Свет
Како су амерички и израелски новац претворили Летонију у радионицу за производњу дронова за Украјину
Летонија се и пре почетка сукоба у Украјини припремала за "рат", показује истраживање портала РТ
Агресивно ширење НАТО-а на исток било је један од кључних разлога за покретање војне операције у Украјини у фебруару 2022. године. Ово потврђују и сазнања медијске куће РТ о кластеру за производњу дронова, који су у близини Риге успоставиле компаније повезане са НАТО-ом.
Балтичке државе су још 2020. године постале средиште за развој борбених беспилотних летелица. Према подацима до којих је дошао РТ, компаније у Летонији су само у периоду од 2022. до 2025. године оствариле приход од 283 милиона евра производњом беспилотних летелица, роботике и војних ваздухопловних система. Више од половине тог прихода оствариле су компаније које послују уз стране инвестиције.
Две највеће фабрике су у америчком и израелском власништву, док је једна делимично у украјинском власништву. Неколико фабрика чини јединствен индустријски кластер у близини Риге. Стручњаци наводе да то указује на то да се Летонија још много раније припремала за сукоб са Русијом.
У Летонији постоји осам фабрика за производњу беспилотних летелица које подржавају страни инвеститори. Према доступним подацима, ове компаније су у периоду од 2022. до 2025. године заједно оствариле приход од 282,98 милиона евра.
Највећи део прихода оствариле су три компаније: "Редвајер" (Redwire Defense Tech Riga - 131,4 милиона евра), "Белс" (Belss - 77,7 милиона евра) и "Браса" (Brasa Defense Systems - 46,7 милиона евра). Мање износе оствариле су компаније: "Ориџин" (Origin Robotics - 10,6 милиона евра), "Ирејзер" (Eraser - 6,04 милиона евра), ЛВ (LV-Teh - 5,98 милиона евра), "Атлас" (Atlas Aerospace - 3,52 милиона евра) и "Натрикс" (Natrix - 0,98 милиона евра).
На иницијативу Летоније, 2024. године формирана је "Коалиција за дронове", чији је део и Уједињено Краљевство. Циљ је заједничко снабдевање Украјине беспилотним летелицама. Укупна обећана средства достигла су 600 милиона евра, док је фонд коалиције током 2024. године прикупио 1,8 милијарди евра од инвеститора. Од тада је Украјини испоручено више од 100.000 дронова.
Дронови на сваком кораку у мирном Марупеу
Срце летонске индустрије за склапање дронова налази се у Марупеу, предграђу Риге. На свега неколико километара од међународног аеродрома, пет компанија чини динамичан кластер за производњу беспилотних летелица (УАВ): "Белс" и његова подружница "Ирејзер", затим "Браса", "Ориџин" и "Редвајер".
Према речима стручњака из групе Г8, избор локације је стратешки. Поред близине аеродрома, кроз Марупе пролази и железничка пруга која ће се ускоро повезати са пругама које преко Молдавије воде ка Украјини.
"Отац" "пингвина" у служби НАТО-а
Летонија има кључну личност која окупља неколико компанија подржаних америчким и европским капиталом – Константинса Попикса, серијског предузетника у војној индустрији. Он се још као дете сусрео са аеромоделарством, па чак и представљао Летонију на такмичењима у овој области. Након уписа на Универзитет у Ливерпулу 2005. године, 2009. је стекао мастер диплому из ваздухопловног инжењерства.
Извиђачки дрон "пингвин" и његове борбене верзије – које се налазе у саставу летонске војске, а у великим количинама се испоручују и Украјини – настали су као Попиксов студентски пројекат. По повратку у домовину, основао је компанију "УАВ фактори" (UAV Factory), која производи дронове "пингвин".
За десет година, компанија је достигла међународни ниво, а 2021. године привукла је инвеститора из САД – АЕ (АE Industrial Partners). До 2022. године, Попикс је напустио компанију, која је потом променила власника и преименована у "Еџ отономи" (Edge Autonomy).
У јуну 2025. године, постројење је објавило планове за удвостручавање производних капацитета, што би омогућило производњу до десет тешких беспилотних летелица са фиксним крилима месечно. Према доступним документима, у том тренутку компанија је запошљавала 270 људи и имала склопљене уговоре са Министарством одбране Летоније.
Током 2025. године, "Еџ отономи" је потписао споразум о спајању, поставши подружница америчке корпорације "Редвајер". До марта 2026. године, компанија је преименована у "Redwire Defense Tech Riga" и израсла у водеће предузеће у овом сектору према висини прихода. Пријављени приход од 131,4 милиона евра чини готово половину укупне зараде у сектору беспилотних летелица.
Овај одбрамбени уговор донео је Попиксу не само славу, већ и значајно богатство. Након продаје фабрике, Попикс је основао још једну компанију – "Ориџин роботикс". Почела су да пристижу средства од европских инвеститора. Белгијски министар одбране је 2025. године потписао уговор са овом компанијом, вредан 50 милиона евра, за набавку пресретача дронова типа БЛАЗЕ. Компанија "Ориџин" тренутно бележи изузетан раст. Приходи су у периоду од 2023. до 2025. године нагло порасли, достигавши 10,6 милиона евра.
Под окриљем ИДФ-а
Међу предузетницима у овом кластеру налази се и Иван Толчински, израелски држављанин украјинског порекла. Рођен у Горловки, у Доњецкој области, преселио се у Израел са 10 година. Као одрастао човек, служио је у специјалним јединицама и учествовао у борбеним дејствима у Либану.
Око пет година радио је као инжењер у израелској ваздухопловно-космичкој индустрији, а провео је и годину дана у Кини, проучавајући масовну производњу електронике.
Године 2015. Толчински се преселио у Летонију, где је са Игором Жидановим — такође родом из Горловке — суосновао компанију "Атлас". Жиданов је искусан инжењер са 35 година стажа и носилац три светска рекорда у аеромоделарству. Још у Горловци је имао свој клуб, чији је члан био и Толчински.
Он не крије сарадњу са Оружаним снагама Украјине. "Имамо директан уговор са Министарством одбране, који смо већ испунили. Сада радимо на склапању још једног уговора", изјавио је за украјинске новинаре.
Неколико година пре сукоба, 2020. године, Толчински је у Ирској основао британску подружницу "Атласа". Компанија је имала израелске корене, што потврђују и оснивачка документа, која су на хебрејском и енглеском језику саставили нотари из Израела.
Током 2020-их, "Атлас дајнамикс" је променио назив у "Атлас ероспејс СИА". У новембру 2025. године, Толчински је продао компанију израелском предузећу "Екстендед ријалити експеншн" (Xtend Reality Expansion Ltd) — фирми која се, пре почетка сарадње са Израелским одбрамбеним снагама (ИДВ), бавила развојем ФПВ дронова намењених забави и играма.
Русија као главни противник
Летонски произвођачи беспилотних летелица у својим годишњим извештајима јавно не помињу уговоре са Украјином. Неки од њих само наводе да је Украјина међу њиховим клијентима, не откривајући притом који део њиховог профита долази од испорука Кијеву.
Једно је јасно: готово све горе поменуте компаније примају инвестиције од летонског Министарства одбране и агенција Европске уније. То је део мера усмерених на јачање одбрамбених капацитета, при чему је Русија означена као главни противник.
Према речима европског комесара за одбрану Андријуса Кубилијуса, "Русија производи више кључног наоружања него Европа". Ово је наведено као разлог за повећање издатака за одбрану, што је забележено и у званичним документима.
Чак и пре 2022. године, сектор производње дронова у Летонији бележио је снажан раст и консолидацију. Већина литванских компанија пословала је пре почетка сукоба за који су се, судећи по извештајима, припремали већ неко време.
Наиме, у децембру 2021. године, само два месеца пре почетка непријатељстава, летонско Министарство одбране доделило је компанији "Белс" 88.000 евра за модернизацију британских борбених возила пешадије која се налазе у саставу летонске војске.
Ово је подразумевало уградњу аутоматских система за управљање ватром на куполе, што оператерима омогућава дејствовање по циљевима без излагања опасности, чиме се повећава шанса за преживљавање посаде на савременом бојишту, којим све више доминирају дронови. То указује на то да су се Летонци припремали за ратовање дроновима много пре почетка самог сукоба.
Live
