Спорт
Душко Тодоровић за РТ Балкан: Нисмо од стакла, можемо много више него што мислимо
Тихо, без халабуке и скретања пажње на себе, Душко Тодоровић годинама вредно ради на својим вештинама. У моментима када би многи посустали, Душко није – крчи пут ка врху, где жели да уклеше своје име, уз највећа имена овог спорта. Сада, када су светла рефлектора све јача, када га све чешће спомиње и први човек УФЦ-а, Дејна Вајт, Тодоровић говори за РТ Балкан о подршци породице, значају тренера, о сусрету са легендарним Федором Јемаљаненком и открива ко је, заправо, Душко ван октагона
Нова година донела је Душку и нови изазов, вероватно највећи у досадашњој каријери – наступа на једној од најјачих УФЦ приредби ове године, 18. марта у Лондону. Тодоровић се бори против Енглеза Кристијана Лироја Данкана, који има скор 7-0 у професионалној каријери.
"Данкан нема пораз у професионалној каријери, шампион је 'Кејџ Вориорс' организације, одакле је дошао у УФЦ. Сам догађај је највећи у мојој досадашњој каријери. Узбуђен сам, биће крцата 'О2 арена', мислим да су већ распродате карте."
Стицајем околности, Душко први пут наступа пред публиком у УФЦ-у, а одмах ће наспрам себе, осим противника, имати и пуну халу која ће навијати за домаћег борца.
Све очи ће бити упрте у Лондон 18. марта, пошто УФЦ дуго није направио овако јак "фајткард" – борба Едварса и Усмана за појас, ту су и Џастин Гејџи и Рафаел Физијев, Гунар Нелсон и Данијел Родригез, Марвин Ветори...
"Не осећам притисак... Није први пут да радим пред 'непријатељском' публиком. Верујем да је сав притисак на њему – прва борба у УФЦ-у, публика која стоји иза њега има висока очекивања. Не прави ми никакав проблем то што је борба на његовом терену."
Невероватан је успех доћи до УФЦ-а, поготово за борце са ових простора. Опет, лакше је доћи до њега, него у њему остати.
Делује да је ова борба у Лондону идеална прилика за Душка да побољша статус у најјачој светској организацији.
"За мене и мој тим је велики успех било потписивање тог другог уговора, а сада се полако ближимо трећем. Верујем да ту неће бити проблема. А учествовање на оваквом догађају је – лудило!"
Тежак је пут до УФЦ-а, а Тодоровић је имао бројне препреке на њему – вирус корона, борио се без тренера, чак су га и кола ударила... Ниједног тренутка није посустао, сваку борбу је прихватио, па због свега тога успех има посебну драж.
"Свакако, слађа је победа. Први наступ у УФЦ-у је требало да одрадим у Лондону, али је кренула корона, па је све отказано. Много ствари мора да се поклопи да би дошао до УФЦ-а – да будеш талентован, да имаш добар тим, да радиш јако, да имаш доброг менаџера... Ишли смо корак по корак, борбу по борбу. Нисмо ишли лакшим путем, сваки мој противник је био озбиљан за мене у том тренутку. Сада када праве 'фајткард', погледају моје борбе где сам имао респектабилне противнике и то ме је довело до УФЦ-а. Доста ствари је било против мене, али смо успели да истрајемо."
УФЦ каријера је почела победом, али су онда уследила три пораза у четири меча. Чим је Душков тренер, Јован Милићевић, добио визу, одмах се осетило његово присуство – Тодоровић је победио Џордана Рајта прекидом, уз бонус за борбу вечери.
"Са тим човеком проводим сваки дан, два пута дневно се гледамо, а тај однос траје већ 12 година. Изградили смо поверење. Ако ми каже у борби да скочим, нећу се питати зашто то тражи од мене, већ ћу скочити. Мнофо значи када имаш неког од поверења у углу, поготово када знаш да ће ти увек дати добар савет."
"Када сам радио борбу са Нџокуанијем, на којој тренер није могао да буде због визе, послао је поруку да се пазим лактова. Доминирао сам готово целу борбу, погодио ме лактом у завршници и тако сам изгубио."
"Има осећај за овај спорт. Смешно звучи, али на тренингу се много пута десило да каже борцу да прекине тренинг... Овај не послуша, јер осећа да може још, али се убрзо повреди. Делује банално, али превише пута се то догодило да би било случајност."
Као да су се два различита Душка појавила на мечу са Рајтом у Лас Вегасу – прва рунда није прошла најбоље по српског борца, али је друга почела, и завршила се – грмљавином. Шта се догодило између рунди и шта му је тренер рекао?
"Имали смо тактику, вежбали смо 'гиљотину', нисам сачекао тренутак него сам 'исилио'. Покушао сам да му ухватим ногу и дођем до завршнице, али ми је његова пета исклизнула због вазелина којим нам мажу аркаде и јагодице. Помирио сам се са тим да сам изгубио ту рунду. Тренер ми је рекао да само боксујемо у наставку и да одустајемо од рвања. На крају је испало идеално са том првом рундом, јер смо онда добили бонус за борбу вечери, а онда и за борбу месеца."
На том догађају у Лас Вегасу је било сјајних борби и врхунских бораца, а Душкова је изабрана за најбољу борбу вечери. Да ли је било коментара из врха УФЦ-а?
"Пред сваки догађај Дејна Вајт лично препоручи гледаоцима на које борце да обрате посебну пажњу. Мене је споменуо у већини борби, што ми заиста значи. Верујем да ће нас споменути и у наредној. Сигуран сам да значи и то што сам до УФЦ-а дошао преко 'Дејна Вајт Контендер серије', главни човек ме тако упознао, гледао моју борбу уживо, видео шта и колико могу да пружим. Не може он баш сваког борца да гледа са истом пажњом."
Српски ММА борац је доказао себи да може равноправно да се бори на највећој светској позорници. Колико су онда далеко, односно близу, највеће звезде из његове категорије – Алекс Переира, Израел Адесанја, Роберт Витакер...
"Нисам баш близу борбе са неким од њих, али неколико добрих победа може да ме лансира у Топ 10 и онда бих могао да одрадим такву борбу. По квалитету, сви смо јако близу и нијансе одлучују на том нивоу."
Чак и онима који не прате помно ММА, прво упада у очи да се Тодоровић не уклапа у класичан шаблон ММА борца – нема тетоваже, не прате га скандали, не прави шоубизнис од спорта. Посвећен је искључиво својим вештинама и умећу, што је тежи, али, према његовом мишљењу, једини исправан пут за њега.
Душко Тодоровић
Тежи пут свакако јесте, јер нема медијске пажње толико... Зависи, опет, и од тога коме је шта циљ и ко је каква личност. Могу и ја, наравно, да се снимам и прозивам друге борце, али је провидно и смешно када то није природно... Свако треба да буде оно што јесте. Што се спортског васпитања тиче, ни код куће ни на тренингу нисам тако усмераван, увек смо се водили тиме да све што имам да кажем, кажем у борилишту. Са тим смо успели да дођемо до овде где јесмо, и са тим идемо даље.
Због односа према спорту и смирености која га краси, неизбежно је повући паралелу са вероватно највећим борцем у историји ММА спорта – Федором Јемаљаненком. Комплетан борац, посвећен вештинама, постао је легенда спорта идући сличним путем којим иде Душко.
"Федор је један од првих бораца које сам гледао. Увек сам више обраћао пажњу на ту његову смиреност и начин на који се носи са свим тим. Никад ништа не бисте рекли за њега, а за ове што скачу и вриште би неко рекао - види ову будалу."
Федор често посећује Србију, да ли си имао прилику да га упознаш?
"Јесам, имао сам прилику да се упознам и да се фотографишем са њим... Федор често долази, побожан је човек, обилази наше манастире и баш воли Србију."
Тодоровић је видео какве услове имају борци у Лас Вегасу, али никада није размишљао да напусти свој клуб у којем је од почетка – Секутор.
"Ми у шали кажемо да цео живот тренирамо у подрумима, све је клаустрофобично... Али опет правимо резултате одатле. Када се ти услови склоне на страну, ништа другачије не причају и не тренирају негде напољу. Многи мисле да је много боље ван Србије, па тренирају на Тајланду, у Америци, негде друго... Мисле да је свугде боље него код нас... Можда нису имали поверења, можда не правог тренера... Наравно, свако треба да нађе оно што му одговара или шта му треба, а ја сам успео на старту то да пронађем и од првог дана сам у Секутору."
У Србији има талентованих бораца, али их нема превише у светском врху. Душко верује да су нове генерације изузетно талентоване и саветује им да истрају уколико воле спорт.
"Сада када видим данашње клинце какви су, ја дефинитивно нисам био талентован. Много су бољи од мене него што сам ја био у њиховим годинама са њиховим стажом. Да није било подршке родитеља, који су ми увек били ветар у леђа и увек били уз мене, питање је шта би било са мном данас... Чак и са том подршком је често тешко, јер је лако одлутати, одвуче те младост на разна места. Кроз наш клуб је много људи прошло, а веома мали број је истрајао. Услови су много бољи него пре, али све се своди на појединца – шта жели и колико то жели. Али, мора да се воли спорт, љубав је на првом месту."
Тајна руских бораца је база са којом долазе у ММА
Српских бораца још нема превише у светском врху, али су зато борци из Русије претходних година преплавили најјаче светске организације – Махачев је шампион у УФЦ-у, очекује се да Павлович, Чимајев и Анкалајев ускоро нападну појас.
Усман Нурмагомедов и Вадим Немков су шампиони у Белатору. Њихова "тајна" је веома једноставна, сматра Тодоровић.
"База који они имају прави разлику. Од малих ногу крећу да рвају – џудо, самбо, рвање... Било шта. Граде базу која је изузетно важна за ММА. Имати рвачку базу за ММА је огромна ствар, а већина бораца то нема. Ја је немам. Код нас је сада у клуб дошао један Рус који је рвао слободним стилом, далеко је испред мене. Трудимо се да учимо од њега и поправимо рвачки сегмент."
Пре борбе са противником, одвија се још једна, често значајнија. Борац се труди да остане смирен, да се избори са самим собом пред излазак на борилиште где га чека човек који има исте снове, своју тактику и своју идеју...
"Нема ту шта да се размишља. Немам неки страх који ме паралише. Чекам да ме прозову и то је то. Бар је код мене равна линија, 'мирно море'... Није то страшно као што људи мисле. У суштини, то је исто спортско такмичење као и оно на којем сам учествовао пре 15 година, само на већој позорници. Не треба правити од миша слона, већ препознати то као спортско такмичење и онда то није проблем."
"Можемо много више него што мислимо да можемо"
Две ствари су кључне за успех у овом спорту, као и сваком другом – љубав и дисциплина.
"Да би се успешно бавио спортом, мораш да волиш тај спорт. Ако не волиш то што радиш, нећеш истрајати. Следећа ставка је дисциплина – да знаш шта треба да радиш и да то испуњаваш. Нема ту велике филозофије и велике тајне – мора да се ради и кад си уморан и кад боли и кад не боли... Морају те ствари да се прегурају и важно је одупрети се искушењима... Има доста ствари које могу да те поколебају и избаце са колосека, али ако је ту љубав и дисциплина, нема бриге."
Постоји изрека да у сржи борилачких спортова није сама борба, већ изградња карактера. Шта је то Душко спознао о себи кроз спорт, а што можда није знао пре?
"Нисмо од стакла. Можемо много више него што мислимо да можемо, и физички и психички."
А ко је Душко ван октагона?
"Најобичнији лик икада", рекао је Тодоровић уз осмех и наставио:
"Осим тренинга, проводим време код куће сам са породицом, волим видео-игре, филмове."
У спорту у којем се човек сам бори да му не подигну ноге и не сруше на под, битно је имати и људе који се ван октагона труде да ноге буду чврсто на земљи.
"Породица, тренер и људи из клуба са којима сам сваки дан", закључио је Душко Тодоровић за РТ Балкан.
