Србија и Балкан
Милановић против Пленковића: У Хрватској експлодирала "политичка атомска бомба", пут у уставну кризу
Хрватска се налази у јеку предизборне грознице, а дешавања у тој држави све више изненађују не само хрватске бираче него и њихове комшије у окружењу, нарочито на северу где већ деценијама умишљају да су најбољи "стручњаци за Западни Балкан"
Све је почело у тренутку када је хрватски председник Зоран Милановић на почетку изборне кампање рекао да планира да се кандидује за новог премијера Хрватске на листи опозиционог СДП-а. Та вест је испрва обрадовала владајући ХДЗ, оптерећен тешким корупционим аферама, јер се очекивало да ће Милановић, који је у непрестаном вербалном сукобу са премијером Андрејем Пленковићем – поднети оставку на председничку функцију.
За ХДЗ је био шок утолико већи, када је Милановић обзнанио да од оставке нема ништа, јер у хрватском Уставу нигде не пише да би због кандидатуре за премијера морао аутоматски да се исели из председничке палате.
Тада се у име хрватског Уставног суда огласио његов председник Мирослав Шепаровић, ХДЗ-ов кадар и некадашњи министар правосуђа у доба Фрања Туђмана. Шепаровић је упркос оштром неслагању троје уставних судија упозорио Милановића да мора дати оставку на председничку функцију.
Пошто је Уставни суд Хрватске без пратећег образложења изнедрио забрану Милановићеве кандидатуре за премијера, СДП и Милановић су такав потез оценили као "увођење вербалног деликта" по диктату уставних судија које оптужују да су "следбеници владајућег ХДЗ-а".
Милановић је јуче из Ријеке поручио да неће поштовати забрану Шепаровићевог Уставног суда. А што се тиче његовог даљег поступања и наступања у изборној кампањи, он је, подсећа, председник Републике а уједно и будући премијер.
Уз то је упозорио на лицемерје и двоструке аршине уставног суда Хрватске јер је и Колинда Грабар-Китаровић 2020. године, у јеку предизборне кампање за освајање још једног мандата председнице државе, обилазила махом страначке конвенције ХДЗ-а.
Уставном суду Хрватске, међутим, тада није сметало што се идентификовала са владајућом странком чији је била главни кандидат, док се Милановић тада борио (и победио Колинду) као кандидат више страначких листа, а не само СДП-а…
"У Хрватској је протеклог викенда експлодирала политичка атомска бомба. Да се председник државе Зоран Милановић кандидује на парламентарним изборима и то, пазите, као 'шпиценкандидат' Социјалдемократа (СДП), испрва је деловало као (не)срећна шала. Али сличне 'шале' на Балкану убрзо постану нова реалност. Поготово ако су у игри типови калибра Вучића, Додика, Пленковића, Милановића... Господа која би уочи сваких избора морала да обаве одређени тест који би грађанима дао бар минималну гаранцију да ће их водити људи са 'сређеном таваницом' (у глави)", прокоментарисао је хрватску ситуацију спољнополитички коментатор мариборског "Вечера" уз познату словеначку алузију на сумњиве интелектуалне способности политичара.
Исти коментатор (Борис Јаушевец), попут својих колега у другим "западним" медијима, помно анализира Милановићево понашање: "Хрватски хроничари су последњих година забележили толико његових глупости, нерационалности и неуравнотеженог понашања да је најава његовог изласка на парламентарне изборе логичан наставак у анатомији тог политичког лудила. Својевремено је искусан словеначки дипломата на питање, како разумети хрватске политичаре, одговорио да је то бесмислено јер никада нећемо доћи до логичног или бар недвосмисленог одговора. Зато је одговор на питање - шта се дођавола догодило у Милановићевом мозгу и шта се десило његовим колегама из СДП-а, одговор за милион долара.
Свакако морамо на његов потез гледати кроз очи човека који се понаша импулсивно, који је тврдоглав, истрчава се са изјавама за јавност пре него што размисли и којег би се због поступака и реторике могла на брзака стрпати у исти кош са Доналдом Трампом".
На том месту је потребно напоменути да је Зоран Милановић међу словеначком политичком елитом, па тако и међу њиховим лакејима у водећим словеначким медијима, слично као и у већини чланица Европске уније - неомиљен и због критика Пленковићеве владе која неуморно помаже рат у Украјини, као и чврстог става да као врховни командант Хрватске војске на украјински фронт неће слати хрватске војнике.
И, уопште, због критика на рачун политике ЕУ према америчком посредничком рату у Украјини, с обзиром да Милановић без длаке на језику на ту тему износи провокативне коментаре још од почетка руске специјалне војне операције. Отуда ни поменути словеначки коментатор није смогао снаге да се одупре познатим словеначким стереотипима, преузетим од тзв. Запада, а према којима је "Балкан" вазда непредвидив, импулсиван, националистички загризен, укратко – "неевропски и нецивилизован".
С обзиром на то да батина има два краја, на исти начин на који већина Словенаца гледа на своје јужне суседе, некадашњу "браћу" из заједничке државе, и словеначки северни и западни суседи, Аустријанци и Италијани, као и они из држава које чине "једро Европе" (Немачка, Француска) – гледају на Словенију.
А да се суштински ради о политичарима који, попут својих западних колега – само остварују националне циљеве народа који воде и делују у складу са дугорочним интересима истих, то коментаторима западних медија, као ни мариборског "Вечера", ни на памет не пада иако су и словеначки политичари у кризним ситуацијама, када се радило о опстанку или пропасти "дежеле" (државе), поступали на исти начин, односно једнако "балкански", а заправо само одлучно.
Па су тврдили, на пример, да ће зарад "независности Словеније јести и траву ако треба", а уз то су шверцовали оружје и наоружавали се упркос ембаргу који је увео СБ УН и чак наређивали својим "територијалцима" да пуцају на голобраде регруте ЈНА како би спровели незакониту, једнострану сецесију 1991. године…
Упркос томе се 2024. године чуде када јужније од Купе политичари виде политички бој као борбу на све или ништа. А управо о томе се ради, тврди Милановић, за којег је окидач да се са Пантовчака (загребачког кварта у коме столује хрватски председник) кандидује за премијера, била одлука Пленковићеве владе и ХДЗ-а да за главног државног тужиоца у Хрватској постави Ивана Турудића, оптерећеног безбројним аферама и шуровањем са функционерима осумњиченим за корупцију и друга кривична дела.
Управо чин Турудићевог именовања који је означен за "највећи скандал у Хрватској", а сам нови државни тужилац окарактерисан као "човек који лаже чим зине", како је подвукла посланик у Сабору Мирела Ахметовић приликом његове кандидатуре на највишу тужилачку функцију, покренуо је СДП и Милановића да крену у акцију спасавања хрватске државе од безакоња и самовоље ХДЗ-а и самог премијера Пленковића.
У Хрватској је политичка корупција захваљујући вишедеценијској владавини ХДЗ-а метастазирала у све поре друштва, што се види и из одлука тамошњег Уставног суда и именовања корумпираног судије Ивана Турудића на место врховног државног тужиоца, што открива да ће бити немогуће "одозго" очистити државу од мита и безакоња. Милановић то зна и зато безглаво ризикује.
Иако ни сам није безгрешан, уједно је један од ретких европских политичара који схвата (и усуђује се да то гласно и каже) да је европска спољна политика према Русији у Украјини опасна, самоубилачка и осуђена на пропаст.
Зоран Милановић на те чињенице стално указује и самим тим је у сукобу са хрватским премијером. Мржња између њих двојице је тако дубока да шокира посматраче са стране. Истовремено, Милановић живцира многе политичаре и унутар ЕУ тврђаве и њихове масовне медије.
Пошто је са свих страна стиснут у ћошак, природно је да реагује све импулсивније. Стога ни многи на хрватској левици нису одушевљени његовим ангажманом у корист СДП-а, због чега су три странке већ напустиле коалицију, укључујући и водећи истарски ИДС.
Резултат? Непуних месец дана пред изборе заказане за 17. април, јавност је засута лавином ратоборних оптужби и увреда којима се обасипају десница и левица, што је незапамћено у политичком животу Хрватске, зато насталу ситуацију многи пореде са "бомбом која само што није експлодирала".
"Заборавите краткотрајну забаву уз Милановићеве изјаве. Води нас директно у хаос, то је циркус и неизвесност", уверен је посланик ХДЗ-а и председник Сабора (парламента) Гордан Јандроковић који је у ниском старту да замени Милановића уколико се тај одлучи да ипак поднесе оставку.
У међувремену, на друштвеним мрежама се води беспоштедан рат између оних који су за или против Милановића и Пленковића. Премијеру су пришили надимак "Карапленковић" јер је на партијској конвенцији топло поздравио Томислава Карамарка иако га је свргнуо с места председника ХДЗ-а. Милановића увредљиво називају "Волдемором", зликовцем из "Харија Потера", укратко то је "онај, чије се име не сме помињати".
Али Милановић има дебелу политичку кожу, не мари за увреде на свој рачун, већ сам износи нове којима циља на ХЏ, премијера Пленковића и његову "камарилу".
"Имамо посла са врло бескрупулозним пропалицама. Ти типови у Уставном суду прете да ће, ако их попреко погледамо - поништити изборе. Сутра ће да забране црвену боју, па нећемо имати ни хрватски грб. С тим ћу се обрачунати, тамо у сенци има неколико глодара које треба истерати напоље. Када имате такве непријатеље играте лукаво, не перфидно", истакао је Милановић у Вела Луци. Одлучио је, каже, да више неће говорити да ће бити премијер, већ да ће ускоро бити будући премијер.
"Био сам груб, према потреби бићу груб и даље, све сам рекао, све је јасно", рекао је Милановић новинарима и истакао да су узалудни покушаји да га збуне, али очекује да ће их и даље бити, како би натерали њега и друге учеснике у парламентарној трци да устукну и одустану. Што се тиче Шепаровићевог упозорења, подсетио је да је и у социјализму Уставни суд објашњавао своје одлуке, а данас осионо доноси "упозорења". Поручио је уставним судијама да му »не могу ништа« јер крше Устав и представљају смртну опасност за хрватску демократију.
"Нећу поштовати одлуку (уставног суда) и радићу оно што ми налаже савест. Светиња за све нас у либералној демократији јесте да је оно што није забрањено – допуштено", додао је Милановић.
Што се тиче Босне и Херцеговине, рекао је да му је жао што тамо људи не могу да изађу на хрватске изборе и гласају за оне који нису ХДЗ. Не могу донети одлуку о нерадном дану у БиХ, не може ни Драган Човић јер власт која доноси одлуку није његова, у њој су и друге странке. Позивам их да прогласе нерадни дан због Хрвата у БиХ који гласају за хрватски Сабор, да уведу нерадни дан у целој БиХ, а не само за Хрвате, позвао је врх суседне земље Зоран Милановић.
Догађаји у Хрватској су у фокусу иностраних медија који најављују да ће Милановић значајно промешати карте на хрватској политичкој сцени. За Ројтерс је Милановић популиста, док немачки медији сугеришу да је "близак Москви".
Правник Анто Нобило упозорава да ће Хрватска, у случају да избори крену по злу, до лета клизнути у уставну кризу, јер то није нереалан сценарио. Оно што је велики проблем како за политичаре, тако и за аналитичаре, домаће и стране, јесте да нико ни не слути који је следећи потез Зорана Милановића.
Уколико Андреј Пленковић изађе из тог сукоба као губитник, биће то само одлазак једног од бројних европских политичара коме "таваница (у глави) није сређена", пре свега по питању спољне политике и односа ЕУ према најважнијим питањима данашњег света. Али ако буде поражен Милановић, губитак би могао да буде много већи, јер би у том случају Европа изгубила једног од ретких политичара који је (још увек) способан да реално процени бар односе између ЕУ и Русије.
