Радио Слободна Европа: Шта кочи Европу да уведе санкције Додику?
Председник Републике Српске Милорад Додик налази се под санкцијама Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, али не и Европске уније.
"Радио Слободна Европа" бавила се питањем која земља ЕУ кочи увођење мера којима би се казнио лидер босанских Срба за, како кажу, "деловање противно стабилности Босне и Херцеговине".
Позиви Европског парламента за сада не помажу, пре свега, због Мађарске која отворено подржава председника Републике Српске и сходно томе, одбија да се усагласи око санкција. "Казну" мора једногласно да донесе 27 земаља чланица.
Доношење одлука о увођењу санкција у Европској унији (ЕУ), пише РСЕ, је компликован процес и захтева једногласан одговор држава чланица. Однос Мађарске према Милораду Додику је доказ колико је немогуће формално увести санкције против председника Републике Српске (РС). Међутим, када постоји политичка воља, Брисел зна да буде "креативан" како би заобишао процедуре.
Стручњак за спољну политику ЕУ у Центру за европске политичке студије, Тобy Вогел, сматра да није проблем само у Мађарској. Он верује да постоје и неке друге чланице ЕУ које се противе санкцијама, али се прикривају иза отвореног отпора Мађарске.
"Додик има снажну подршку (мађарског премијера) Виктора Орбана, али постоје индиције да се и друге земље чланице ЕУ, Хрватска и Аустрија, а можда и Грчка и друге такође противе санкцијама ЕУ. Политика разоткривања Орбановог блокирања рестриктивних мера против Додика је стога незгодна", наводи Вогел за РСЕ.
Портпарол ЕУ Петер Стано оцењује да "санкције других обично нису смерница за ЕУ јер је режим санкција ЕУ аутономан", што значи да се европске санкције заснивају на правном оквиру ЕУ и за одлуке о санкцијама потребно је испунити низ критеријума који одражавају законе, укључујући и консензус.
"Чињеница да неко лице или ентитет ЕУ (још) није санкционисала, значи да државе чланице до сада нису осетиле потребу да почну да расправљају о овом питању или нису успеле да прикупе довољно правних доказа за уврштавање на листу или нису успеле да постигну потребан консензус", каже Стано за РСЕ.
Међутим, Тобy Вогел каже да постоје кораци које ЕУ може да предузме, а које ниједна држава чланица не би могла да блокира. Најважнији корак би, према њему, био значајно појачање ЕУФОР-а и распоређивање трупа ЕУФОР-а у Брчко, чиме ће се, према њему, РС преполовити.
За разлику од ентитета Федерације БиХ, у Брчком је прекинут континуитет Републике Српске која је тако територијално "подељена" на северозападни и источни део.
"То би био далеко јачи знак да ће се ЕУ противити било каквој де факто сецесији РС од углавном симболичних санкција", мишљења је Вогел.
