Свет
Србија у кинеском космичком програму Ц3
Тридесет сателита, од којих ће сваки бити тежак до 30 килограма, чиниће констелацију намењену праћењу свемирског окружења и детекцији експлозија гама-зрачења
Кина је покренула научни програм за изградњу сателитске констелације у простору између Земље и Месеца, у сарадњи са више земаља, међу којима је и Србија, чиме ће, како кинески медији истичу, бити попуњене празнине у систематском посматрању овог подручја.
Према речима стручњака који су учествовали на Међународној конференцији о истраживању дубоког свемира у Хефеју, главном граду источне кинеске провинције Анхуеј, програм сателитске констелације Ц3 (Cislunar CubeSat Constellation) биће отворен за научнике и институције широм света, пружајући земљама у развоју могућност да учествују у мисијама истраживања дубоког свемира.
"Простор око Земље и Месеца обухвата подручје од ниских Земљиних орбита до око два милиона километара од Земље. Он представља нову границу за ширење људских активности и биће кључно оперативно подручје за будуће мисије са људском посадом на Месецу и изградњу истраживачких станица на Месецу", наводи агенција Синхуа.
Разумевање овог региона, како истичу кинески медији, дуго се првенствено заснивало на изолованим, тачкастим посматрањима, што је остављало празнине у просторној и временској покривености, као и недовољно података из кључних области. Стручњаци су истакли да је зато хитно потребна систематска и континуирана мрежа за посматрање.
Према речима Ху Џаобина, потпредседника Међународног удружења за истраживање дубоког свемира (IDSEA), тридесет Ц3 сателита, од којих ће сваки бити тежак до 30 килограма, чиниће констелацију намењену праћењу свемирског окружења и детекцији експлозија гама-зрачења.
"Планирано је да сви сателити буду лансирани и распоређени пре 2030. године. Захваљујући синхронизованим посматрањима са више сателита и са више локација, констелација ће омогућити свеобухватно праћење развоја догађаја у свемирском времену и постићи ће тачност позиционирања експлозија гама-зрачења мању од једне лучне секунде", наводи Синхуа.
Када буде завршен, пројекат ће трансформисати истраживање простора између Земље и Месеца – од испрекиданих, тачкастих посматрања ка умреженом и непрекидном надзору, обезбеђујући кључне податке за безбедност живота људских посада током слетања на Месец, као и за темељна истраживања свемирског окружења у простору између Земље и Месеца.
Почела прва фаза развоја пројекта
Ову иницијативу заједнички су, како Синхуа наводи, покренули Лабораторија за истраживање дубоког свемира (DSEL) и IDSEA, уз подршку Азијско-пацифичке организације за сарадњу у области свемира. У оквиру програма биће обезбеђена техничка обука и успостављени јединствени интерфејсни стандарди, како би се земљама у развоју омогућило да дубље учествују у истраживању дубоког свемира.
"Истраживачке институције из земаља као што су Тајланд, Србија, Египат, Сенегал и Индонезија већ су се придружиле иницијативи", наводи Синхуа.
Прва фаза развоја пројекта већ је почела, а студије генералног пројектовања сателита, научних инструмената, система за праћење и управљање и других кључних компоненти приводе се крају. Лабораторија за истраживање дубоког свемира званично је отворена у фебруару 2022. године. Од тада је успоставила партнерства са више од 60 међународних истраживачких институција.
У јулу 2025. године лабораторија је, заједно са још неколико институција, предложила оснивање IDSEA, прве међународне академске организације за истраживање дубоког свемира са седиштем у Кини.
Live
