Србија и Балкан
Како се државни новац користи за оспоравање државне политике: (Анти) руска пропаганда
Руску пропаганду у Србији шири власт, тврди један домаћи медиј који је за такве текстове добио новац од државе
Традиционална повезаност руског и српског народа не постоји, већ се проруска пропаганда у Србији развила тек последњих десетак година, пише српски лист "Данас" у оквиру свог пројекта под називом "Борба против лажних вести".
У тексту под називом "Проруску пропаганду шири домаћа власт: Ко је грађане убедио у то да је Русија највећи донатор и трговински партнер Србији", ауторка невољно признаје да грађани Србије и годину дана од почетка отвореног сукоба у Украјини сматрају да Русија није кривац, већ њих 66 одсто као кривца види Запад.
Један од саговорника у тексту тврди како су Србија и Русија у 20. веку на истој страни биле 18 година, а у 19. веку смо били много ближи Аустрији него Русији. Заборавља да каже да смо у прошлости са Аустријом били толико "блиски" да је због тога избио Први светски рат у којем је Србија изгубила трећину становништва, од чега се никада није опоравила.
Овај чланак не разликује се од онога што се свакодневно може прочитати у споменутом листу, али одступа од шаблона по једној ствари – текст је написан у оквиру пројекта који суфинансира Министарство информисања и телекомуникација.
Дакле, Србија је земља у којој држава финансира медије да би писали против власти. Зашто?
Да бисмо одговорили на постављено питање потребно је да се вратимо неколико месеци назад када је Министарство информисања објавило резултате 9 конкурса о финансирању за 2023. годину, а за које је опредељено чак 310 милиона динара.
Међу 49 пријављених на конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије и сервисе новинских агенција који су добили новац од државе нашло се и Друштво за новинарско издавачку делатност "Дан Граф", које је издавач дневних новина "Данас" и истоименог портала.
"Дан граф" од марта 2021. године у званичном је власништву Јунајтед медије из Луксембурга и то у стопостотном власништву.
На споменути конкурс "Дан граф" пријавио се пројектом под називом "Борба против лажних вести". Укупна вредност је 1.585.000 динара, а тражили су од државе 1.255.000 за суфинансирање.
"Тема пројекта је борба против лажних вести у јавном дискурсу Србије", наводи се у пријави за конкурс. Стручна комисија доделила је за овај пројекат 900.000 динара.
Месец дана касније, у септембру ове године, из Министарства информисања стиже вест да су додељени износи измењени, упркос одлуци стручних комисија.
Министар Михаило Јовановић употребио је дискреционо право и мимо одлуке комисија медијима доделио другачије износе.
Нејасно је шта стоји иза одлуке министра да заобиђе стручне комисије у оквиру свог министарства. Занимљиво је да се његова одлука поклапа са тренутком када су се у спремали нови медијски закони. И они су, мимо јавних расправа напрасно измењени у корист предлозима које су имали "међународни партнери", односно Делегација Европске уније у Србији, Мисија ОЕБС-а, амбасада Краљевине Норвешке и немачка Фондација Конрад Аденауер.
На одлуку министра да измени додељене износе реаговало је Удружење новинара Србије, али у саопштењу није навело који су нови новчани износи додељени.
Поједини пројекти остали су без државне помоћи, док су многима смањени додељени износи. Министар је умањио износе које су комисије доделиле за "Политику" и "Новости", а више новца добили су Независно удружење новинара Србије, агенције Бета и Фонет, као и "Дан граф", односно "Данас".
Према информацијама из Министарства информисања и телекомуникација до којих је дошао РТ Балкан, "Данас" је за пројекат наводне борбе против лажних вести добио далеко већи износ од оног који је тражио.
Термин лажне вести проглашене су 2017. за реч године, а одлука је поткрепљена статистиком да је употреба те фразе у тој години увећана за чак 365 одсто.
У масовној употреби термин се нашао захваљујући тадашњем америчком председнику Доналду Трампу који је оптуживао медије да против њега и његове власти шире лажне вести.
На путу од Америке до Србије термин је изгледа изокренут, па се код нас власт оптужује да шири лажне вести, а не они који су против ње. Посебно је необично да се државни новац троши за такве оптужбе на рачун власти.
Споменутом тексту о проруској пропаганди претходио је интервју са шефом "Репортера без граница" за Балкан под називом "Власт у Србији гура независне медије у једноумље". Нејасно је да ли је саговорнику предочено, док је говорио како је "Данас" независни медиј, да је разговор са њим управо финансирала власт коју критикује.
