Данас је Бадњи дан

Православни верници који празнују по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан који најављује најрадоснији хришћански празник Божић.

Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака који се са првим мраком уноси у кућу, а осим тога, обележава се литургијама и окупљањем породице за посном трпезом.

Назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.

То је последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу Божића којим се слави рођење Исуса Христа.

Бадњи дан и Божић су нераздвојни не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста њих изгубило или заборавило, у различитим крајевима обичаји се умеју разликовати у неким елементима, али и поред тога ипак постоји доста заједничких обичаја који су врло слични.

Један од њих је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна, али и слама чиме се приноси жртва духу Христа који је рођен на слами.

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси У кућу. 

Бадњак и слама симболи пећине

Бадњак симболички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.

Осим бадњака у кућу се уноси слама. Она симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио. Вечера уочи Божића Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество твоје...", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је обавезно посна.

Божић се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. 

Положајник

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Он симболички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница

Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Она се ломи на онолико делова колико има укућана Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, где нема ни ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу. Срби су Божић, исто као и крсну славу, славили у тешком ратним условима у рову, на стражи, на фронту, тим пре га је лакше славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама Уместо великог дрвета у цркви се узме освећена гранчица бадњака и сламе.