Свет
Од Јалте до Њу Делхија: БРИКС јача, Запад слаби
Догађаји у Њу Делхију несумњиво представљају још једну фазу тектонских промена које су у току на глобалном нивоу
На недавном самиту БРИКС-а највеће изненађење представила је Индија. Индијски премијер Моди је јасно изјавио да се јединство и консензус у оквиру БРИКС-а морају претворити у конкретне резултате на светској сцени, што подразумева дубоку реформу глобалног управљања.
Бивши индијски дипломата M. К. Бадракумар на свом блогу "Панчлајн" подсећа да је 8. августа потпредседник САД Џеј Ди Венс телефоном позвао премијера Нарендру Модија, што је, такође, представљало велико изненађење.
По први пут Трамп попустио свој чврсти стисак над Индијом, примећује бивши индијски дипломата, а то шаље опречне сигнале. Шира слика је, наравно, та да савез између Кине и Русије одлучно мења однос снага на штету Запада, посебно САД.
Трампова стратегија "максималног притиска" према Ирану доживела је крах. Тешко је преценити дубоки геополитички значај америчког пораза у Ирану. Више није могуће, додаје ова аутор, говорити о поретку у Западној Азији који предводе САД, а данас се све чешће поставља питање о повлачењу америчких трупа из Западне Азије.
Што се тиче односа између САД и Индије, Трампов стил дипломатије се до сада кретао између употребе силе, претњи силом и преговора, пише он, а када је реч о личним односима двојице лидера, председник САД је до сада исмевао, понижавао, па чак и претио да ће уништити Модијеву политичку каријеру.
Потом је уследио самит БРИКС-а у Њу Делхију.
Тектонске промене на самиту БРИКС-а
Од Индије се на самиту очекивала умеренија реторика него од Владимира Путина или Си Ђинпинга, али се показало да је захтев за реструктурирањем система управљања заједнички свима. Догађаји у Њу Делхију несумњиво представљају још једну фазу тектонских промена које су у току на глобалном нивоу.
Изјаве лидера три силе – које заједно чине половину човечанства у демографском смислу – имају колосалан економски, политички и историјски значај.
Индија је до сада балансирала између дубоке антиколонијалне традиције и неизбежног непријатељства према Западу.
Када је ваш народ вековима био поробљен и изложен геноциду, не можете гајити саосећање према бившим колонијалним угњетачима, рекао је руски филозоф Александар Дугин у новој емисији "Ескалација" на "Спутњику".
Иако Индију многе, пре свега економске везе, и даље вежу за САД, она има сопствени цивилизацијски свет – хиндуистичку цивилизацију, посебан менталитет, традицију хиндутве и дарме – који ни у ком погледу није западни.
Директан шамар доларском империјализму
Индија је, као и Русија и Кина, представља свет за себе. Порука је толико јасна да не може да буде јаснија: премијер Индије Нарендра Моди није шефица Европске комисија Урсула фон дер Лајен. Њу Делхи није увек послушни и понизни Брисел. Индијска застава није крпа којом се после забаве у Вашингтону бришу подови.
Значајно је и то што је званично име Индије током Модијевог мандата промењено у историјско Бхарат – још један знак да се Моди и његова конзервативна странка Бхаратија џаната ослања на потпуно другачију идеологију од (прозападног) Индијског националног конгреса.
Тако је рођена "Акханд Бхарат": Неподељена или Велика Индија. Моди је 2022. године за свој главни циљ прогласио "деколонизацију индијског ума".
На самиту у Делхију, Моди је наступио као активни заговорник мултиполарног света и као истински стратег, примећује Дугин. Он је предложио јединствени економски систем у оквиру БРИКС-а, што представља директан шамар западној хегемонији и доларском империјализму.
Иза кулиса се, узгред, већ говори о пуном војном савезу БРИКС-а. Логика је једноставна: свет је подељен између униполарности и мултиполарности. Ако униполарни свет силом одбија да прихвати захтеве Глобалног југа, и ако прети ратом свакоме ко тежи праведнијем поретку, та претња мора изазвати овог пута симетричан одговор, каже руски мислилац.
На самиту у Њу Делхију, Моди је се придружио захтеву за реформама глобалног управљања у оквирима УН. То је сасвим логичан корак и признање да униполарни, западни модел више не функционише, сматра руски филозоф, и да је Запад сада принуђен да делује у оквирима УН, иако му то тешко пада.
Од Јалте ка Њу Делхију
УН у свом садашњем облику одражавају поредак који је припадао прошлости: јалтински свет. Након Другог светског рата и Великог отаџбинског рата, формирали су се биполарни систем и Покрет несврстаних. У суштини, то је била биполарна конструкција, која не постоји већ око 40 година.
Потом је Запад покушао да изгради униполарни систем светског права уместо УН, стварајући структуре попут "лиге демократија" или "форума демократије", са Западом – његовим унутрашњим кругом – средњим кругом – онима који се колебају – и светском периферијом.
Свет из Јалте је свршена ствар, а земље БРИКС-а данас покушавају да претворе УН у институцију мултиполарности.
Свет се, укратко, сада налази на раскрсници. Време ће показати да ли ће земље БРИКС-а победити у борби за УН и учинити их институцијом мултиполарног света, или ће настати нови модел, на темељу ширења БРИКС-а, у који ће пристизати све више држава-цивилизација.
На чију ће страну претегнути тас на ваги
Дугин сматра да је у Њу Делхију начињен важан, а можда и пресудан корак ка пуној мултиполарности, али да игра још није добијена. Запад се цепа, али и даље може да узврати ударац.
Запад више није уверен у своју снагу и очигледно му недостаје капацитет да изгради строго хијерархијски униполарни правни поредак, у којем би постојао само он и нико други.
Заправо, потпуна мултиполарност данас зависи од ситнице – попут пера које се може спустити на један или други тас ваге, тврди руски мислилац. У њему се чак и актери који на први поглед не делују као кључни могу показати одлучујућим.
Један од таквих фактора је успешан отпор Ирана америчко-израелској агресији. Чињеница да је Иран издржао, да је покрет Ансар Алах (Хути) преузео контролу над југозападним Јеменом и мореузом Баб ел-Мандеб управо уочи овог самита, суштински мења геополитичку мапу света. И Иран и Ансар Алах дају огромну тежину мултиполарној страни ваге.
Запад је (за сада) подељен на пет фрагмената
Тако на једној страни данас имамо БРИКС, на другој страни остаје све више фрагментиран Запад, а то је само још један знак кризе униполарног система.
На Западу данас постоји најмање пет фрагмената или под-полова: Трампова Америка, Нетанјахуов Израел, Европска унија под својим либералним руководством, Британија са сопственом, посебном глобалистичком линијом и амерички глобалисти, каже Дугин.
Притом, не постоји јединство унутар било ког од тих сегмената. Трамп не представља целу Америку; суочава се са жестоким отпором. Израел је веома близак САД и све више се удаљава од Европске уније. Сваки од ових пет фрагмената растрзан је унутрашњим противречностима, сматра Дугин.
Другим речима, на Западу више не постоји јединствен систем управљања. На Западу више не видимо ни велике лидере (укључујући и Трампа) – њих налазимо на Истоку.
Западне структуре из сенке
У тренутку када отворите врата бескрајним партијским расправама, каже овај мислилац, уз учешће спољних агената утицаја, будала и људи који јуре за чисто користољубивим интересима, са великом политиком је завршено. Све док политику у нашим земљама одређују лидери – Путин у Русији, Си Ђинпинг у Кини, Моди у Индији – имамо шансу не само да се одупремо глобализму у иностранству, већ и да јачамо изнутра.
Кључни недостатак такозване западне демократије, упозорава Дугин, јесте захтев за сталном сменом на врху. Запад покушава да то надокнади помоћу "дубоке државе" и мрачних олигархијских структура.
Делујући из сенке, те структуре брзо пропадају, претварају се у кружоке попут оног око Епстина и дегенеришу се, јер су нетранспарентне и тајновите. Руска власт је отворена и одговорна пред својим народом и историјом, каже Дугин.
Одлучујућа чињеница данас, наглашава он, јесте да се Запад дели, док се ми уједињујемо.
Тријумф идиократије
Када се догађаји вртоглаво одвијају пред нашим очима, не можемо још са сигурношћу рећи да ли смо већ прешли танку црвену линију и закорачили у свет истинске мултиполарности. Ипак, ствари се неумољиво одвијају у томе правцу.
Према Дугиновом мишљењу, тачку бифуркације препознаћемо тек када се од ње довољно удаљимо – да ли је то био самит БРИКС-а, амерички неуспех у Ирану, почетак Специјалне војне операције, или то што су Хути заузели мореуз Баб ел-Мандеб. Мора проћи још неко време пре него што будемо могли да констатујемо да је критична линија пређена.
Ипак, извесно је да се читав Запад данас налази у ужасном стању, каже руски мислилац: "Изгубили су свако људско достојанство и претворили се у похлепне, агресивне, индивидуалистичке дегенерике и чудовишта. Тамо тријумфује једино идиократија (владавина идиота)."
Тамо, као у филму, будући председник купује гласаче новцем.
И та идиократија сада убрзано напредује на свим фронтовима на Западу.
Live
