Свет

Степанов: Кају ли се Немачка и Јапан због своје нацистичке прошлости?

Државама које упркос својој мрачној историји нису гласале за резолуцију против нацизма, не треба дати стална места у Савету безбедности УН, сматра руски дипломата
Степанов: Кају ли се Немачка и Јапан због своје нацистичке прошлости?Getty © Hulton Archive/Getty Images

Немачка и Јапан не би требало да добију стална места у Савету безбедности УН након што су гласали против резолуције руске резолуције која осуђује нацизам, сматра руски амбасадор у Канади Олег Степанов, који се пита и колико је искрено покајање ове две државе, некада чланице Осовине, због злочина које су починиле у Другом светском рату.

Тај њихов поступак, како истиче дипломата за "РИА Новости", "вређа  сећање на жртве немачког нацизма и јапанског милитаризма" и због тога ове земље не би требало да добију стална места у Савету безбедности Уједињених нација.

"Деценијама су желели да оперу мрачну прошлост. Желели су да цео свет заборави њихове ратне злочине и злочине против човечности. Али сада су скинули маске", нагласио је Степанов који је подсетио и да Јапанци још увек нису признали кривицу за агресију и монструозна зверства, а њихова влада одаје почаст ратним злочинцима.

Шеф руске дипломатске мисије истакао је и да су позиције две нације "недвосмислено пронацистичке", а да је такво понашање две земље могуће само уз саучесништво САД, под чијом се "вишеслојном прикривеном окупацијом" и даље налазе Токио и Берлин.

"Вашингтон (као и данашња генерација политичара у Отави), зарад нових геополитичких задатака ’заборавио’ је на учешће у антихитлеровској коалицији и очајнички покушава да искриви и фалсификује историју", закључио је руски дипломата.

Генерална скупштина УН иначе је недавно усвојила резолуцију Руске Федерације о борби против глорификације нацизма, и то са 120 гласова "за", 50 "против" и 10 који су били уздржани.

Међу онима који су се успротивили документу били су Немачка, Италија, Аустрија, Канада, Чешка, Естонија, Француска, Мађарска, Јапан, Летонија, Пољска, Шпанија, Украјина, Британија, САД.

Русија је иначе још од 2012 године подносила такве резолуције како би спречила умањивање значаја злочина Осовине и нацистичких сарадника, а 2021.године оваквом документу супротставиле су се директно само САД и Украјина, док је 51 земља обила уздржана. Међу табором "уздржаних" највише је било савезника Вашингтона који су 2022. године гласали са "не".

Украјина је иначе 2010. године националистичког вођу и сарадника нациста Степана Бандеру прогласила за хероја, а награде нису изостале ни за друге украјинске личности са сличним биографијама.

Уз то, војска и национална гарда  те земље укључују трупе које отворено подржавају неонацистичку идеологију, а члан обезбеђења председника Владимира Зеленског фотографисан је у септембру како носи нацистичка обележја на униформи.

Русија је зато прогласила "денацификацију" као један од примарних циљева специјалне операције у Украјини.