
Џефри Најс или како је Хашки трибунал прекомандован на Далеки и Блиски исток

Српској јавности промакао је за нас споредан, али занимљив детаљ из биографије тужитеља Хашког трибунала Џефрија Најса, који је, овога пута као судија са непуним радним временом на Џерзију (једно од острва британске круне), недуго након Милошевићеве смрти, водио процес против рачуновође Питера Мишела, оптуженог за прање новца.

Мишелова кривична одговорност била је утврђена и изречена му је пресуда, али је пресуду надлежни судски комитет (Judicial Committee of the Privy Council – JCPC/ЈЦПЦ) поништио, због Најсовог благо речено несудског понашања.
"Наравно, он (судија Најс, нап. аут.) може да разјасни нејасноће. Наравно, он може да појасни одговоре који се дају. Али треба да настоји да допринесе уредном извођењу доказа, а не да непотребно прекида њихов ток. Не сме да унакрсно испитује сведоке, нарочито не током главног испитивања. Не сме да делује непријатељски према сведоцима, а понајмање према окривљеном. Не сме да омаловажава или ниподаштава одбрану. Не сме да буде саркастичан или подругљив. Не сме да коментарише доказе док се они изводе. И, изнад свега, не сме свима очигледно стављати до знања да дубоко не верује одбрани која се износи", наведено је у образложењу одлуке ЈЦПЦ-а.
Укратко, Најсова правосудна каријера ни изван Хашког трибунала није беспрекорна.
Овај "баристер", односно "адвокат за судницу" који у британском правном систему износи аргументе пред судом и испитује сведоке, био је, уз поменуто, благо речено неуспешан кандидат за посланика у британском парламенту, најпре 1983, па 1987. године.
Ове две епизоде само донекле описују Џефрија Најса и тек наговештавају оно због чега је он био тужитељ по мери Хашког трибунала.
Најс је "судио" Кини и Ирану
Након скандала у вези са поништавањем пресуде рачуновођи Питеру Мишелу, Најс је прекомандован да води два "трибунала", основана да "суде" НР Кини. Посреди су такозвани "ујгурски" и "кинески" трибунал за које је, у недостатку могућности да у ту сврху поново искористе УН, као што је био случај са оснивањем Хашког трибунала, искоришћен НВО сектор.
Кина, напросто, није Србија или Република Српска.
Поменути "трибунали" тобоже су били грађанске иницијативе (grassroots initiative), потекле од невладиних организација. У стварности, што је више него очигледно, биле су то издашно финансиране операције производње и каналисања (гео)политичких притисака ради дискредитације владе НР Кине, као државе која спроводи наводне геноциде над етничким и верским мањинама.
Слични "трибунали" у режији НВО сектора успостављани су и за Иран, у чему је Најс такође учествовао.
За потребе рада поменута два трибунала, Најс је регрутовао и своје сараднике из Хашког трибунала, пре свих Невенку Тромп и Ариф Абрахам.
Није потпуна непознаница ни да су се неки од ових људи залагали да истоветан, у суштини НВО трибунал буде успостављен и за Русију.
"Геноцид", "жетва органа"...
Такозвани "ујгурски" трибунал организовао је Светски ујгурски конгрес, организација коју издашно финансира америчка Национална задужбина за демократију (НЕД). Други, такозвани Трибунал за Кину (China Tribunal) био је, како се показало, повезан са антикинеским култом Фалун гонг који такође подржавају НЕД и остале америчке обавештајно-безбедносне агенције.
Фалун гонг је култ који, под фирмом личног уздизања кроз физичке и духовне вежбе, делује против НР Кине, одакле је протеран због антидржавних активности, а у САД ужива наклоност обавештајно-безбедносне заједнице, те поседује позамашну имовину и медије.
У првом случају, "ујгурски" трибунал, на чијем је челу био Најс, "утврдио" је да је НР Кина починила "геноцид" над ујгурском мањином, чији је број припадника, на први поглед парадоксално, увећан од 1949. године, када је НР Кина основана, до данас, о чему је било речи на овом сајту.
Други, такозвани "кинески" трибунал, односно Трибунал за Кину, на сличан начин је "утврдио" да НР Кина спроводи масовну "жетву људских органа", које, наводно, вади затвореницима, у првом реду припадницима култа Фалун гонг, али и припадницима ујгурске, тибетанске и других етничких мањина, чиме је такође починила "геноцид" над припадницима поменутог култа.
Ове гнусне тврдње никада нису заиста доказане, а механизам поменута два трибунала ослањао се на сведочења која је прикупио искључиво НВО сектор.
Употребну вредност "геноцида" Најс довео до потпуног апсурда
Џефри Најс је употребну вредност поигравања термином "геноцид" у геополитичким комбинацијама довео до апсурда.
Овај бивши тужилац Хашког трибунала специјализовао се протеклих година, као што се може видети из бројних примера, за псеудосудске поступке и акције против држава, у распону од озбиљне сумње да је прикривао доказе које је изнео Дик Марти за злочине такозване Ослободилачке војске Косова почињене у "Жутој кући", до испоручивања, показаће се попуно неоснованих, оптужби на рачун Кине да је спроводила "жетву људских органа" или "геноцид" над ујгурском етничком мањином.
Београдски адвокат Бранислав Тапушковић својевремено је, подсетимо, тврдио да је управо Најс учествовао у уништавању доказа у вези са трговином људским органима у случају "Жута кућа" који су испливали на светлост дана у данас нажалост заборављеном извештају Дика Мартија.
Испоставило се да је човек за ког се верује да је учествовао у уклањању доказа о трговини органима Срба из "Жуте куће" у Албанији обављао реципрочан посао у циљу дискредитације НР Кине.
Ове чињенице снажно сведоче о политичкој, а не правној позадини деловања "баристера" Џефрија Најса и његових хашких сарадника које је регрутовао за послове деловања против Кине, Ирана и на концу Русије.






