Српски спасилачки тим: Чули смо јауке, осећали подрхтавање тла

Земљотрес који је погодио Турску и Сирију 6. фебруара однео је десетине хиљада живота. Спасиоци из целог света борили су се за сваког човека, а међу првима који су дошли у Турску били су српски спасиоци. По окончању мисије свечано су испраћени из Турске и свечано дочекани у Србији. Кажу да је потрага за преживелима изгледала као трагање за иглом у пласту сена, преноси РТС

Српски спасилачки тим спасио је животе три особе у Турској, због чега су заслужили захвалност народа те земље, а Србију учинили поносном. Током своје мисије пронашли су и тела 23 особе.

Шеф српског спасилачког тима Давор Видовић рекао је  да је 26 година у служби, али да се овако нешто доживљава једном у животу док водич пса Зигија, Мили Радојевић, истиче да му је најупечатљивије по доласку у Турску било то што су затекли хаотично стање, велику гужву на путевима, а очекивали су пустош.

Свако јутро вође тимова ишли су на састанак у штаб где би добијали задатке, које области треба претражити. Имали су, кажу, среће што је преко дана било сунчано, али су ноћи, које су проводили, у шаторима биле веома хладне.

"Нон-стоп су се чуле сирене. Осећали смо подрхтавање тла веома често и делимично би се понекад чули јауци. Екипе би одмах покушале да дођу што пре до жртава, то је био знак да копамо, да се боримо", прича Давор Видовић.

Спасиоци додају да су приликом акција спасавања коришћене и радне машине.

"То је било много слојева бетона, веома тешки делови конструкције. Велике радне машине су их подизале, а наша улога је била да уз помоћ Зигија и опреме коју имамо покушамо да лоцирамо где су жртве и координирамо радне машине и усмеравамо где да се склањају плоче, да бисмо тим џеповима приступили", објашњава Видовић.

Прва особа коју је наш тим спасао била је 17-годишња девојка, а пас Зиги је био тај који је указао где се она налази.

"Зграда је била порушена, у доњем делу били су тзв. џепови у којима може да струји ваздух и пас може ту да лоцира мирис. Зиги није одреаговао као иначе, кад осети мирис он лаје, покаже извор мириса. Овај пут није лајао, али је дао до знања да нешто постоји, враћао се на исто место, маркирао и њушкао и од мене тражио помоћ. Ту има много мириса, од кућне хемије, специфичног мириса мртвих на целој рушевини, што збуњује пса. Али, познавајући њега, пренео сам да ту нешто има, да је неко жив", испричао је Радојевић.

Вођа тима објашњава да су на основу савета Радојевића наложили да машине помере велики комад бетонске плоче и тада су чули глас који их дозива.

"Почели смо одмах са припремним радњама за њено ослобађање, локални спасиоци који су били с нама су буквално полетели, то је био заједнички рад, мукотрпан рад, док нисмо успели да је извучемо. Спасилачки тимови никад не одустају, знате да су шансе све мање, али док има наде, ми смо ту", рекао је Видовић.

Опасност по саме спасиоце је постојала, али страх њих не спутава, већ мотивише да трагају даље, каже Радојевић док Радојевић напомиње да се он више плашио за Зигијев живот.

"Више сам се ја плашио, као водич ја пазим и о њему, колико год да желим некоме да помогнем, постоји страх, шта ако мој пас уђе у неку рупу и да за њега више нема спаса, то је можда најтеже", рекао је Радојевић.

Са својих девет година, Зиги иде у заслужену пензију и биће учитељ за младе псе.

"Спремамо му наследнике, Зиги ће бити учитељ за нове младе псе, за које се надамо да ће бити исто тако успешни", рекао је Радојевић.

Четрдесет пет ватрогасаца-спасилаца са спасилачким псом Зигијем, спасилачком опремом и девет ватрогасних возила из Београда, Крагујевца, Бора, Новог Сада, Ваљева, Ужица и Ниша, упућени су по налогу председника Александра Вучића и министра унутрашњих послова Братислава Гашића, одмах након разорног земљотреса који је погодио Турску како би помогли пријатељском народу у Турској.