Вукадиновић: Бриселски споразум био темпирана бомба, последице су погубне

Главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић изјавио је поводом годишњице потписивања Брислеског споразума да је он био "темпирана бомба у правном систему Србије".

Он је оценио да је, када се анализирају и последице, а у тренутку када је споразум потписиван, било јасно да је у питању велеиздаја. Посетио је на протест који је одржан 2013. године у Београду под називом "Остајемо у Србији", који је био порука против потписивања Бриселског споразума.

"Свесни смо да се у овом тренутку, као и наредним и претходним данима више говори о другом споразуму, француско-немачком плану, који је био обавијен велом мистерије, као што је био и Брислески споразум кад је доношен", казао је Вукадиновић.

Према његовим речима, баш као 2013. и данас, о споразуму се много говорило, а мало ко га је видео јер је тешко стизао у јавност.

"Оно што се сада дешава је директан резултат и епилог Бриселског споразума који је трасирао пут и колосек до овога данас", рекао је Вукадиновић и додао да је север Космета до 2013. функционисао као органски део Србије, односно, на њему је функционисала држава Србија.

"Десет година након Бриселског споразума ништа више не стоји, ни психолошки грађани тамо се све мање осећају као део Србије, без обзира коју политичку опцију су подржавали", рекао је он и напоменуо да су у међувремену у надлежност Приштине прешли и судство и безбедност, односно полиција, енергетски сектор и још много изузетно важних сектора.

Споразум је власт пак представила као успех и велику победу, а у Скупштини Србије није усвојен директно, већ је провучен у форми извештаја тадашњег преговарачког тима, што данас ради Канцеларија за Косово и Метохију.

Како је рекао Вукадиновић на конференцији за новинаре, Уставни суд се оградио од споразума, јер га је окарактерисао као "политички" акт, а он није у његовој надлежности. Са друге стране, суд у Приштини је анализирао споразум, и онај део који се односи на обавезе прогласио неуставним и зато неће ни да их спроведе у дело.

Оно што је пре 10 година почето споразумом крунише се француско-немачким предлогом. Треба обратити пажњу и на име – Први споразум о принципима нормализације, док је овај нови предлог усвојен под називом Споразум о нормализацији односа Србије и Косова. Чак и у имену се успоставља континуитет", каже Вукадиновић.

Напомиње да су 2013. неке ствари биле наизглед нејасне, а сада, након 10 година је постало јасно, у питању су "Косово" и Србија.

"Пале су маске и сада су ствари назване правим именом, што се само камуфлирало еуфемизмима", наводи он и додаје да су слични чак и чланови 14 Бриселског споразума и 4 француско-немачког плана, јер се у првом говорило да стране неће блокирати, нити се противити напретку оне друге на путу у евроинтеграције, док се сада говори да Србија неће блокирати улазак Приштине у било коју међународну организацију.