Арапски хладни рат: Повод и разлози раскола између Алжира и УАЕ

Наизглед загонетна одлука Алжира да прекине дипломатске односе са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) у ствари се заснива на "хладном рату" две земље у Сахелу, пише за РТ Фархад Ибрагимов, професор и политички аналитичар на московском универзитету РУДН.

Алжир је 10. септембра оптужио Абу Даби за "провокативне и непријатељске поступке" и изјавио да су "исрпљена сва средства за очување билатералних односа", али није навео конкретан повод за овај потез.

УАЕ су изразиле наду да ће прекид односа бити привремен. Анвар Гаргаш, саветник председника УАЕ, изјавио је — не помињући Алжир именом — да би дипломатија требала да се води јасним интересима а не "загонеткама и шифрованим сигналима".

Овде, међутим, нема загонетке. Одлука Алжира се припремала месецима, а повод се налази на карти северне Африке – од Западне Сахаре до Малија и либијске покрајине Фезан – где је присуство УАЕ по правилу било у корист ривала Алжира.

Од партнерства до подозрења

Две арапске земље су успоставиле дипломатске односе 1974. и деценијама нису имале никаквих проблема. На пример, 2015. године је шеф дипломатије УАЕ Абдулах бин Зајед описао Алжир као једног од најважнијих партнера. 

Алжир прекинуо дипломатске односе са УАЕ: Затвара и ваздушни простор за авионе из Емирата

У фебруару 2023, две земље су планирале да своје односе унапреде на ниво стратешког партнерства. Трговинска размена мимо нафте је износила око 800 милиона долара, док су инвестиције УАЕ у Алжир процењене на око 600 милиона. Од свих заливских монархија, УАЕ су били највећи трговински партнер Алжира. Проблем је настао кад су се економски и политички интереси разишли.

Дугогодишњи приоритети Алжира су немешање и очување постојећих граница. За то време, УАЕ су користили инвестиције у луке и инфраструктуру ради војне и политичке подршке одређениј фракцијама. За Абу Даби то представља нормалан начин претварања капитала у утицај, али из перспективе Алжира је то постало алармантно када је почело да се дотиче њихове безбедности.

Мароканско питање

У срцу овог сукоба се налази Мароко. Алжир и Мароко се деценијама споре око Западне Сахаре. Рабат присваја ту територију као своју, док Алжир подржава Фронт Полисарио и самоопредељење Сахрави народа. Граница између Марока и Алжира је затворена још од 1994, док су дипломатски односи прекинути 2021.

Разбуктава се сукоб Шпаније и Марока: Коме припадају Сеута и Мелиља

УАЕ су 2020. отворили конзулат у граду Лајуне, у делу Западне Сахаре под контролом Марока. За Рабат је то била дипломатска победа, а за Алжир сигнал да је Абу Даби изабрао страну.

Исте године су и УАЕ и Мароко потписали Аврамске споразуме и нормализовали односе са Израелом. Сарадња Марока и Израела се потом проширила у војну и обавештајну сферу. Из перспективе Алжира, Мароко, Израел и УАЕ су представљали де факто савез. Што су њихове везе биле јаче, тим је више Алжир критиковао притисак Емирата.

Ове сумње су додатно храниле инвестиције УАЕ у мароканску инфраструктуру, попут луке Надор и Дахле у Западној Сахари, које су по проценама локалних медија износиле више од 15 милијарди евра. 

Опкољавање са југа

Други проблем лежи јужно од Алжира. Годинама су алжирске власти посредовале у спору између владе Малија и Туарега. Утицај Алжира је опао после низа војних удара у Бамаку, док су на сцену ступиле нове силе: Русија, Турска, Мароко и Емирати. Абу Даби је неговао односе са новим властима у Малију, давао зајмове Чаду и ширио присуство у Судану. 

Наш избор

Борба за слободу афричког Сахела: Рат против коалиције "људи убица"

Либија представља посебно осетљиво питање. Маршала Калифу Хафтара, који контролише исток земље и већи део области Фезан на југу, већ дуго подржавају Емирати. Алжир директно граничи са Фезаном и сматра присуство оружаних група на тој територији потенцијалном претњом. Председник Абделмаџид Тебуне је чак упозорио да би Алжир могао да предузме војну акцију ако се Хафтарова војска превише приближи граници.

Кад се све ово узме у обзир, Алжиру се чини да га "опкољавају" са свих страна: од Марока на западу, преко нестабилног Сахела на југу и Либије на истоку. Можда ту нема никаквог намерног плана, али у спољној политици је и утисак претње довољан.

Унутрашња црвена линија

Најозбиљнија замерка Алжира Емиратима тиче се мешања у унутрашње послове. Медији блиски алжирским властима оптужују УАЕ за везе са Покретом за самоопредељење Кабилије. Ова организација, коју је Алжир прогласио за терористичку, тражи независност регије на северу у којој претежно живе Бербери.

Кабиланске сепаратисте подржавају Мароко и Израел, с којима су УАЕ већ у савезу што се Алжира тиче. Иако у јавности нису представљени никакви докази о везама УАЕ и сепаратиста, свако мешање са стране по овом питању је "црвена линија" за Алжир. 

Тајни план САД за Либију: Иницијатива Вашингтона која ће им се обити о главу

Донедавно су обе стране избегавале директне оптужбе. Алжирски Високи савет безбедности је 2024. споменуо "непријатељска дејства извесне арапске земље". Тебуне је касније изјавио да Алжир има добре односе са свим заливским монархијама "осим једне", коју је оптужио за мешање у Либији и Малију. Свима је било јасно на кога се ово односи, али је дипломатија наставила да функционише.

У фебруару 2026, Алжир је прешао са речи на дела и покренуо процес отказивања уговора о ваздушном саобраћају са УАЕ. Већ тада је прекид односа изгледао неминован. Одлука о протеривању амбасадора је само била службено признање.

Алжир је одустао од дугогодишње политичке дефанзиве. Односи са Малијем су почели да се поправљају почетком лета ове године, када су две земље размениле амбасадоре и отвориле ваздушни простор. Алжир је обновио деловање у Нигеру, као сигнал да је спреман да употреби војну силу ван сопствених граница ради остваривања својих интереса. Раскид са УАЕ може да се тумачи не само као реакција на спољни притисак, већ као део напора Алжира да поново постане водећа сила у Сахелу.

Граница у ваздуху

Економске последице раскида биће значајне али не и критичне. Политичке поруке имају приоритет над привредним партнерством. Алжир је спреман да плати цену за оно што сматра питањем националне безбедности, док УАЕ нису спремни да преиспитају односе са Мароком како би се помирили са Алжиром.

Једна конкретна последица је затварање алжирског неба за Емирате, почев од 11. септембра. Привремено је изузет цивилни саобраћај са међународног аеродрома Уари Бумедиен, који ће се наставити до краја 2026, док не истекне споразум потписан 2013. Ово није пука техникалија. Пошто нема копнену границу са УАЕ, Алжир је нацртао ту границу у ваздуху.

Спор између Алжира и Марока већ дуго није свађа између суседа. У њега су се већ умешале заливске монархије, Израел и земље Сахела. Сада се на сваки конзулат, лука или зајам гледа кроз призму вањског утицаја у северној Африци. Време када је трговина могла да се развија независно од борбе за утицај је већ прошло, закључује Ибрахимов.