Зашто је истраживање о снајперском покољу на Мајдану 2014. године цензурисано?

Политиколог са Универзитета у Отави Иван Качановски је 6. јануара ове године на Твитеру поделио је своје искуство са покушајем објављивања научног рада о покољу демонстраната од стране снајпериста у фебруару 2014. године, иначе кључном тренутку у државном удару који је подржао Запад.

Иако је његов чланак уредник једног научног часописа прихватио тек уз мање измене, Качановски пише да му је рад затим ипак одбијен, а да је и сам уредник признао да је у питању политичка одлука.

"Нема сумње да је овај рад по много чему изузетан", пише уредник неименованог часописа у одговору аутору, признавши да рад "нуди доказе против мејнстрим наратива о промени режима у Украјини 2014." године.

"Докази на које се студија позива у покушају да одговори на питање ко стоји иза покоља демонстраната и полиције током масовних протеста 'Евромајдан' 18-20. фебруара 2014. године у Украјини ми се чине солидним. О томе такође постоји консензус код оба рецензента", додаје уредник у одговору.

Међутим, "политичке импликације овог чланка су нешто око чега се рецензенти разилазе", пише даље у образложењу. Као што је речено, чланак није објављен.

У одговору Качановском, уредник часописа пише да је покољ био "политички круцијалан догађај" који је довео до "транзиције власти у земљи" са слободно изабраног Виктора Јануковича на нелегитимну и жестоко националистичку администрацију Александра Турчинова, иначе бившег шефа украјинске безбедносне службе.

У западним медијима, покољ је бесконачно цитиран као симбол бруталности украјинске владе и ничим изазваног напада на невине прозападне демонстранте Мајдана, који су се наводно само борили за демократију и слободу.

Западни медији такође никада нису спровели темељно истраживање на ту тему, док су тврдње Кремља да је у питању могла бити операција под лажном заставом једноставно одбациване као "дезинформација".

Упркос томе, чак је и Атлантски савет НАТО-а 2020. године признао да су околности покоља неразрешене и да он остаје мрља на историји савремене Украјине.

Прегршт доказа

Ипак, постоје шансе да ће истина о покољу изаћи на видело. Више од годину дана у току суђење полицајцима који су се нашли на лицу места тог дана, иако му медији главног тока ван Украјине не придодају ни мало пажње. Одбијени научни рад Качановског се у великој мери ослања на исказе сведока и видео снимке који су испливали на површину током суђења.

Качановски указује да је 51 демонстрант рањен током инцидента на суђењу посведочио како је на њих пуцано из зграда под контролом побуњеника. Неки сведоци су чак говорили о снајперистима који из зграда под контролом мајданских демонстраната који отварају паљбу на полицију.

Наратив сведока потврђује и 14 засебних видео снимака који се налазе међу доказима Качановског, а од којих 10 јасно приказује наоружане екстремне десничаре који из хотела "Украјина" нишане народ окупљен испод њих.

Укупно је преко 300 сведока испричало готово исту верзију догађаја, указује Качановски. Синхронизовани видео снимци показују да се време и правац полицијске пуцњаве не поклапају са хицима који су усмртили поједине демонстранте на Мајдану, већ и да су власти гађале зидове, дрвеће, лампе, па чак и у земљу, како би растерале гомилу, а не усмртиле било кога.

Снајперисти за које постоји сумња да су били управо на страни устаника гађали су и новинаре немачког радиодифузног предузећа "АРД".

Качановски наводи да су ту били и белгијски новинари, на чијим снимцима се виде демостранти који у правцу хотела "Украјина" узвикују молбе да не буду упуцани, али и други демонстранти који активно бивају спровођени у зону убијања. Тај снимак никада није био емитован, додаје аутор.

Амерички Си-Ен-Ен такође је снимио екстремно-десничарске елементе како пуцају на полицију иза барикада на Мајдану, а затим траже локацију за пуцањ, неколико минута пре него што је британски Би-Би-Си снимио снајперисте који са 11. спрата хотела "Украјина" пуцају на демонстранте, из собе у којој је боравио посланик екстремне деснице, Качановски такође недавно указао на Твитеру. Симци тада такође нису били емитовани.

Током суђења, Качановски тврди, најмање 14 самопризнатих снајпериста Мајдана сведочило је да су изричито добијали наређења да почине покољ. Са друге стране, ниједан полицајац који је био присутан није изјавио да им је наређено да убију ненаоружане демонстранте, ниједан министар није указао да би дао налог за такав злочин, а никада се нису појавили ни докази да је Јанукович одобрио убиства.

Независно од суђења, лидери екстремно-десничарске странке Слобода отворено су говорили о томе како су им западни званичници изричито рекли да ће народ кренути да позива на свргавање Јануковича када демонстранти претрпе 100 жртава, указује аутор.

Качановски цитира још једног украјинског десничарског лидера који је рекао да су са западним представницима преговарали о броју првобитних жртава. "Па, 5, 20... 100? Када ће власт бити крива? На крају смо дошли до бројке од 100", наводи се у исповести.

Иван Качановски је 2021. године објавио значајну студију о масакру на Мајдану, која је до сада цитирана у научним радовима више од 100 пута, што Качановског чини најчешће цитираних савремених политиколога специјализованих за Украјину.