Цвијановић: БиХ мора да буде у рукама Устава и грађана, а не неизабраних странаца

Претеће присуство ОХР-а и његови стални покушаји да микроуправља БиХ, гуше демократски процес и подривају несметан унутрашњи дијалог и помирење који су кључни за будући успех БиХ, изјавила је српски члан и председавајућа Председништва Жељка Цвијановић у обраћању Савету безбједности Уједињених нација.

"Заиста, непромишљено уплитање ОХР-а чешће ствара него што решава проблеме, што показује начин на који је изазвао и распламсао полемику у вези са власништвом над јавном имовином. У почетку је било опште признато да Устав јавну имовину оставља ентитетима, што је став који је послужио као основ за бројне законе БиХ, који су још увек на снази, а који је својевремено потврдио и Уставни суд БиХ. Ентитетско власништво над јавном имовином признаје се чак и у изјавама које су 2008. године дали или подржали утицајни страни званичници", истакла је Цвијановићева.

Ово питање каже, ни у једном тренутку није било спорно све док бивши високи представник Педи Ешдаун, са својим типичним империјалним ставом, није интервенисао и тако отворио читаву полемику.

"Након неколико година, тачније 2012. године, када су стране у БиХ постигле договор о питању јавне имовине, тадашњи високи представник Валентин Инцко га је поништио, просто зато што га није издејствовао ОХР и зато што му се није свиђао", објашњава Цвијановићева.

Неизвесност у погледу питања јавне имовине, која је како каже, настала искључиво због мешетарења ОХР-а, сада кочи сарадњу и напредак у БиХ, јер су се овог питања ухватили они који желе даљу централизацију БиХ супротно Уставу.

"Ако ће БиХ икада бити суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна, онда владавина у БиХ мора да лежи не у рукама неизабраних странаца који доносе деспотске декрете према својим жељама и склоностима, него у рукама Устава и њених грађана, у складу са демократским начелима и владавином права. Мислим да је свим члановима Савета неспорност наведеног очигледна, мада је можда посебно јасна многим земљама чији су представници овде присутни и које имају поносну историју ослобођења од деспотске империјалне власти одређених страних сила", истакла је Цвијановићева.

И чланови овог савета, каже, морају да признају да су владавину права дужни да поштују не само локални лидери у БиХ, него и они страни званичници који годинама игноришу или чак активно подривају Устав БиХ усаглашен у Дејтону, који редовно и ноншалантно крше одредбе Бечке конвенције, којима се забрањује уплитање страних дипломата у домаћу политику, и који утичу на судске предмете који би требало да се решавају искључиво у складу са Уставом и уз стваран правосудни интегритет.

Наводи да ово указује на другу велику претњу по уставни поредак у БиХ.

"Нажалост, највећу извитопереност уставне структуре БиХ изазвала је управо институција која је формирана да је штити – Уставни суд БиХ. ОХР се често жали да ентитети не поштују одлуке Суда. Исти тај ОХР лицемерно је наредио да су његове одлуке недодирљиве када је реч о поступцима пред судовима у БиХ. Занимљиво је и да се ОХР никада не бави разлозима због којих одлуке Суда наилазе на скептицизам, а то су корумпираност судског процеса због мешања и утицаја самог ОХР-а, уз утицај одређених страних сила, као и чињеница да контрола над Судом лежи у рукама тројице страних судија", каже Цвијановићева.

Ове стране судије, наводи, за које је предвиђено да буду у саставу Суда само првих пет година његовог рада, не живе у БиХ, нису студирали право те земље, не говоре локалне језике, и доносе немуште одлуке за које су много сагласни да звуче као политички акти састављени да се удовољи одређеним страним силама, а не као правно утемељене одлуке.

БиХ често у стању тензије, Недоследно спровођење Дејтонског споразума

Цвијановић је истакла да се БиХ често налази у стању политичке тензије, али то стање је типично за већину демократија, укључујући и многе чији су представници данас овде.

"Претња по стабилност БиХ не долази од оштрих политичких изјава, него превасходно из недоследног спровођења Дејтонског споразума. Једноставно речено, ако се договор постигнут у Дејтону не буде поштовао, нема наде да ће БиХ успети. Дејтон се не поштује на два посебно опасна начина. Први је незаконито модификовање улоге високог представника из посредника у аутократу са неограниченим овлашћењима, која иду много даље од строго ограниченог мандата усаглашеног Анексом 10. Дејтонског споразума", рекла је Цвијановићева.

Та деспотска овлашћења, каже, чак су већа од овлашћења неког страног намесника, пошто високи представник тврди да ужива потпуни имунитет од било каквих ограничења или надзора.

"Високи представници, који немају готово никакво релевантно искуство у региону и једва да имају квалификације за такву улогу, један за другим доносили су одлуке без могућности да друга страна изнесе свој став, без консултација са изабраним органима или званичницима у БиХ, и ван икаквог прописаног процеса, и то су учинили без овлашћења овог савета или неког другог важећег правног инструмента или међународне организације", наводи.

Ове диктаторске мере, истиче Цвијановићева, за резултат су имале поплаву исхитрених, непромишљених и понижавајућих одлука - више од 460 закона и прописа, 110 амандмана на уставе ентитета и 249 казни изречених појединцима ван судског процеса, све без икаквог законског овлашћења или надзора.

"Упркос општеприхваћеном ставу, чак и међу бившим високим представницима - да је тврдња високог представника да влада одлукама потпуно незаконита, Шмит је брзоплето најавио нове, реметилачке одлуке, којима је разбеснео велике сегменте друштва БиХ."

"Својим најновијим декретима, чији је циљ измена кривичних закона у ентитетима БиХ, изнова се руга владавини права у још једној дрској узурпацији демократских права грађана БиХ да сами управљају својом земљом – права која је овај Савет дужан да штити. Штавише, непосредно пре мог доласка на ову седницу, Шмит, чије именовање није одобрено у Савету безбједности, запретио је да ћу, ако се будем дрзнула да доведем у питање његов легитимитет пред овим саветом, добити одговор који ми се неће свидети. Однос који Шмит показује према изабраним званичницима у БиХ, нажалост, типичан је став већине страних званичника који пролазе кроз БиХ", каже Цвијановићева.

Њихов арогантан, како каже, презрив и охол однос према легално изабраним домаћим званичницима, који уживају широку подршку народа, и институцијама у БиХ је, у најмању руку бескористан, а постаје посебно апсурдан када ове дипломате оштро критикују ентитете зато што су предложили законе који су истог садржаја као и закони који се већ годинама примењују у њиховим матичним државама.

"Занимљиво је да се ови званичници, који свакодневно раде на узурпирању уставних надлежности демократски изабраних званичника у БиХ, жале када локални званичници одбију да им се потчине и поштују овлашћења која су незаконито присвојили, а онда нас оптужују за 'недостатак комуникације'. Диктаторска владавина високог представника не само да је очигледно незаконита, него и потпуно контрапродуктивна, о чему последњих година сведоче и бивши високи представници", наводи српски члан и председавајућа Председништва БиХ.

Истиче да претеће присуство ОХР-а и његови стални покушаји да микроуправља БиХ, гуше демократски процес и подривају несметан унутрашњи дијалог и помирење који су кључни за будући успех БиХ.

Цвијановић напустила седницу током Шмитовог обраћања

Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић напустила је заседање Савета безбедности УН о ситуацији у БиХ, током обраћања високог представника Кристијана Шмита.

"Напустила сам, јер Шмит није верификован у Савету безбедности УН, јер наставља са прављењем експеримента од БиХ, стављајући се изнад демократски изабраних институција, за шта му Дејтонски споразум није дао мандат. И пре неки дан је изјавио: 'Ја сам тај који одлучује', а ја му поручујем ми смо ти који одлучујемо јер нас је народ изабрао", објавила је Цвијановићева на Инстаграму.

Амбасадор Русије у УН Василиј Небензја изразио је противљење због обраћања Кристијана Шмита и његовог учешћа у данашњој седници СБ о БиХ у Њујорку.

Небензја је нагласио да Шмит нема право да прича у име међународне заједнице нити да представља било какве документе.

"Посебно смо забринути због деструктивног деловања и самосталних наметања самопрозваног високог представника. Канцеларија ОХРа требало би да буде затворена под хитно јер само штети БиХ. Време је да се грађани БиХ ослободе овог понижења", додаје Небензја.

Такође је истакао да странци "од БиХ покушавају да направе колонију."

"И Уставни суд БиХ постао је оруђе у рукама западних центара, пратећи концепт ОХРа. Три од девет судија у Уставном суду БиХ су странци. Ово је пример како се не поштује суверенитет једне државе у 21. веку", истиче Небензја и додаје да Шмитов извештај неће коментарисати.

Шмитовом обраћању нису присуствовали ни шефови сталних мисија Русије и Кине при УН, које га не признају као високог представника у БиХ.

Вулић: Шмитове фрустрације прерастају у патолошку мржњу према Србима

Шеф Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић казала је да "фрустрације Кристијана Шмита увелико почињу да прерастају у патолошку мржњу према Србима, посебно према председнику Републике Српске Милораду Додику којем ни по чему није дорастао".

"Искомплексирано, политички недорастао туриста у БиХ, Шмит се за све ово време испрофилисао само у ширењу мржње", изјавила је Вулићева за "Вечерње новости", поводом Шмитовог извештаја који ће представити на седници Савјета безбједности УН.

Она је навела да је Шмит у простору у којем покушава да делује потпуно неприпремљено и наивно упао у клопку готових мишљења која су му из централа званичног Сарајева дате на коришћење.

"То је у њему створило невероватно велике фрустрације које увелико почињу да прерастају у патолошку мржњу према Србима, посебно према Милораду Додику јер му ни по чему није дорастао", рекла је Вулићева.

Она је додала да се Шмит тако, лутајући у беспућима сопственог инфантилизма, понаша као уплакано дете коме су родитељи одбили да купе омиљену играчку, па тражи кривца у било коме.

"Шмит је најлошији пројекат запада у БиХ", закључила је Вулићева.

Шмит у Српској види највећу препреку напретку

Шмит је, током обраћања којем не присуствује српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић, као ни представници Русије и Кине, позвао све лидере у БиХ да раде заједно на уставним реформама с циљем побољшања људских права.

Он је оценио је у БиХ три деценије након рата постигнут значајан напредак, али да постоје препреке од којих је, како сматра, Република Српска "највећа".

"Преусмеравање, суспензија или условљавање финансирања су алати које међународни партнери имају при руци да одговоре на сецесионистичку политику Републике Српске", рекао је Шмит, подносећи извештај Савету безбједности УН о стању у БиХ од 16. октобра 2022. до 15. априла ове године.

Шмит је подсетио на спорно питање имовине у БиХ и одбијање Републике Српске да призна одлуке Уставног суда по том питању.

Он је у извештају позвао Савет безбједности да, како наводи "озбиљно схвати сецесионистичке претње председника Републике Српске Милорада Додика", чија реторика, тврди, представља "претњу миру и стабилности у земљи, а потенцијално и ширем региону".

Шмит је истакао да је "јасна посвећеност БиХ путу ка ЕУ посебно релевантна када се гази међународно право и нарушава суверенитет и територијални интегритет независних држава у Европи", истичући да је Додик "показао симпатије према улози Русије у рату у Украјини".

"Суверенитет и територијални интегритет БиХ нису питања о којима се може преговарати", рекао је он.