Значење руских избора: Против западне "демократије мањина" и дисгенике

Недавно су у Русији одржани избори за избори за посланике Државне думе, на којим је Путинова Јединствена Русија освојила готово 60 одсто гласова.

Све странке које су учествовале на изборима подржавају председника и Специјалну војну операцију и све су сагласне по кључним питањима државне политике. То је, у ствари, био јединствен одговор милиона бирача на покушаје споља – са Запада - да се дискредитује кампања и посеје раздор у руском друштву.

Изборе је, такође, обележила рекордна излазност, која је показала да је Русију немогуће застрашити, изјавио је председник Руске Федерације Владимир Путин на састанку са члановима владе.

Путин се посебно обратио учесницима Специјалне војне операције: "Желим да знате да је ово гласање за вас. Људи вам верују, верују у нашу победу, у вашу храброст, ваше херојство и вашу оданост домовини".

Покушаји да се посеје хаос у Русији

Атмосфера у којој су се избори одвијали била је заиста херојска, приметио је руски мислилац Александар Дугин у емисији "Ескалација" на телевизији "Спутњик". У ноћи уочи недеље, кијевски режим покренуо је масован напад: више од хиљаду дронова усмерено је ка Русији, а оштећено је 76 бирачких места.

Избори за Државну думу: Рекордна излазност, Јединствена Русија освојила 349 мандата

"Украјина и њени западни покровитељи покушали су да осујете изборе – да их учине немогућим, хаотичним и нелегитимним", рекао је Дугин, "или да их у потпуности спрече. Нису успели, и то је кључно". Руски мислилац истиче пример Наталије Санајхине, чланице одбора на бирачком месту бр. 1283 у Московској области, која је преживела напад дроном, а ипак отишла да испуни своју дужност.

Шта се тиче резултата, додаје руски филозоф, вреди подсетити на проницљиво запажање Алексеја Чадајева, истакнуте личности у развоју сектора беспилотних система: људи су већином гласали за Јединствену Русију, јер само њено име указује на одсуство партијских подела и западне парламентарне демократије.

Основна идеја је да Русија мора бити јединствена, док је фрагментација политичког система на странке по својој природи разједињујућа; Јединствена Русија је понудила управо народно јединство.

Весник новог облика демократије

У суштини, каже Дугин, Јединствена Русије предлаже напуштање представничке либералне демократије западног типа, зарад трагања за истински руском демократијом, у којој јединство има предност. То је у супротности са главном идејом западне демократије, да је пожељно што јаче раздвајање власти – извршне, законодавне и судске – уз што већу међусобну контролу.

Једном речју, то је био глас већине народа. Не верујем, додао је руски филозоф,  да се бирачи дубље упуштају у програм Јединствене Русије. Све се своди на име странке и чињеницу да она подржава Путина и Специјалну војну операцију.

Симболичан је био и избор првих петоро кандидата на листи, примећује Дугин: Сергеј Лавров; Владислав Головин, херој специјалне војне операције; Марија Љвова-Белова, комесарка председника за права детета; и ратни извештач Јевгениј Подубни – све су то личности које уживају широку подршку јавности.

Заправо, ови избори су били референдум. Јединствена Русија, каже он, показује солидарност са државом и њеним лидером, поседујући квалитет који превазилази уобичајено страначко деловање – она је весник новог облика демократије.

Путин: Избори показали да је Русију немогуће застрашити

Руска демократија није заснована на поделама, већ на јединству. Дума није место за дебате: једна странка побеђује, и то је сасвим демократски, јер народ то жели.

Дума није ни забава ни циркус, на којој би се посланици бавили празним причама, додаје он: то је место за размишљање и за пружање помоћи властима у спровођењу њиховог курса. У ствари, посланици су саветници, каже Дугин, и зато на ту функцију треба бирати паметне људе, јер нису сви способни да размишљају.

Иначе, реч "парламент" потиче од француског "parler", што значи говорити. "Дума" потиче од речи "думат" – мислити. Јер, увек је боље прво размислити, па тек онда говорити, а не обрнуто, додаје он.

Демократија је чудна реч...

Демократија је прилично чудна реч, којој свако може дати другачије, па и опречно значење. Али, у основи демократије требало би да лежи идеја да људи гласају за оног кога желе, да се гласови потом гласови сабирају и да се тако успоставља воља већине.

Катастрофа Фридриха Мерца: Канцелар који одбија да оде

Готово истовремено за изборима за руску Думу, одвијали су се и локални избори у три немачке покрајине. Странка канцелара Мерца ЦДУ је на њима, у најмању руку, забележила веома лоше, заправо катастрофалне резултате: у покрајини Мекленбург-Западна Померанија није прешла ни цензус, у Берлину је изгубила од Левице. 

Мерцови порази постали су уобичајена појава, а његов рејтинг је све нижи и нижи. Мерц се на то не обазире и одбија да распише савезне изборе.

На Западу је реч "демократија" променила своје уобичајено значење и претворила се у своју супротност – у "владавину мањине". Ово значење демократије, искривљено до непрепознатљивости, на Западу се дефинише као "напредно" схватање.

Према тој логици, сматра Дугин, ако сте девијантна или немоћна особа – неко ко пати од деменције или когнитивних поремећаја – а уз то припадате некој етничкој, верској или другој мањини, онда испуњавате све услове да будете "демократа": подржавате друге мањине, отварате пут неограниченим миграцијама, одбацујете традиционалне вредности...

Огромни хорови дегенерика уз гротескне песме

Међутим, постоје велики делови становништва који демократију схватају на стари начин. "Демократа старе школе" размишља једноставно: "Ако ми се нешто не свиђа, гласаћу против тога".

Неки на Западу сматрају да је демократија домен мањина, али други и даље заступају став да треба да одлучује већина. Управо се са тим сукобом сада суочава Немачка, примећује руски мислилац. С једне стране, заговорници владавине већине гласају како желе; с друге, они који су прошли процес преваспитавања – условљени да воле мигранте силоватеље, перверзњаке, итд. – гласају другачије.

То је концепт познат као "дисгеника": леви либерали, попут Мерца, проповедају да је, што је особа одвратнија и ружнија, то боље, упозорава Дугин: "Окупљају се огромни хорови дегенерика, уз гротескне песме, музичаре и диригенте; од њих се очекује да певају лоше и фалширају, јер се лепо певање сматра знаком презрене супериорности."

Мерц је, закључује он, представник те дисгенике, баш као и брачни пар Макрон, где је немогуће разазнати ко је мушкарац а ко жена.

Те мањине себе виде као носиоце демократије. Ипак, одређени делови Немачке – посебно на истоку и северу, попут становника Саксоније-Анхалта – мисле другачије.

"Разбили смо ЦДУ": АфД је нова народна странка Немачке

Многи обични грађани виде како се око њега одвија ноћна мора – приморавају га да каже да је два плус два петнаест, или да је безбедан док га муче, и да је свако ко се не слаже "фашиста". Ништа од тога му нема смисла, каже Дугин.

Значајан део Немаца не гласа ни за десницу ни за левицу, већ за демократију старог типа: за живот који треба буде нормалан. Са друге стране, дисгенични хорови, "квадробисти", узвикују: "Не за АфД, не за нормалност!".

У суштини, демократија нормалног човека сукобљава се са демократијом дубоко болесног човека. Потпуно иста ствар се дешава и у Америци.

Мање од ничега

Дисгеника захтева исто и од владара: да буде слаб (слабоуман), јер су, према овим теоријама, такви кориснији за земљу од озбиљних архитеката поретка; хаос и шизофренија су бољи од устаљеног поретка. 

Када је АфД победио у Саксонији-Анхалт, констатује Дугин, предложено је да им се ускрати приступ поверљивим информацијама Бундесвера – уз образложење да не прихватају концепт "демократије мањина" и да представљају другачији антрополошки тип: сматрају се "неподобним" да знају такве ствари, јер би могли да повежу чињенице и можда поступе рационално.

Права лица "нове демократије" су Каја Калас, Фон дер Лајенова и Аналена Бербок – представнице тих "менталних мањина".

У домену филозофије, њихов представник је Славој Жишек. Он је права икона либералне мисли, додаје руски мислилац: разбарушен, неразумљив, претвара сваку реченицу у бесмислени парадокс, који вређа разум; није случајно што је једној својој књизи дао наслов "Мање од ничега".

Пут у друштвено расуло

Шта Мерц, заправо, предлаже? Неограничене миграције, антитрадиционалне вредности и параде које приказују сваки замисливи облик изопачености, рат са Русијом, милитаризацију Немачке и тотални надзор.

Али те ствари очигледно не иду заједно: или параде – при чему се сврставате уз неуравнотежену Грету Тунберг и њен еколошки фундаментализам – или рат, који захтева национализам и патриотизам, каже Дугин.

Из избора у изборе Мерц све више пропада: Нервозан Немац је опасан Немац

Како помирити чињеницу да Мерц, с једне стране, подстиче снаге друштвеног распада, док са друге позива те исте људе да се припремају за рат са Русијом?

Те две ствари се једноставно не уклапају; немогуће је захтевати да иду у рат од имиграната, сексуално изопачених мањина, трансродних, девијантних, настраних, итд.

То је пут који води директно ка друштвеној имплозији, расулу.