Србија и Балкан
Молебни за српске светиње: Шта европски план значи за СПЦ на КиМ
У такозваном француско-немачком предлогу наведено је да ће "стране формализовати статус СПЦ на Косову и Метохије"
Сваког петка у току Васкршњег поста, у пет храмова Српске православне цркве у Београду биће служен молебан за Србе и њихове светиње на Косову и Метохији, саопштила је Информативна служба СПЦ.
У храмовима Светог Димитрија на Новом Београду, Рођења Пресвете Богородице у Земуну, Светог Александра Невског на Дорћолу, Светог Саве на Врачару и Вазнесења Господњег у Жаркову, по благослову патријарха Порфирија, биће служен "молебан Пресветој Богородици са акатистом за наш верни народ на Косову и Метохији, за наше светиње на Косову и Метохији, за наше Косово и Метохију".
Црква, дакле и сада, као и много пута до сада, чврсто стоји уз своју паству пред свим искушењима која се верном, православном народу намећу.
И не само народу, већ и самој СПЦ.
Јер у француско-немачком плану, који је јуче у Бриселу постављен пред Србију, да потпише или одбије, помиње се и статус ове верске заједнице.
"Стране ће формализовати статус Српске православне цркве на Косову и Метохији и пружити висок степен заштите српским местима верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европским моделима", пише у седмом члану предложеног споразума.
Без обзира на то што члан два овог плана каже да ће се обе стране руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереној равноправности свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминације, остаје нејасно има ли разлога СПЦ да страхује од овог плана?
Шта тачно значи формализовање њеног статуса на тзв. Косову?
Значи ли то да ће Курти одобрити Грачаници и Високим Дечанима да постоје?
То изгледа није најјасније ни председници привремених приштинских институција Вјоси Османи.
Она је, наиме, изјавила да су у оквиру европског плана у Бриселу прихваћени "тешки предлози" у вези са ЗСО и "регулисањем правног статуса СПЦ". Ипак, њен саветник Беким Купина за "Коху" је појаснио да Османи сматра да текст споразума не разјашњава у потпуности импликације ових и неких других питања, која се нужно морају разјаснити пре финализације плана имплементације.
У последње време, иначе, у Приштини се прилично баве Српском православном црквом. Најпре је аналитичар Миљазим Краснићи, критикујући премијера Аљбина Куртија да је изазвао фарсу забраном боравка на Косову за Божић патријарху српском Порфирију, изјавио да Курти треба да започне процес темељног договора са СПЦ, а потом је и новинар Батон Хаџиу, недавно рекао да тзв. Косово, после ЗСО, чека још већи изазов.
Шта би СПЦ требало да прича са представницима непризнате и једногласно отцепљене републике? Да неће можда Дечанима да врате нелегално отето земљиште које не враћају ни након судске одлуке и притисака Стејт департмента? Или ће можда албанска страна понудити Србима одштету за више од 150 светиња уништених на Косову и Метохији у последњих 20 година?
Да је овакав сценарио незамислив, као и да се СПЦ, али и самом народу на тзв. Косову спремају тешки дани, јасно је и патријарху Порфирију, који је јуче позвао вернике да читав Васкршњи пост посвете браћи на Kосову и Метохији.
"Почиње света Четрдесетница. Ја вас молим да учинимо додатну жртву током овог поста, да читав пост посветимо Kосову и Метохији и да се усрдније молимо током велике Четрдесетнице, у ова тмурна и бурна времена, за нашу браћу и сестре на Kосову и Метохији, за наше светиње на Kосову и Метохији, да се молимо за наше Kосово и Метохију", поручио је поглавар СПЦ.
Став цркве о КиМ јасан је већ одавно.
И недавно, када је на празник Светог Јована Крститеља, председник Републике Србије честитао славу патријарху, он је поновио познато, јасно и недвосмислено становиште СПЦ да су Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије уставна обавеза и императив како за Цркву тако и за нашу државу.
Патријарх Порфирије и архијереји тада су истакли да су уверени да руководство Републике Србије на челу са председником Александром Вучићем неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије.
"Српска Православна Црква ће увек подржавати руководство Републике Србије у настојањима за очување Косова и Метохије као неотуђивог дела Србије, као и за саживот у миру и међусобном разумевању у складу са међународним правом свих грађана који живе на Косову и Метохији.", поручили су тада из СПЦ.
