очекивао да више никада нећу проговорити реч са њима, док су ми неки блиски пријатељи потпуно отказали пријатељство. Данас ми због тога није жао", рекао је Гашпар.

АфД и Србија: Контакти постоје, али не и сарадња на високом нивоу

О односима АфД-а са политичким странкама у Србији, Гашпар је рекао да је контаката било, али да сарадња на високом нивоу није успостављена. Као један од разлога навео је то што је АфД тек последњих година остварила снажнији политички успон.

"Ако је нека странка покушавала да успостави сарадњу, можда ми није била занимљива јер, да се неко не увреди, шта ће нама сарадња са странком која није на власти? С друге стране, шта ће некој водећој странци сарадња са нама док ми нисмо на власти?", објаснио је он.

Смајловићева је подсетила да у програму АфД-а стоји да је немачко признање једнострано проглашене независности "Косова" било погрешно, као и да су се посланици те странке у Европском парламенту залагали за интересе Републике Српске.

На питање да ли Срби пореклом из бивше Југославије гласају за АфД, Гашпар је рекао да нема конкретне податке, али да претпоставља да таквих бирача има, и додао да за странку гласају људи различитог порекла, не само Срби и Хрвати већ и Арапи, Либанци и припадници других народа.

"Подршка АфД-у расте међу људима који почну самостално да раде и зарађују, ван невладиних организација, политичких странака и фондација. Када виде колики део њихове зараде одлази на порезе и друге пројекте, почињу више да се интересују за политику и да гласају за АфД", објаснио је.

Додао је да би и међу људима са простора бивше Југославије могло бити оних који гласају за АфД због њеног става о Косову и Метохији, али је указао на то да многи од њих немају немачко држављанство, што им онемогућава да учествују на изборима.

Указао је и на промене немачког закона о држављанству, којима је омогућено задржавање двојног држављанства, што је већем броју људи пореклом из других земаља отворило могућност да учествују на немачким изборима.

На сопственом примеру описао је, како је рекао, апсурдност појединих процедура, и испричао да је, иако је рођен у Немачкој, приликом стицања немачког држављанства морао је да полаже испит из немачког језика.

"Ако данас свакога називате нацистом, на крају више нико није нациста"

Гашпар је одбацио оптужбе да је АфД нацистичка странка и да окупља људе који заступају такву идеологију, оцењујући да се етикета нацизма користи када политичким противницима понестане аргумената.

"Када вам понестане аргумената да докажете да неко није у праву, одмах се прибегава нападу на личност. У Немачкој, ако некога назовете нацистом, ви то не морате да докажете, већ та особа мора да доказује да то није. Немцима то посебно тешко пада јер је то аргумент којег се боје. Али ако данас свакога називате нацистом, на крају више нико није нациста. Или су сви или нико. Таквим поступањем неправда се наноси и стварним жртвама тог тоталитарног режима", рекао је Гашпар.

Гашпар је потом указао на, како је оценио, двоструке аршине у томе како се у Немачкој одређује ко заступа антисемитске ставове, а ко се представља као борац против антисемитизма, а Смајловићева је подсетила на његов ранији текст за "Београдски печат", у којем је цитирао историчара Милорада Екмечића и његово упозорење да се не треба придруживати протестима због оштрине израелске одмазде, јер Израел своје ратове води како би спречио нови холокауст и уништење државе.

"То је њихова земља. Ако желите да им је одузмете, можете, али немојте то правдати тврдњама да су Јевреји нечовечни и да их све треба побити. Поготово немојте лажно представљати Хамас, у чијем оснивачком документу пише да ће свој циљ остварити тек када побије све Јевреје", рекао је Гашпар.

Напоменуо је да подршка Израелу није посебно поглавље програма АфД-а и да то не значи да странка одобрава сваки потез израелске владе. Указао је и на противречност у немачком односу према Јеврејима и Израелцима.

"Данашњи Немци тугују за мртвим Јеврејима, а мрзе живе Израелце јер су рекли: 'Нећемо више, бранићемо се'", навео је Гашпар.

Немци не воле Украјинце, само више мрзе Русе

Смајловићева је напоменула да се АфД у Немачкој оптужује да је "сигурна кућа за антисемите", подсећајући да су поједини чланови и посланици странке давали изјаве које су тумачене као антисемитске. Међутим, приметила је да се владајуће странке и водећи немачки медији не суочавају са сличним оптужбама због антируских, а, како је додала, и антисрпских ставова.

Као примере навела је немачког канцелара Фридриха Мерца, за кога је рекла да припрема нацију за рат против Русије, и новинара листа "Франкфуртер алгемајне цајтунг" Михаела Мартенса, који је током посете Владимира Зеленског Београду питао "шта Европљани могу конкретно да учине како би помогли Украјини да убије више Руса".

Гашпар је истакао да би канцелар вероватно рекао да брани Немачку, западну цивилизацију и њене вредности од руске претње, док је поводом Мартенсове изјаве поручио да новинар не може да говори у име свих Европљана.

"Прво бих препоручио Мартенсу, или било коме другом, да говори у своје име. Ко су то 'ми Европљани'? У моје име сигурно не говори када пита Зеленског или Вучића како можемо да помогнемо", нагласио је Гашпар.

Подсетио је да је Мартенс након те изјаве тврдио да му се прети смрћу, али је оценио да то не мења суштину онога што је изговорио.

"Не знам да ли је он само један доказ нечег већег што постоји међу Немцима, те прикривене мржње према Русима. Заиста немам одговор на то", рекао је Гашпар.

Гашпар је описао и атмосферу у Берлину након почетка сукоба у Украјини. Навео је да су већ наредних дана на улице изашле десетине, можда и стотине хиљада људи, који су протестовали против Русије и подржавали Украјину. 

Испричао је и да је неким познаницима Украјинцима поручио да не живе у заблуди.

"Немци вас не воле. Они вас само мање мрзе него што мрзе Русе", испричао је Гашпар.

Указао је и на економску цену коју је Немачка платила због политике према Русији, оценивши да су Немци те последице прихватили добровољно, иако је било и притисака.

"Немце, упркос притисцима, није било тешко навести да прихвате такав политички курс", оценио је гост Релативизације.

Гашпар је описао и промену у односу Немаца према националним симболима. 

Подсетио је на расправе у Немачкој о истицању националних застава током Светског првенства 2014. године, истичући да су исти људи, након избијања рата у Украјини, истицали украјинске заставе и показивали интересовање за њену историју.

"Појавио се неки замењени патриотизам", рекао је Гашпар.

Додао је да је код дела људи, посебно оних који су раније припадали либералном и левом политичком спектру, приметио и нетрпељивост према руској култури.

"Одједном се говорило да не треба читати Чехова нити слушати руску музику", навео је Гашпар.

О породичној прошлости Мартенса, чији је деда био члан нацистичке партије, припадник смеђекошуљаша и тужилац којег је на ту функцију поставио Хитлер, као и о томе зашто није био обухваћен послератном денацификацијом, Гашпар је објаснио да је разореној послератној Немачкој био потребан образован и искусан кадар, због чега су многи људи из нацистичког система поново добијали важне положаје.

Смајловићева је подсетила да је Мартенс писао како се као дете највише плашио совјетских атомских бомби, иако ниједна совјетска атомска бомба никада није пала на неки град, док су две америчке бачене на јапанске градове.

Указала је и на то да је Черчил, којег Мартенс истиче као узор, 1945. године са Американцима разговарао о могућности употребе атомске бомбе против Совјетског Савеза, док су две земље још биле савезнице.

На питање да ли се страх од совјетског напада, који је обележио одрастање послератних генерација у Западној Немачкој, касније испољио кроз антируско расположење и подршку Украјини, Гашпар је одговорио да је страх од могућег руског напада заиста постојао током Хладног рата, али да је данас можда преувеличан.

Указао је, међутим, на дубљи разлог за такав однос према Русији.

Истичући да део немачке генерације којој припада Мартенс осећа потребу да се искупи за злочине које су починили њихови очеви и дедови, објаснио је да ти људи можда нису у породицама отворено говорили о прошлости, па данас настоје да се сврстају на страну коју сматрају историјски исправном.

"Немци коначно желе да буду на правој страни историје", истакао је Гашпар, повезујући такав став и са одлуком Ангеле Меркел да 2015. године отвори немачке границе за мигранте. Меркелова се, како је подсетио, плашила да би одбијање избеглица и призори полиције која их зауставља створили у свету слику "ружног Немца".

Гашпар је оценио да су становници источне Немачке пријемчивији за поруке АфД-а јер су током живота у комунистичком систему развили скепсу према државној пропаганди и навику да критички преиспитују информације, уместо да их прихватају здраво за готово.

Одбацио је тумачења да је реч о људима који не разумеју демократију, истичући да су управо супротно научили да разликују пропаганду од чињеница и доказа.

Говорећи о томе како је бити у опозицији у Немачкој и да ли владајућа већина прихвата предлоге АфД-а у Бундестагу, Гашпар је рекао да се у шали говори како би једини предлог те странке који би власт прихватила био захтев за њену забрану.

Истакао је да АфД, према истраживањима јавног мњења, има подршку око 30 одсто бирача, док је владајућа ЦДУ на 21 до 23 одсто, док је незадовољство радом владе Фридриха Мерца веома је високо.

"Немачка сваким даном, у сваком погледу, све више пропада", оценио је Гашпар, додајући да му није драго што АфД расте на рачун све лошијег стања у земљи.

Говорећи о положају странке, рекао је да му је данас много лакше да разговара са људима него раније, када је избегавао да открива чиме се бави. Ипак, нагласио је да евентуални долазак АфД-а на власт не би значио крај борбе, већ њен почетак, јер би тек тада уследио рад на преокрету и бољој будућности Немачке.

Гашпар је рекао да, уколико АфД дође на власт, неће бити освете нити политичких хапшења, али да ће бити преиспитано финансирање невладиних организација из државног буџета.

Напоменуо је и да Немачка издваја велика средства за невладине организације које се боре против деснице, и истиче да би тај новац требало преусмерити у школе, здравство и инфраструктуру.

"Нико не треба да се плаши да ће бити логора. Оних који се плаше највише је страх да ће остати без новца и фотеља", поручио је Гашпар.

Указујући на проблеме у Немачкој, поменуо је све већи број пацова на улицама Берлина, оружане инциденте и стање у школству, где се, како је рекао, све више наставе одвија на немачком као страном језику.

Критикујући одлуку Ангеле Меркел да 2015. године отвори границе за мигранте, истакао је да грађани нису консултовани о том потезу и да ниједно друштво не може неограничено да прихвата нове људе, а да то не утиче на живот његових становника.

"Не можете пружити толико помоћи другима да због тога ваш живот постане лошији и угроженији", рекао је Гашпар, подсећајући и на дочек украјинских избеглица на немачким железничким станицама.

Трамп спречио забрану АфД-а

О могућој забрани АфД-а, Гашпар је рекао да је та опасност раније била озбиљнија, али да је Трампова администрација јасно ставила до знања да се противи таквом потезу.

"Пре годину и по до две године заиста је постојао страх да ће странка бити забрањена, али је Трампова администрација јасно поручила да од тога нема ништа", рекао је Гашпар.

Како је објаснио, америчка администрација запретила је прекидом сарадње са немачким обавештајним службама уколико се настави притисак на највећу опозициону странку.

Истакао је да би забрана странке имала озбиљне последице и за њене чланове запослене у државним институцијама, који би могли да остану без посла или пензија. Додао је да АфД и даље пажљиво прати потезе власти како не би давала повода за нове покушаје забране.

Гашпар је критиковао и начин на који се у Немачкој одређени политички ставови проглашавају екстремистичким, наводећи као пример тврдње да изјаве да је мајка женског, а отац мушког пола могу бити оцењене као фашистичке.

Говорећи о немачким медијима, оценио је да представници АфД-а имају веома мало простора на јавном сервису, иако га финансирају сви грађани. 

"Ко плаћа, тај наручује музику", рекао је Гашпар, тврдећи да и немачки јавни сервис фаворизује политичке опције блиске владајућим структурама.

Он је оценио да је један од разлога за успех АфД-а ослањање на алтернативне медије и друштвене мреже.

Live