РТ Балкан анализа: Зашто Берлински процес а не Отворени Балкан?

Самит Берлинског процеса у Тирани, који се одржава данас, окупио је лидере земаља региона, високе званичнике Европске уније, као и лидере водећих европских земаља.

Берлински процес, који је започет 2014. године на иницијативу тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел, за циљ има "подстицање сарадње на простору Западног Балкана, развој пројеката који повећавају повезаност у региону и развој добросуседских односа", у контексту евроинтеграција балканских земаља.

Самит у Тирани је у многим регионалним и западним медијима представљен као "велики повратак" Берлинског процеса у први план, након што је он последњих година у одређеној мери гурнут у други план у односу на другу и по много чему сличну регионалну иницијативу, Отворени Балкан, коју су 2019. године покренуле Србија, Северна Македонија и Албанија. Црна Гора, Босна и Херцеговина и "Косово" нису приступили том пројекту, али су представници Сарајева и Подгорице присуствовали на неколико састанака као посматрачи.

Та иницијатива је, ипак, последњих месеци запала у кризу, у великој мери изазвана погоршањем ситуације на Косову и Метохији и захлађењем односа између Београда и Тиране. Последњи самит те иницијативе одржан је почетком септембра 2022. године, а тренутно нема индикација када ће бити организован следећи.

Албански премијер Еди Рама, један од оснивача и главних заговорника Отвореног Балкана, у јулу је изјавио да је то била "иницијатива која је настала из потребе да се унапреди Берлински процес и испунила је мисију због које је створена. Сада морамо да се у потпуности посветимо само Берлинском процесу који ће се одржати у Тирани", што је протумачено као "почетак краја" тог пројекта.

Председник Србије Александар Вучић је том приликом рекао да "не верује да је албански премијер баш тако рекао" и позвао га да дође у Београд како би о томе разговарали, док је Скопље није коментарисало Рамину изјаву. Албански премијер је у међувремену, заједно са Хрватском, позвао на увођење санкција против Србије након инцидента у Бањској 24. септембра.

Отворени Балкан од почетка на удару критика из ЕУ

Није тајна ни да је иницијатива Отворени Балкан, и поред позитивних реакција и подршке која је стигла из Вашингтона, наишла на хладан пријем у појединим европским престоницама, које су јој пребацивале да, за разлику од Берлинског процеса, не укључује све државе и територије које чину тзв. западнобалканску шесторку.

У том контексту би требало посматрати жељу европских држава, пре свих Немачке, да се Отворени Балкан потисне у корист иницијативе која долази из Брисела и Берлина.

"Ствар је мање више једноставна. То је жеља Немачке да врати свој процес и да активном наступом да до знања да има интересе у овом региону. То је и у интересу ЕУ, како би вратила кредибилитет и ојачала свој геополитички положај, као и да покуша да одржи проевропски ентузијазам који је у опадању", каже дипломата Зоран Миливојевић за РТ Балкан.

Он додаје да је ту присутна и сенка Украјине, односно жеља да се читав регион укључи у западну сферу интереса, како би се смањио утицај Кине и Русије.

На питање зашто је у првом плану сада Берлински процес а не Отворени Балкан, Миливојевић каже да је тај процес од почетка био предвођен Немачком, док је Отворени Балкан аутохтони процес у интересу балканских земаља, незадовољних спорим процесом евроинтеграција, које су желеле да покажу иницијативу.

"Ту је дошло до противљења Брисела да се ишта овде дешава без њих и њиховог мешања. Отворени Балкан није успео да затвори круг уласком Црне Горе и Босне и Херцеговине", наглашава он.

Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу каже да Отворени Балкан од почетка није имао подршку у Европи зато што нуди перспективу балканским земљама, а то многима није у интересу.

"Немачка очигледно не жели да се Балкан развије, они не подржавају ону изреку 'Балкан балканским народима'. Отворени Балкан спаја људе, а Берлински процес то покушава то успори", каже он.

Деђански наглашава да је Отворени Балкан од почетка био пре свега економски, а не политички процес, као и да је он покренут у интересу грађана балканских земаља.

"Ја се надам да ће Отворени Балкан добити подршку народа, који ће притиснути своје владе, зато што они од тога имају интересе. Отворени Балкан би требало да понуди нешто конкретно, као што је најављивано."

Зоран Миливојевић сматра да су главни циљеви самита у Тирани да покаже да је ово простор који "припада" Западу, односно да је реч о западној интересној зони, као и да на Балкану не могу постојати процеси мимо Брисела и Запада у целини.

Он наглашава да је занимљиво и то што се процес одржава у албанској престоници, која је чланица НАТО-а и која је, према његовим речима, последњих година постала нека врста продужене руке Немачке, али и Запада.

"То видимо и у Савету Безбедности УН. Она је 100 одсто лојална западним интересима, али је и стабилнија од других земаља на овим просторима са изузетном Србије, која за то није погодна због своје независне спољне политике".

Миливојевић додаје да је још један фактор који би требало узети да се следеће године одржавају избори за Европски парламент, због чега европски званичници имају још један интерес да остваре неки спољнополитички успех. "Они желе да пре избора маркирају интересне позиције Запада на овим просторима."

Самиту су присуствовали, између осталих, председник Француске Емануел Макрон, немачки канцелар Олаф Шолц, као и водећи званичници Европске уније – председница Комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел. Србију на самиту представља премијерка Ана Брнабић, а међу учесницима се налази и премијер тзв. Косова Аљбин Курти.