Тајван и остали кинески региони у међународним организацијама – кинеска лекција

У Србији је у току унутрашњи политички обрачун епских размера и већ годинама, па и деценијама, нико више у српску и светску јавност не излази са иновативним предлозима за решење косметског питања, осим све тупљег заклињања у територијални интегритет и суверенитет, све у сенци два добро позната споразума, бриселског и охридског, који садржајем и не иду баш у прилог српском суверенитету на Косову и Метохији.

Иницијатива је потпуно препуштена приштинским властима, за чије је потребе и направљен обруч поменута два споразума који стеже само Србију. Притом су приштинске власти врло препредене, по питању циљаног организовања насиља над Србима у циљу смањења броја припадника српске заједнице и истискивању институција Србије.

Иновативни предлози постали би окосница недостајуће српске меке моћи и почетак промене "имиџа" који је, захваљујући медијским наративима са Запада, дехуманизовао српску страну.

Наш избор

Да ли ће Резолуција о осуди злочина над Србима на КиМ на дневни ред Скупштине или у фиоку

На пример, питање присуства Косова и Метохије у неким међународним организацијама овде пулсира у бинарном ритму српске дневне политике, у оквиру које једна политичка страна, у недостатку националног консензуса, напросто потире другу, а да, притом, нико не нуди иновативна решења која би, уз подршку земаља које нас подржавају и у значајно промењеним међународним околностима, можда и могла да пронађу пут до промоције толико жељеног компромиса у вези са косметским питањем.

Србија, напросто, као да је нема над својом судбином. На плану афирмације своје меке моћи ништа не чини да "копањем" прошири свој маневарски простор.

Хонгконг, Тајван и Макао

Кинеско искуство регулисања присуства Хонгконга, Макаа и Тајвана на међународној сцени добар је путоказ како се смисленом и чврстом националном политиком, чврстом онда када је то заиста неопходно, амортизују и чак неутралишу спољни притисци, али и како се долази до унутрашњих компромиса, разуме се у складу са уставом и поштовањем онога што у Пекингу називају политиком "једне Кине".

Јасно, Србија није Кина, а Тајван није Космет, али та околност нас не спречава да преузмемо иницијативу и свету тврдоглаво и јавно, из дана у дан, из часа у час, из минута у минут, нудимо оно што од Аљбина Куртија и екипе из некадашње ОВК у Приштини никада неће добити: смислена компромисна решења.

Земља суочена са вишедеценијском, што војном што дипломатском, агресијом на свој суверенитет нема ни вебсајт на кључним светским језицима који би, у сфери шире јавности, а не само класичне дипломатије која није увек видљива, појашњавао позицију Србије и решења која Београд нуди или би могао да понуди.

У исто време, Србија као да се олако одрекла или посустала пред обавезом примене фамозне косметске звездице на међународним скуповима.

МОК, ММФ, Република Српска...

На пример, Кина допушта Хонгконгу наступе на Олимпијским играма. Хонгконг унутар Кине ужива посебан статус, регулисан уставом и одговарајућим основним законом.

У овом контексту, занимљиво би било поставити питање због чега неки од спортских савеза Републике Српске, на пример фудбалски – основан 1992. године, знатно пре конституисања Босне и Херцеговине у Дејтону, не наступају на међународним такмичењима.

Торбица за РТ Балкан: Држава више нема права да зарад било каквог циља ћути на дешавања на КиМ

Иако је могла лако и једноставно да укине олимпијски статус Хонгконга, Кина је након обнове свог суверенитета у тој бившој британској колонији дозволила да Хонгконг на олимпијадама наступа под ознаком "Хонгконг, Кина".

Истини за вољу, Хонгконг је био члан Међународног олимпијског комитета и пре повратка матици Кини, баш као што је Фудбалски савез Српске настао пре Дејтона, али та околност није у суштини опредељујућа и одлучујућа када је посреди кинески устав и дефинисање положаја и права Хонгконга унутар Кине, након 1997. године.

Поменути принципи, дефинисани политиком "једна земља два система", отварају нове и увек нове просторе за иницијативе и решења за питања која би, у супротном, била велики национални проблем и нова жаришта притисака Колективног запада у ономе што САД називају политиком "обуздавања Кине".

Наведимо и да је Хонгконг члан Светске трговинске организације, такође под фирмом "Хонгконг, Кина", као и низа међународних банкарских и осталих организација, поред осталог и фамозног ММФ-а ("НР Кина – Специјални административни регион Хонгконг").

Међутим, ни политика "једна земља – два система" није чаробни штапић, па и креативна решења Пекинга понекад наилазе на црвене линије националног стрпљења и нуђења креативних решења.

Стоп за Тајван

Кина је у понедељак, наиме, објавила одлуку да не одобри учешће свог региона Тајван на овогодишњој Светској здравственој скупштини, највишег тела Светске здравствене организације, због бројних покушаја власти Демократске прогресивне партије на острву да све интензивније тражи подршку за независност у иностранству.

Како наводи дневни лист "Чајна дејли", Тајван још увек није добио позивницу да представници овог острва присуствују 79. заседању Светске здравствене скупштине, 18. маја у Женеви.

"Одлука је донета ради очувања принципа 'једне Кине', као и озбиљности и ауторитета релевантних резолуција Генералне скупштине Уједињених нација и Светске здравствене скупштине", изјавио је тим поводом, како преносе кинески медији, портпарол Министарства спољних послова Гуо Ђијакун.

Гуо је додао да без сагласности централне владе, регион нема основу, разлог нити право да учествује у раду Светске здравствене скупштине.

Он је нагласио да власти ДПП-а упорно заступају сепаратистички став независности Тајвана, што је нарушило политичку основу за учешће Тајвана у Светској здравственој скупштини.

Нова етапа у односима Кине и Тајвана: Не желимо да будемо нова Украјина

Учешће кинеских региона у међународним организацијама, укључујући активности Светске здравствене организације, мора да се решавати у складу са принципом "једне Кине", који је основни принцип потврђен Резолуцијом 2758 Генералне скупштине УН и Резолуцијом 25.1 Светске здравствене скупштине.

"Постоји само једна Кина у свету, а Тајван је неотуђив део кинеске територије", рекао је Гуо, додајући да је влада НР Кине једина законита влада која представља целу Кину. Истакао је да је сваки покушај кршења принципа "једне Кине" и политичке манипулације путем "тајванске карте" осуђен на неуспех.

Током осам узастопних година, од 2009. до 2016. године, регион Тајвана учествовао је у раду Светске здравствене скупштине, као посматрач, под именом "Кинески Тајпеј".

Посебан аранжман био је заснован на томе што су обе стране Тајванског мореуза прихватале Консензус из 1992. године, који садржи принцип "једне Кине".

Важно је именовати проблеме, појаве и ствари

Кажу да је у оквирима (богате) француске културе могуће пронаћи изразе за скоро све на свету, односно да је значајна предност Француза способност да именују појаве. Често се каже да је велика предност Француза што за све могу да пронађу реч.

Кинези не заостају за њима, јер су кључни кинески изазови одавно дефинисани одговарајућим изразима, а потом и политичким садржајима који су их испунили.

Срби уместо делотворних кровних израза, који би одговарали кинеским формулама "једна земља – два система" или појма "једна Кина", имају пароле о повратку које у магловитој будућности можда могу да значе све, али тренутно не значе ништа, осим уколико не почнемо да проблеме на Космету именујемо и у оквиру назива не предузмемо конкретну акцију, осим уколико се заправо нисмо одрекли Космета, а немамо довољно храбрости да то признамо, што из моралних, што из историјских, што из предизборних разлога.