"Радио Сарајево": Додик тражио од Милановића да утиче на пресуду загребачког суда и то у корист Срба

Циљ недавног састанка председника Републике Српске Милорада Додика са хрватским председником Зораном Милановићем на Хвару био је да Додик "по налогу" председника Србије Александра Вучића затражи од свог саговорника да својим утицајем на загребачком Општинском суду заустави извршење правоснажних пресуда америчког суда против Србије и РС по тужбама жртава геноцида из Босне и Херцеговине и Хрватске, пише "Радиосарајево.ба".

Ради се о одштетном захтеву који је са каматама крајем јуна досегао износ од 117,65 милијарди долара, истиче се у ауторском тексту који потписује, како је наведено, пензионисани припадник Војне обавештајно-сигурносне службе Оружаних снага БиХ Един Субашић.

Он је цео сусрет назвао "афера Хвар" која ће, према његовом мишљењу, покренути низ осетљивих политичких и безбедносних питања: "на пример, због чега је Милановић и даље особа од поверења српских лидера (упркос негодовању хрватске јавности и власти), има ли у позадини и 'руске везе' међу њима, затим како се евентуално 'минирање' америчких пресуда на загребачком суду може одразити на хрватско-америчке односе и на концу, како је поверљива информација врхунске обавештајне вредности (или конструкција?) доспела до новинара".

У тексту се наводи да се ради о пресудама по тужбама које су 1993. године поднете у њујоршком Окружном суду по основи универзалне судске јурисдикције, а познатим под називима "Џејн Доу против Радована Караџића" са одштетним захтевом од 4,9 милијарди долара и "Кадић и остали против Караџића и осталих", чији је одштетни захтев 750 милиона долара.

"У спору који је трајао седам година тужитељи су доказали све наводе о злочинима, те је суд 2000. године потврдио правоснажност. Од тада траје правна борба за извршење пресуде тј. наплату одштетних захтева жртава које заступа међународни адвокатско-истражитељски тим који предводи сарајевски адвокат проф. др Рамо Атајић, професор међународног права".

Осим Караџића (Република Српска) и Србија је кроз низ поступака у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију означена "најмање као саучесник у геноциду и другим злочинима у Босни и Хрватској", наводи се у овом тексту и даље анализира како висину одштетног захтева неће економски преживети ни једна ни друга.

"У моменту када пресуда ускоро постане извршна жртве ће се преко својих заступника моћи наплатити пленидбом имовине Србије и РС у земљама ЕУ. Такође, биће обавештене и све међународне и стране финансијске институције да су бх. ентитет РС и Србија дужни по тој пресуди одређени износ. Тиме се блокирају сви њихови финансијски токови, обара се кредитни рејтинг РС и Србије", пише бивши босански обавештајац.

Уз резоновање да би хрватски Општински суд требало по аутоматизму да верификује пресуду америчког суда, да је то њихова међународна обавеза као чланице ЕУ, као и да је "Хрватска од бивше СФРЈ наследила трговински уговор којим се, међу осталим, гарантује заштита америчких интереса у РХ на пољу правне сигурности", наводи се да се с тим отеже већ три године што указује на "политичку, обавештајну и тајну дипломатску димензију".

Наиме, објашњава се даље, захтев за верификацију адвокатски тим је у Загребу предао 2020. године, предмет је дуго стајао нерешен, а затим је Општински суд у првом поступању одбио верификацију. Томе ја кумовао наводни договор Милановића и Додика који су се, како се наводи, етаблирали као "Путинови људи на Балкану".

У јулу 2022. године прихваћена је жалба адвоката жртава, предмет је враћен на поновно одлучивање и наложено је да се америчке пресуде признају и дају на извршење, што би требало да се догоди баш ових дана, наводи се у тексту. 

"БИА и србијански врх очито су дошли у посед информације да ће овај пут верификација бити позитивна те су предузели акцију преко Додика играјући поново на Милановића. Колика паника је обузела српске лидере сведоче хитност и начин на који су дошли до 'партнера' на Хвару кршењем сигурносних, протоколарних и дипломатских процедура РХ и коришћењем хеликоптера МУП-а Србије", пише у тексту.

Наводи се да је о "тајном" карактеру састанка говорио у медијима и премијер Хрватске Андреј Пленковић, а "цурење" информација о наводној правој теми састанка, лобирању Додика да хрватски председник утиче на загребачки суд у корист Срба, објашњава се обавештајним играма у самој Хрватској где постоје несугласице око именовања првог човека Војне безбедносно-обавештајне агенције, па се у том контексту жели компромитовати Милановић који наводно одуговлачи с именовањима.  

"Ефекти састанка биће видљиви врло брзо, нпр. након што се на загребачком суду поново одлучи о америчким пресудама или се отворе и неки други процеси у којима се препознају прсти двојице хварских саговорника", закључује Субашић у својој анализи.