Пао последњи лажни сведок у "државном удару": Велимировић признао да је под претњом све измислио

Сведок сарадник у случају познатом као "државни удар“ Мирко Паја Велимировић оптужио је бившег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића и његовог заменика Сашу Чађеновића да најдиректније стоје иза монтаже тог судског процеса, те да су га приморали заједно са тајном полицијом да лажно сведочи како би оптужио лидере Демократског фронта Андрију Мандића и Милана Кнежевића, али и генерала српске полиције у пензији Братислава Дикића.

Како је рекао Велимировић, Дикићу је требало да се подметне оружје које је наводно било намењено учесницима протеста на дан парламентарних избора у Црној Гори 16. октобра 2016. године.

"Не постоји, нити је постојало никакво оружје које је бачено у језеро Газиводе. Не постоји ни Фадиљ од кога сам купио то оружје, како сам под уценом то лажно тврдио на суђењу. И оружје и Фадиља измислио је Миливоје Катнић. Од њега је све и почело. Иза свега он стоји. Присиљен сам био да лажно сведочим. Ставили су ми нож под грло. Рекли су ми да ће ми братанца Стефана с којим сам дошао у Подгорицу бацити у Морачу", казао је Велимировић за портал "Ин4с".

Изјавио је да су му претили, те упозоравали да се "не игра главом".

"Псовали су ми српску мајку, четничку. Говорили ми 'није ти ово Србија, није ти ово Равна гора'. Био сам уцењен. Они који имају децу знају како је. Знам да не могу да се оправдам због тога, али желим да олакшам грех и колико је могуће да се извиним људима који су због мог присилног лажног сведочења много пропатили. Мој живот је пакао", казао је Велимировић и изразио спремност да све што зна о монтажи "државног удара" од стране Катнића исприча детаљно надлежним органима.

"Све је исто, само нема Катнића": Настављено суђење Мандићу и Кнежевићу за наводни државни удар

Велимировић је у опширном интервјуу за "Ин4с" рекао да је схватио да је упао у замку Катнића, Чађеновића и свједока-сарадника Саше Синђелића тек када су му припадници црногорске тајне полиције ставили нож испод грла и натерали га да код начелника полиције у Подгорици исприча све о наводно планираном протесту на који долази заједно са својим познаницима из Лознице и Ваљева.

Синђелића је, додаје, познавао површно, из три-четири ранија сусрета. Није знао да је осуђен на 21 годину затвора због убиства у Хрватској, којој је на крају и испоручен.

У Подгорицу је прије избора дошао, како је казао, са братанцем Стефаном, а пошто га је претходно у Зубином Потоку посетио Саша Синђелић, који га је информисао да ће се одржати "некакав скуп јер се очекивало да ће Мило Ђукановић да покраде изборе“, и позвао га да се укључи у организацију протеста са људима који су му блиски.

Синђелић му је, тврди, рекао да треба да "помогну својој браћи". Добио је, каже, од Синђелића и број телефона за човека који је требало да му буде наводни контакт за смештај људи из Србије и организацију протеста. Испоставило се касније да је то био човек из Катнићеве екипе.

Велимировић не крије да је заиста прихватио да иде на скуп подршке Србима у Црној Гори, не слутећи ни тренутка да је у питању замка коју су договорили Синђелић, Катнић и тајна полиција. Чак је позвао своје пријатеље и идеолошки блиске људе из Лознице, Шапца и Ваљева да се прикључе, чиме су и они упали у замку. Након што је са ножем испод грла натеран да пријави полицији "све што зна“ и одласка код Катнића, настаје, каже он, агонија.

У страху да ће му страдати породица (ћерке и братанац), како му је запрећено, пристаје да буде лажни сведок сарадник (наводни покајник).

Апелациони суд Црне Горе, подсетимо, укинуо је пресуду, којом је 13 оптужених за покушај тероризма на дан парламентарних избора 2016. године осуђено на скоро 70 година затвора.

Апелациони суд је прихватио жалбе бранилаца првостепено осуђених пресудом Вишег суда у Подгорици која је изречена 9. маја 2019. године. Поступак је враћен поново Вишем суду, али како је назначено у пресуди, “пред потпуно измењеним судским већем”.

Међу њима су руски држављани Едуард Шишмаков и Владимир Попов који су били оптужени да су починили кривично дело тероризам у покушају и осуђени првостепено на 15 и 12 година затвора.

Лидери бившег Демократског фронта (ДФ) Милан Кнежевић и Андрија Мандић су били осуђени на по пет година затвора под оптужбом за стварање криминалне организације.

Пресуда је укинута и за оптужене српске држављане: пензионисаног генерала жандармерије Србије Братислава Дикића који је био осуђен на осам година затвора, као и Предрага Богићевића, Немању Ристића, Кристину Христић, Бранку Милић, Милана Душића, Драгана Максића, Србољуба Ђорђевића и возача ДФ-а Михаила Чађеновића.