Венецијанска комисија препоручује Црној Гори да не усваја Закон о председнику

Венецијанска комисија (ВК) је дала препоруку да се не усвоје Закон о изменама и допунама Закона о председнику, наводећи да се тим законом мењају овлашћења прописана Уставом.

Венецијанска комисија је у закључцима навела да о питањима уставности одлучују уставни судови и да ВК не жели, нити има мандат да се меша у улогу ових судова, преносе "Вијести".

"Међутим, Уставни суд Црне Горе тренутно не може да функционише због недостатка кворума, а предстоји поновна скупштинска расправа о Закону о председнику. У том контексту, Венецијанска комисија је прихватила да да своје мишљење о уставности Закона", наводи се у мишљењу.

Венецијанска комисија наводи да је анализирала уставне одредбе о формирању владе и истиче да их је врло мало. Утврдили су да измене и допуне Закона о председнику не само да разјашњавају ове одредбе, већ их допуњавају и чак им и противрече.

ВК подсећа да је за измену Устава потребна квалификована већина, а да су измене одредби о фомирању владе кроз измене Закона о председнику, који је обичан закон, у суштини промене Устава мањом већином од оне прописане Уставом.

Венецијанска комисија напомиње да би било корисно да Устав има додатне прописе о формирању владе, како би се спречавали застоји и разуме да Закон о председнику представља прагматичан покушај да се реши институтиционални ћорсокак, али понавља да комплементарне одредбе из тог закона утичу на систем поделе власти предвиђен Уставом треба додати путем уставних промена за који је потребна квалификована већина.

ВК истиче и да жали због блокаде Уставног суда и оцењује да је то резултат неспремности политичких партија да пронађу конструктивне компромисе.

Сматрају да је Уставни суд могао дати битне смернице о тумачењу уставних дужности председника и парламента и да је тренутна политичка криза могла бити избегнута и решена да су се власти Црне Горе руководиле принципом лојалне сарадње између државних органа.

"Одбијање председника да предложи кандидата за премијера за формирање владе, или да именује оног кога је предложила скупштинска већина, изостанак политичких консултација или одбијање да у њима учествује, међусобне оптужбе за неуставно понашање, претње бојкотом парламента или импичмент, одбијање избора судија Уставног суда, све до исхитрене законодавне иницијативе која се материјализовала у Закону о изменама и допунама Закона о председнику, свеукупно су симптоми непоштовања институција и грађана, као и лоших политичких и уставних култура", наводи такође Венецијанска комисија.

Што се тиче дела измена о именовању и опозиву амбасадора, ВК подсећа да према уставу "председник именује и разрешава амбасадоре и шефове других дипломатских представништава Црне Горе у иностранству, на предлог владе и по прибављеном мишљењу скупштинског одбора надлежног за међународне односе".

"Одредбама предложеног новог члана, којим се обавезује председник да поштује предлог владе (и скупштинског одбора), не налазе подршку у уставу и ограничавају дискреционо право председника на неуставан начин", оценила је ВК.

Кнежевић: Закон о председнику неопходан како би се Мило Ђукановић вратио у уставне оквире

Нацрт мишљења Венецијанске комисије у овом тренутку јасно указује на неопходност промене Устава, каже за РТ Балкан председник Демократске народне партије, један од лидера Демократског фронта и председник Одбора за безбедност и одбрану Скупштине Црне Горе Милан Кнежевић коментаришући препоруку ВК.

"Нацрт мишљења Венецијанске комисије у овом тренутку јасно указује на неопходност промене Устава, како би се избегле парализе друштвено-политичког живота. Немам дилему да је Закон о председнику био неопходан како би се Мило Ђукановић вратио у уставне оквире и прихватио реалност: да нова парламентарна већина жели да именује Миодрага Лекића за мандатара за састав 44. Владе Црне Горе", рекао је Кнежевић за РТ Балкан.

Разговори о нацрту мишљења ВК, најавио је Кнежевић за РТ Балкан, наставиће се у недељу 12. децембра, када је заказана седница Скупштине Црне Горе и гласање о судијама Уставног суда.

На другој страни, препоруке ВК раширених руку прихваћене су од стране Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића.

Препорука Венецијанске комисије, да се не усваја Закон о изменама и допунама Закона о председнику, потврда је да усвојени закон није у складу са Уставом и да би његовим усвајањем дошло до рушења уставног поретка, саопштено је из ДПС.

Из странке Мила Ђукановића нису пропустили прилику ни да парламентарну већину оптуже да, како су истакли, "Црну Гору води антиевропским колосеком".

"Актуелна парламентарна већина Црну Гору последње две и по године води антиевропским колосеком, те је ово последња прилика да на новој раскрсници, неизгласавањем Закона о изменама и допунама Закона о председнику, покажу зрно одговорности према државним интересима", саопштено је из ДПС.

Из ДПС-а су казали да, након данашњег става Венецијанске комисије, а са којим се сагласила и Европска комисија, очекују да се одустане од "поновног изгласавања неуставног закона".

Социјалдемократе Црне Горе (СД) такође су позвале чланове актуелне већине у парламенту да у понедељак, уважавајући мишљење ВК, гласају против измена и допуна Закона о председнику.

Само дан раније, током припремног састанка Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање у Бриселу  поручено је да Европска комисија (ЕК) очекује да Венецијанска комисија до краја седмице саопшти мишљење о изменама Закона о председнику и подржаће њихову процену.

Абазовић: Коначну реч има Уставни суд

Подсетимо, раније овог месеца премијер Црне Горе Дритан Абазовић рекао је да да Венецијанска комисија може дати коментар на Закон о председнику, али коначну реч даће Уставни суд.

"Може Венецијанска комисија, Европска комисија, дипломате, Удружење правника, могу да дају добронамерне сугестије, али коначну реч има Уставни суд, тако је у сувереним државама. Тако је у сувереним земљама. Навијам и очекујем мишљење Венецијанске комисије пре 12.децембра, то ће помоћи нашим посланицима", казао је Абазовић.

Рекао је ако се изабере Уставни суд, онда је мање важно да ли се гласао Закон о председнику, јер по хитном поступку може да се тестира на Уставном суду, а ако се договори датум избора онда његова примена неће имати значај.

"Стара" парламентарна већина је овај закон усвојила 2. новембра, да би га председник Мило Ђукановић вратио 7. новембра Скупштини, одбивши да га потпише. Потом је председник тражио да ВК изнесе свој суд о уставности овог закона.