Србија и Балкан
РТ Балкан открива: Како ЕУ намерава да тзв. Косово на мала врата уведе у УН
Како би било јасно да нема двосмислености око бриселско-охридских споразума, ЕУ треба одмах да га региструје у секретаријату УН, што је у складу са позивом Генералне скупштине УН да сваки уговор или међународни споразум буде регистрован што пре, написао је Едвард Џозеф, један од западних "стручњака за Балкан"
Да ли ће Охридски споразум доћи у Уједињене нације и хоће ли претходним убацивањем делова овог документа у преговарачки оквир ЕУ са Србијом бити отворена врата Приштини за чланство у овој међународној организацији?
Односно, да ли се Европска унија спрема да "реалност на терену", како се еуфемистички, али и дефетистички бар с ове наше стране, назива самопроглашена независност Косова, озваничи у УН?
Постоји намера да се уз сагласност Србије прихвати Охридски споразум и са деловима које смо ми одбили, да буде део преговарачког поглавља са ЕУ, а онда да буде донет посебан извештај ЕУ који би био прослеђен Уједињеним нацијама, постао део документације ове међународне организације и онда би многе земље би могле да се позивају на њега, изјавио је недавно председник Србије Александар Вучић.
У телевизијском гостовању у којем је говорио о овом најновијем плану ЕУ нагласио је да је то недопустиво и да ће упозорити УН на такве покушаје.
О каквом се, уствари, плану ради и која је његова сврха, то нам је својевремено објаснио у ауторском тексту за "Форин полиси" стручњак за кризни менаџмент са Универзитета "Џонс Хопкинс" Едвард Џозеф и то свега неколико дана након разговора Београда и Приштине у Охриду, крајем марта ове године.
У тексту чији је већ и сам наслов довољно речит ("Косово има договор ако Запад може да га сачува"), Џозеф се позива на "Имамо договор" представника ЕУ на разговорима Жозепа Бореља после састанка у Охриду, али и објашњава да "речи нису довољне".
Због тога Брисел мора да подвуче правно обавезујући карактер споразума и ојача га тиме што ће условити приступање Београда и Приштине Европској унији испуњавањем обавеза из овог споразума.
"Како би странама, али и Русији и Кини, било јасно да нема двосмислености око бриселско-охридских споразума, ЕУ треба одмах да га региструје у секретаријату УН, што је потпуно у складу са позивом Генералне скупштине УН да сваки уговор или међународни споразум буде регистрован што пре, а то се односи и на споразуме који се привремено примењују, пре ступања на снагу", објаснио је Џозеф.
Због чега је време да ЕУ престане да буде "обични посредник" и натера две стране, односно Београд, да прихвате и примене њен споразум – ево Џозефовог одговора.
"Застој између Београда и Приштине је у срцу вишедеценијске трансатлантске борбе за консолидацију региона у западни поредак, и он ствара велике могућности за Русију и Кину", образлаже Џозеф.
Зато те "могућности", под којима се у ствари подразумева подршка Пекинга и Москве Београду у борби за очување међународног правног поретка и Косова и Метохије у саставу Србије, треба што пре пресећи решењем у којем Србија прихвата "реалност на терену", макар и без тога да дејуре призна независно Косово, како би регион био устројен у западни, НАТО поредак.
Говорећи о намерама ЕУ да се Охридски споразум убаци у преговарачки оквир, а затим проследи у посебном извештају УН, некадашњи министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да се ради о пречици која би била споља мање прегледна, не би ли смо се некако опростили од Косова и Метохије.
"Они сматрају да је споразум готова ствар и да после тога треба да се сложимо да то уђе као документ у УН. То је врло провидан покушај нашег увођења у њихово решење КиМ. Њима је стало само до нашег фактичког, не мора правног, прихватања те друге реалности коју су они створили и то бесправним путем, агресијом. Да пустимо да Косово уђе у међународне организације, укључујући и УН, а да ми то правно не морамо да признамо", истиче Јовановић за РТ Балкан.
Другим речима, како додаје, то је Ишингерова формула о две Немачке која је омогућила да Западна и Источна Немачка постану чланице УН а да се међусобно не признају.
"То је толико неприхватљиво и за нас, али и за друге земље, да је просто изненађујуће да Запад тако упорно форсира један пут који је непринципијелан. Хтели би да нас наведу да фактичко стање које је на терену постане фактичко стање и у УН", каже Јовановић.
Како би овај документ могао да стигне до УН?
"ЕУ је добила мандат од Генералне скупштине УН да се бави даљим решавањем питања КиМ. То је вероватно политичка основа од које полазе 'ковачи лажног новца' у Бриселу када покушавају да издејствују од нас тај заједнички документ како су га замислили и да то врате натраг УН као одговор ЕУ у вези са извршеним мандатом. Значи Србија је одустала од сваке примедбе и она пушта Запад да слободно кандидује Косово за УН. То је замисао која је необично нефер према нама, чак до невероватних граница. Потпуна подвала коју ЕУ врши према УН и према нама", наглашава Јовановић.
Професор Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић истиче да је и Србија повукла неке погрешне потезе у овом смеру и подсећа да је у Генералној скупштини Уједињених нација 2010. дала мандат Европској унији да се бави нормализацијом односа Београда и Приштине.
"Тако је Еулекс постао међународни посредник, а ЕУ преговарачи. Тиме су нас изузели из заштите Русије и Кине, а у ЕУ немамо никог ко нас штити. Треба да вратимо преговоре у УН, не да Еулекс подноси извештаје УН, него ми да их подносимо", каже Ристивојевић.
Он сматра да то да ли ће Охридски споразум постати правна тековина УН не мења ништа уколико Србија не одбаци овај документ за који каже да је потпуно неповољан по њу.
Не знам какве су "намере" ЕУ у вези са обавештавањем УН, да ли је то опет нека претња, застрашивање Београда, наводи у изјави за РТ Балкан некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић.
"Али Србија, за одбрану суверенитета, територијалног интегритета, Повеље УН и свог Устава, свакако може рачунати на разумевање и подршку велике већине у Генералној скупштини, а у Савету безбедности на подршку Русије и Кине као сталних чланица СБ", истиче Јовановић.
Он додаје да је то добро познато и Бриселу и Вашингтону.
"Не верујем да имају потребе да то проверавају. Лично сматрам да је ЕУ у обавези да поднесе извештај ГС УН шта је и како радила као покровитељ дијалога, колико се у извршавању тoг мандата руководила Повељом УН, међунарoдним правом и пoсебно општеобавезујућом Резолуцијом СБ УН 1244", истиче Живадин Јовановић.
Београд у овој борби треба да инсистира на две кључне ствари: Резолуцији 1244 Савета безбедности УН и чињеници да је примљена у чланство УН у својим међународно признатим границама које обухватају и КиМ, указује Владислав Јовановић.
"Треба да ставимо до знања да нећемо сукобе, нарочито не оружане, и да желимо технички споразум који би омогућио да живот и с једне, и с друге стране слободно тече, али без финализирања оног дефинитивног на чему они инсистирају. Да ми задржимо свој став, они свој, а онда препуштамо врховном судији, времену, да касније да своју реч. А то се време мења све брже и то не у корист оних који су до сад производили бесправне активности и последице за Србију у вези са КиМ, него управо супротно томе. Време не ради за њих и зато им се и жури да то питање што пре затворе", закључује Јовановић.
