Србија и Балкан
Уносан бизнис лажне државе – 300 данских робијаша за 200 милиона евра и обновљиве изворе енергије
Међу 300 робијаша који ће казну издржавати у затвору у Гњилану, неће бити осуђени за ратне злочине и тероризам, већ само масовнe и обичнe убице, лопови, насилници и остали злочинци
За непуних годину дана, у априлу 2027. године Европска унија и Брисел "усрећиће" лажну државу Косово са равно 300 данских затвореника. За утеху косовским Албанцима и властима, међу 300 робијаша који ће казну издржавати у затвору у Гњилану, неће бити осуђени за ратне злочине и тероризам, већ само масовне и обичне убице, лопови, насилници и остали злочинци.
Директор такозване косовске поправне службе Исмаљ Дибрани пре који дан најавио је да ће први затвореници из Данске, ако све буде ишло према споразуму и плану, на Косово стићи у априлу 2027. године.
"Очекује се да ће 300 затвореника доћи на Kосово, али као што знате, данска држава је позната по једном од најнапреднијих затворских система. Надам се да ћемо из овог споразума, иако су прве обуке већ почеле, применити најбоље праксе данског система у нашим затворима", изјавио је Дибрани правдајући овај потез приштинских власти.
Иначе, тзв. Косово и Данска још 23. маја 2024. ратификовали су споразум према коме ће 300 данских затвореника бити смештено у затвору у Гњилану. Према детаљима споразума, затвореници који стигну на Косово неће бити дански држављани, неће имати менталне поремећаје, а заузврат, Косово ће добити 200 милиона евра који ће бити уложени у тзв. косовску поправну службу као и у обновљиве изворе енергије.
Споразум Косова и Данске привукао је одмах пажњу других европских земаља, па је тако одмах реаговано из Белгије, одакле су убрзо на Косово и у Албанију стигле министарка правде те земље Анелис Верлинден и министака за азил и миграције Анелин Ван Босвит које су изјавиле да је циљ посете "решавање проблема пренатрпаности белгијских затвора и борба против организованог криминала". Тада је од Албаније затражено да прихвати своје држављане који су у белгијским затворима, а Косово је, како је наведено, предвиђено као "дестинација за изнајмљивање или изградњу затвора за осуђена лица која нису држављани Белгије".
Директор косовских затвора потврдио је ових дана да "постоје захтеви из многих европских земаља за смештај затвореника, али да ће препорука тзв. косовске поправне службе бити да није у интересу ни службе ни Kосова да се склапа било какав нови споразум у том правцу".
Уз споразум тзв. Косова и Данске, заинтересованост Белгије за сличан аранжман, октобра прошле године, уочи Самита Западног Балкана у Лондону, британски премијер Кир Стармер представио је план да се на Балкану формира низ центара у који би били смештени азиланти који би у Британији остали без азила.
Убрзо су Албанија, Црна Гора и БиХ одбиле британску понуду, док је приштински премијер Аљбин Курти потврдио да је влада Косова понудила да прими мигранте јер "има обавезу да узврати помоћ за улогу коју је Британија имала у мировним снагама које су штитиле Косово од режима Слободана Милошевића". Курти је додао да то сматра "пријатељском и политичком обавезом".
Иначе, према договору са Данском, затвор у Гњилану биће претворен у "корективни центар" и мораће да се прилагодити данским правилима и данском кућном реду.
"У Гњилану ће се примењивати дански кућни ред без обзира на то што ће тамо бити заједничко управљање, јер ће управник бити Данац, а директор Албанац, униформисано корективно особље биће косовско – тако да је читава ова процедура према данским захтевима. Биће изграђене радионице како би се затвореницима омогућило запошљавање, такође ће затвор бити реновиран и надамо се да ће април 2027. године бити месец када ће бити примљени први затвореници", рекао је Дибрани.
Он је пре пар месеци изјавио да је прва фаза обуке за део чувара и других запослених у затвору у Гњилану већ завршена и да ће још једна група бити послата на обуку у Данску у складу са системом и правилима рада данских затвора.
На самом Космету одлука Куртија и власти у Приштини да приме данске затворенике наишла је на доста отпора. Аналитичар Аљма Љама изјавила је да би таква пракса могла представљати озбиљан проблем, те да је "влада Косова то више посматрала као инвестицију у објекте и инфраструктуру", али да то има своју цену.
У Данској, противници идеје о слању затвореника на Косово упозорили су да су "косовски затвори и њихова управа познати по корупцији, насиљу између затвореника, те да је особље слабо обучено". Чуле су се и резерве у погледу поштовања људских права затвореника из Данске који би били пребачени у косовски затвор.
Live
