Радничка права на жару: Први мај, "свесрпски дан" меса са роштиља

"Да нам живи, живи рад", певало се некад по Србији, на прославама Празника рада, а, у част радника који су 1. маја 1886. године страдали на улицама Чикага тражећи осмочасовно радно време.

Данашње генерације које све чешће помињу да би било најбоље да радно време буде шест сати, или бар четири дана недељно, оставили су борбу за радничка права синдикалцима и боље можда знају стихове "Дубиозе колектива": "Ни данас није почео свенародни устанак, иду сви на синдикални првомајски уранак".

Међународни дан рада, славићемо, дакле, потпуно нерадно. Штавише, заборављајући на радно место док уместо транспарената и црвених каранфила, са собом носимо роштиљске решетке и велике количине меса. Неки би можда рекли да је сасвим у реду овај датум назвати и "свесрпским даном" роштиљ-меса.

Први мај у Русији се обележава под називом "Празник пролећа и рада", а Срби га светкују као први пролећни дан одмора. Јер, без обзира што се већ готово двадесет година уназад сваке године киша потруди да поквари излетничке планове, тог датума највећи број људи имаће своје премијерно пролећно дружење у природи са пријатељима и породицом.

Док, како пишу "РИА Новости", млади Шпанци Првог маја вољеним женама поклањају прво пролећно цвеће, грчке девојке плету од њега венчиће, а немачки заљубљени момци саде стабла под прозорима својих изабраница, српски момци ће такође пробати да се докажу пред дамама.

Свежа шницла код Стеве месара

А како боље, него у улози роштиљ мајстора- спремајући им, на пример, крменадлу, у пола леба.

"Некад је роштиљ мајстор био све. Донесеш му јуне и кажеш направи ми шницле и ћевапе. А данас, то је свак' ко стоји поред роштиља и гледа да месо не загори", као покушава да "поквари шансе" заводницима крај решетки, истиче саговорник РТ Балкана Бојан Шекуларац, власник једног београдског ланца ћевабџиница.

Наш саговорник, међутим, пристао је да открије неке тајне свог заната читаоцима који ће у понедељак отићи на уранак и пред друштвом пробати да се докажу као стручњаци за сочан излетнички оброк.

Где ћете за 1. мај? Десет најбољих излетишта у Србији

"Главна тајна за припрему доброг роштиља је свеже месо, које није замрзавано. Доста људи купи робу пре празника, па стави у ауто, па га вози до Авале, а онда га на Авали, без фрижидера користе и кажу: 'нешто сам се прехладио, стомак ме мучи'. Дакле, најкусније и најздравије је само свеже месо", истиче наш саговорник.

Такво месо, каже, можемо најпре наћи у својим провереним месарама у комшилуку.

"Сви ми знамо тог неког Стеву месара који нас сигурно неће преварити. А није лоше ни упалити ауто па отићи до Барајева или Сремске Митровице, па са неким купити пола прасета“, открива Шекуларац који подвлачи да избегавамо увозна, и меса у вакум паковањима.

Најукусније је месо које се спрема на буковом ћумуру, на решеткама.

"Кад пржите јаје у тигању, ставите га тек кад се тигањ угреје. Исто овако, проџара се ватра (не пече се директно на њој) и кад се решетка угреје, онда ставите фино усољено месо. Неком су интересантне комбинације кад се месо уваља у сенф, или се стави мајчина душица… све је то ствар укуса, али мислим да је најздравије и најбоље месо само усолити и испећи на чистој решетки", истиче стручњак за роштиљско месо.

Неко ће можда рећи да је најбољи прилог уз врућ роштиљ хладно пиво, али наш саговорник наглашава да је црни лук најбољи савезник месу спреманом на жару.

"Није случајно да је то и најуксунија комбинација. А уједно је и најздравија јер лук купи токсине који се могу створити ако је рецимо ћумур од киселог дрвета", саветује професионалац за ћевапе.

Научили смо најтежи део - одговор на питање "како", а на вама је да видите шта ћете са оним "где".

Јер излетишта у Србији имате колико вам душа иште. Није чак ни потребно негде путујете, јер ако имате двориште - имате и своје место за уранак.

Али, ако сте поносни власник терасе, боље се ипак не играјте. Јер, огладне ли комшије од ароматичних испарења са вашег роштиља, остаје вам само или да са њима поделите месо, или да сачекате да вам на врата стигну комунални полицајци.

У појединим крајевима Србије, задржао се обичај паљења логорских ватри уочи Празника рада. Да нас не чује Грета Тунберг, али пламени језичци знају тада да се нагутају дрва, сена, па чак и гума…све, само да би се ватра видела што даље. И чисто да знате, ни то није "баш" законито, а ни здраво.